Lekarske greške teško dokazive (VIDEO)

Žalba zaštitniku prava pacijenata, disciplinski postupak pred Lekarskom komorom, prigovor inspekciji Ministarstva zdravlja, parnični postupak, zahtev za naknadu štete, krivični postupak – svi ti mehanizmi su na raspolaganju pacijentima, pri čemu je sve postupke moguće pokrenuti zajedno. 

A šta se smatra lekarskom greškom?

“S jedne strane to je taj medicinski deo a to je to nepostupanje, odnosno postupanje protivno pravilima struke, a sa druge strane imamo i taj pravni deo, to je nepostupanje sa potrebnom ili dužnom pažnjom i oprezom koji se očekuje od jednog zdravstvenog radnika”, kaže Jelena Simić, profesorka medicinskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union.   

Lekarska greška dodatno se definiše u nekoliko zakona. Najteže kazne predviđa Krivični zakonik. 

Krivična dela protiv zdravlja ljudi- nesavesno pružanje lekarske pomoći, neukazivanje lekarske pomoći. U pojedinim slučajevima najveća predviđena kazna je do osam godina zatvora.  

Lekarske greške su teško dokazive. Razloga je mnogo, ali se jedan ističe.

Profesorka Jelena Simić kaže da je krivicu i lekarsku grešku teško dokazati.

“Sudija da bi doneo odluku i utvrdio krivicu i odgovornost nekog zdravstvenog radnika on ne poseduje medicinska znanja, on mora u pomoć da pozove veštaka medicinske struke a to su lekari. Naravno, uvek ima svetlih izuzetaka, ali prosto postoji jedna opšta slika koja nije dobra gde naši veštaci medicinske struke prosto ili odbijaju da se prihvate slučaja ili kad dostave mišljenje to mišljenje nije dovoljno da bi moglo da posluži sudiji da utvrdi odgovornost za lekarsku grešku”.

Važnu ulogu u nadzoru rada lekara i zdravstvenih ustanova trebalo bi da ima Lekarska komora.  Izdavanje i oduzimanje licenci lekarima za samostalni rad, sud časti koji odlučuje o disciplinskim merama – neke su od brojnih nadležnosti Lekarske komore. 

Komora donosi etički kodeks, a kršenje kodeksa povlači disciplinsku odgovornost.

“Lekar dobrobit pacijenta smatra svojom prvom i osnovnom brigom.” – navodi se u Kodeksu. 

Ipak, život pokazuje da se greške često guraju pod tepih. Kakvu je poruku Lekarska komora Srbije poslala ovog juna, kada je za svog direktora izabrala doktora Miodraga Stanića kojem se sudilo u slučaju smrti pacijentikinje Jelice Panić. Tužilac je posle deset godina odustao od njegovog krivičnog gonjenja. 

Pitali smo ga zašto je ipak prihvatio tu funkciju, a predsednika Skupštine Komore da li je takvim izborom direktora urušen ugled te institucije. Odgovore - nismo dobili.

“Takvo ponašanje nemoralno ili neetičko svakako ne ide uz lik bilo kakvog lekara, a kamoli nekoga ko bi trebalo da bude na čelu jedne takve ustanove koja se bavi zaštitom zdravlja. Odnos lekara i pacijenta je na prvom mestu odnos poverenja. Vi morate da imate poverenje u lekara koji vas leči, a poverenje se stiče i zaslužuje ukoliko osoba, pored svog stručnog znanja, ima i adekvatan pristup i etički svojim pacijentima”, zaključuje Jelena Simić.

Ona dodaje da u Srbiji postoji ozbiljan nedostatak lične i moralne odgovornosti, dok u evropskim zemaljama lekar može da bude disciplinski kažnjen i zbog vožnje u pijanom stanju jer takvim ponašanjem ugrožava profesiju, ali ugrožava i poverenje pacijenata u zdravstveni sistem.  

Izvor: Insajder