<article>„To je izuzetno dobro. Ti prihodi su otprilike u rangu stranih direktnih investicija ili nešto malo manje. To je nešto što dobro ’pegla’ naš spoljno-trgovinski bilans. Država Srbija apsolutno ništa nije uradila, jednostavno to su naši radnici koji žive u svetu i koji su doneli taj prihod“, objašnjava Savić za Insajder. On podseća da je iseljavanje naših radnika u inostranstvo počelo posle privrednih reformi 1965. godine. Otvorene su granice, počeli su da se potpisuju međudržavni sporazumi, najpre sa Nemačkom pa onda i sa nekim drugim zemljama. Tu mogućnost, kako objašnjava, iskoristio je veliki broj, mahom nekvalifikovane radne snage i otišao na privremeni rad u inostranstvo. Ti građani sada pomažu svoje porodice šaljući im novac u Srbiju.„Kada oni šalju to je zvanični podatak, to je prešlo preko računa Narodne banke Srbije, a ljudi dođu u Srbiju preko leta mesec, dva i naravno da donesu mnoge stvari i donesu novac u kešu tako da je ta cifra značajno veća“, navodi Ljubodrag Savić.<figure><amp-img width="1920" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230131170128_46f0863e4eda9f9aa340de3234114b021b5675386c5cc9ed86791fe565f31316.jpg"></amp-img><figcaption>Ljubodrag Savić. Foto: Medija centar Beograd</figcaption></figure><h2>Kako stoji region, a kako zemlje Evropske unije?</h2>Podaci Eurostata govore da je najzavisnije od doznaka iz inostranstva bilo Kosovo, gde su doznake građana na radu u inostranstvu učestvovale u BDP sa čak 18 odsto.U Crnoj Gori je taj udeo bio 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10,5 odsto a u Albaniji 9,4 odsto. U Severnoj Makedoniji privatne doznake iz inostranstva su 2021. godine učestvovale u BDP sa 3,5 odsto.Među članicama EU, najveći udeo doznaka i kompenzacije iz inostranstva u BDP imale su Hrvatska, Letonija i Rumunija. Hrvatska je gotovo rame uz rame sa Srbijom, sa postotkom od 7,3 odsto.<h2>A šta je uopšte BDP?</h2>Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja sve proizvode i usluge nastale u jednoj zemlji za godinu dana, pa i zarade stranih kompanija koja posluju u toj zemlji.Kada ukupan BDP podelimo sa brojem stanovnika dobijamo bruto domaći proizvod po stanovniku.Razliku između bruto domaćeg proizvod po glavi stanovnika i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika korigovanog sa kategorijom kupovne moći je najbolje razumeti kroz primer Kine i Sjedinjenih američki država.Kako za Insajder objašnjava profesor Savić, Kina je po visini bruto domaćeg proizvoda po stanovniku druga zemlja u svetu sa 18 hiljada milijardi dolara, dok su Sjedinjene Američke Države prve i to sa oko 23 hiljade milijardi dolara.„Ali kada se to posmatra bruto domaći proizvod po paritetu kupovne moći onda je Kina zemlja koja ima najveći BDP na svetu. Gde se pravi razlika jedno je kada imaš sto dolara u Americi, a drugo je kada imaš sto dolara u Kini. Za sto dolara u Americi možeš kupiti određenu količinu proizvoda, a za sto dolara u Kini možeš da kupiš mnogo više tih proizvoda. Srpski rečeno, cene u SAD su veće nego u Kini i u tom smislu sto dolara u Kini vredi više nego što vredi u Americi“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.Od 2017. zaključno sa 2021. godinom BDP po glavi stanovnika u Srbiji povećan je za 46 odsto, što je najveći petogodišnji rast u regionu, govore podaci Eurostata. Upravo taj podatak predstavnici vlasti navode kao dokaz da u Srbiji iz godine u godinu raste i standard.BDP Srbije po glavi je na kraju 2021. godine iznosio tek oko 9.215 dolara. Bruto domaći proizvod stanovnika Bugarske iznosio je 11.635 dolara, Rumunije 14.862 dolara, a Hrvatske 17.399 dolara. Slovenija je sa 29.200 dolara imala više nego tri puta veći BDP po stanovniku od nas.Izvor: Insajder</article>

„To je izuzetno dobro. Ti prihodi su otprilike u rangu stranih direktnih investicija ili nešto malo manje. To je nešto što dobro ’pegla’ naš spoljno-trgovinski bilans. Država Srbija apsolutno ništa nije uradila, jednostavno to su naši radnici koji žive u svetu i koji su doneli taj prihod“, objašnjava Savić za Insajder.&nbsp; On podseća da je iseljavanje naših radnika u inostranstvo počelo posle privrednih reformi 1965. godine. Otvorene su granice, počeli su da se potpisuju međudržavni sporazumi, najpre sa Nemačkom pa onda i sa nekim drugim zemljama. Tu mogućnost, kako objašnjava, iskoristio je veliki broj, mahom nekvalifikovane radne snage i otišao na privremeni rad u inostranstvo. Ti građani sada pomažu svoje porodice šaljući im novac u Srbiju. „Kada oni šalju to je zvanični podatak, to je prešlo preko računa Narodne banke Srbije, a ljudi dođu u Srbiju preko leta mesec, dva i naravno da donesu mnoge stvari i donesu novac u kešu tako da je ta cifra značajno veća“, navodi Ljubodrag Savić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230131170128_46f0863e4eda9f9aa340de3234114b021b5675386c5cc9ed86791fe565f31316.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20230131170128_46f0863e4eda9f9aa340de3234114b021b5675386c5cc9ed86791fe565f31316" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Ljubodrag Savić. "> <figcaption>Ljubodrag Savić. Foto: Medija centar Beograd</figcaption> </figure>  <h2>Kako stoji region, a kako zemlje Evropske unije?</h2> Podaci Eurostata govore da je najzavisnije od doznaka iz inostranstva bilo Kosovo, gde su doznake građana na radu u inostranstvu učestvovale u BDP sa čak 18 odsto. U Crnoj Gori je taj udeo bio 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10,5 odsto a u Albaniji 9,4 odsto. U Severnoj Makedoniji privatne doznake iz inostranstva su 2021. godine učestvovale u BDP sa 3,5 odsto. Među članicama EU, najveći udeo doznaka i kompenzacije iz inostranstva u BDP imale su Hrvatska, Letonija i Rumunija. Hrvatska je gotovo rame uz rame sa Srbijom, sa postotkom od 7,3 odsto. <h2>A šta je uopšte BDP?</h2> Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja sve proizvode i usluge nastale u jednoj zemlji za godinu dana, pa i zarade stranih kompanija koja posluju u toj zemlji. Kada ukupan BDP podelimo sa brojem stanovnika dobijamo bruto domaći proizvod po stanovniku. Razliku između bruto domaćeg proizvod po glavi stanovnika i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika korigovanog sa kategorijom kupovne moći je najbolje razumeti kroz primer Kine i Sjedinjenih američki država. Kako za Insajder objašnjava profesor Savić, Kina je po visini bruto domaćeg proizvoda po stanovniku druga zemlja u svetu sa 18 hiljada milijardi dolara, dok su Sjedinjene Američke Države prve i to sa oko 23 hiljade milijardi dolara. „Ali kada se to posmatra bruto domaći proizvod po paritetu kupovne moći onda je Kina zemlja koja ima najveći BDP na svetu. Gde se pravi razlika jedno je kada imaš sto dolara u Americi, a drugo je kada imaš sto dolara u Kini. Za sto dolara u Americi možeš kupiti određenu količinu proizvoda, a za sto dolara u Kini možeš da kupiš mnogo više tih proizvoda. Srpski rečeno, cene u SAD su veće nego u Kini i u tom smislu sto dolara u Kini vredi više nego što vredi u Americi“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. Od 2017. zaključno sa 2021. godinom BDP po glavi stanovnika u Srbiji povećan je za 46 odsto, što je najveći petogodišnji rast u regionu, govore podaci Eurostata. Upravo taj podatak predstavnici vlasti navode kao dokaz da u Srbiji iz godine u godinu raste i standard. BDP Srbije po glavi je na kraju 2021. godine iznosio tek oko 9.215 dolara. Bruto domaći proizvod stanovnika Bugarske iznosio je 11.635 dolara, Rumunije 14.862 dolara, a Hrvatske 17.399 dolara. Slovenija je sa 29.200 dolara imala više nego tri puta veći BDP po stanovniku od nas. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ljubodrag Savić za Insajder: Privatne doznake iz inostranstva za budžet kao poklon tetke iz Nemačke