Lokalni izbori – zapostavljen temelj demokratije
Promene počinju na lokalu – parola je koja se u srpskoj politici čuje već decenijama, ali koja se retko kada istinski primeni i u praksi. Od lokalnih izbora u gradovima i opštinama, uvek su važniji neki drugi izbori uprkos tome što pravo na lokalnu samoupravu građanima garantuje Ustav Srbije.
Nakon niza konsultacija vlasti i opozicije, u Skupštini Srbije nedavno je promenjen Zakon o lokalnim izborima koji omogućava da se beogradski i lokalni izbori, koji nisu održani u decembru prošle godine, održe istog dana – 2. juna.
Nakon promene zakona, predsednica Skupštine je i zvanično raspisala lokalne izbore. Osim u Beogradu građani će u junu na birališta i u 66 jedinica lokalne samouprave.
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe da lokalni izbori predstavljaju bogatstvo demokratije, na papiru.
"Dakle, to treba da bude taj ogledni primer. Da vi vidite ljude koji identifikuju lokalni problem, a onda izgrađuju poverenje kod građana da su baš oni koji mogu rešiti taj problem. I ako ga ne reše, onda raportiraju građanima zašto nisu rešili i ako građani smatruju da to nije opravdano to što nije rešeno, onda sledeći put neće dobiti podršku građana", objašnjava Milivojević.
Kako su raspisani lokalni izbori u decembru
Trenutna politička slika Srbija pokazuje da danas gotovo nigde u Srbiji opozicija nema nikakvu vlast. Od mesne zajednice, preko opština i gradova do republičkog parlamenta na vlasti je Srpska napredna stranka (SNS).
Sveopšta dominacije jedne stranke omogućila je i to da se izbori na lokalu raspisuju ne po zakonu kada mandat gradonačelniku istekne, već kada je to centrali potrebno i to tako što kao po komandi, jedan za drugim, lokalni čelnici podnose ostavke.
Tako su u decembru 2023. beogradskim i parlamentarnim izborima, koje je tražila opozicija, pridruženi izbori u još 65 gradova i opština i to tako što su predsednici tih gradova i opština, gotovo u istom danu, podneli ostavke.
Zašto su baš ti gradovi izabrani, i po kojim kriterijumima, ostalo je nepoznato do danas. A nije bilo poznato čak ni svim gradonačelnicima koji su članovi SNS-a. Primer je prva žena Niša koja je prvo danima krila da li će podneti ostavku, da bi na insistiranje novinara priznala da to ne zavisi od nje, već od vrha SNS-a.
Politikolog Cvijetin Milivojević podvlači da je problem izborni sistem jer prema zakonu o lokalnim izborima gradonačelnike i predsednike opština bira većina odbornika u Skupštini.
"Neko ko je izabran stvarno na svoje ime, možete bi ga nazvati i lokalni šerif i tako dalje, ko ima taj autoritet kod građana koji glasaju za njega, bez obzira koja je lokalna zajednica u pitanju, on to sebi neće dozvoliti. On neće podneti ostavku", ističe Milivojević.
Na poslednjim izborima u decembru pobedila je vlast – izgubila je opozicija. Za mnoge očekivano jer opozicija nema ni takvu infrastrkturu po Srbiji, ni finansije, ni prostor u medijima – posebno na lokalu, ali po svemu sudeći ni jasan plan kako da pobede vladajuću stranku. Dok se fokusiraju na Beograd - Srbijom stabilnom većinom vlada koalicija SNS i SPS. Takva situacija nije bila čak ni u vreme vladavine Slobodana Miloševića koji je imao apsolutnu vlast.
Početak kraja vladavine Miloševića - lokalni izbori 1996.
Na parlamentarnim i lokalnim izborima 1996. godine, opozicija okupljena u koaliciji "Zajedno" doživela je neuspeh na parlamentarnim izborima, ali je osvojila većinu u dvadesetak od tada ukupno 189 opština. Vlast Slobodana Miloševića tada preko izbornih komisija i sudova preinačio ili poništio rezultate. Zakazani su novi izbori. Odgovor građana bio je masovni izlazak na ulice.
Pritisnuta protestima, vlast je tada bila prinuđena da pozove misiju OEBS-a, koju je predvodio bivši španski premijer Felipe Gonzales. Zaključak je bio - opozicija je pobedila u drugom krugu lokalnih izbora u spornim opštinama i gradovima: Niš, Kragujevac, Zrenjanin, Novi Sad, Čačak… Prvi put opozicija je osvojila vlast u Beogradu. Nakratko, na čelu Beograda bio je kandidat opozicije Zoran Đinđić.
Tada OEBS iznosi preporuke za poboljšanje izbornih uslova. Te preporuke praktično važe i danas: otvaranje medija za opoziciju, nove izborne zakone, slobodno i nezavisno pravosuđe. Skupština Srbije tada prihvata samo zaključak koji se ticao rezultata lokalnih izbora.
Preporuke Milošević nije ispunio, ali je pritisnut međunarodnom zajednicom priznao opoziciji pobedu u čak 40 gradova i opština u Srbiji. Sa ove distance, upravo ti događaju posmatraju se kao početak kraja vladavine Slobodana Miloševića.
Kako objašnjava politikolog Cvijetin Milivojević upravo pobeda na lokalu 1996. i 1997. jedan je od razloga za pobedu opozicije četiri godine kasnije.
"Jer, recimo, u vreme sankcija ti opozicioni gradovi su aplicirali kod nekih međunarodnih fondacija. Jedna od akcija bila je Energija za demokratiju gde su dobijali besplatno gorivo, lož ulje, mazut za toplane u vreme kad su zime bile hladne, dok ovi drugi gradovi, gde su bili na vlasti socijalisti ili jul, nisu dobijali to", objašnjava Milivojević dodajući da je upravo to bila neka vrsta motivisanja birača da 2000. godine promene nešto na izborima.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.