Male velike priče: Više novca nego podrške (VIDEO)

“Posao bi mi omogućio da steknem ono što mali broj osoba sa invaliditetom, moram reći, u našem društvu ima, a to je - normalan život”, kaže dvedesetšestogodišnji Dejan Dašić, koji ima oštećenje vida.

Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo i osobe sa invaliditetom bi trebalo da ga ostvare ravnopravno sa drugima.

„Invaliditet je samo jedan deo naše ličnosti i poslodavci nas gledaju upravo kroz invaliditet. Ali,  mi smo mnogo više od toga“, kaže Jelena Kostić koja je u četrnaestoj godini doživela saobraćajnu nesreću i od tada koristi kolica. 

Zakon koji podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom i koji postoji skoro 15 godina - doprineo je da situacija bude bolja. 

„Ali i dalje nije dobra kao što bi trebalo da bude“, smatra Jovana Krivokuća Milovanović, izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom. 

„Tvrdim da je to zbog neadekvatne podrške, kako osobama s invaliditetom, tako i poslodavcima“, kaže ona. 

Novca za podršku ima, više nego što se u nju ulaže. Međutim, do tog podatka nije lako doći, skriven je u stručnim izveštajima. 

Kada je 2009. godine donet Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, osnovan je i Budžetski fond. On je iz godine u godinu sve veći, a puni se sredstvima koje uplaćuju poslodavci. 

Svaka kompanija koja ima preko dvadeset  zaposlenih, ima obavezu da zaposli jednu osobu s invaliditetom - a ako to ne uradi, plaća takozvane penale. 

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je po Zakonu i nadležno da upravlja Budžetskim fondom – nisu odgovorili na naše pitanje koliko iznose godišnji prihodi tog fonda. 

Državna revizorska institucija je krajem 2021. godine u reviziji utvrdila da se sredstva Budžetskog fonda iz godine u godinu uvećavaju, ali da plan ostaje relativno na istom nivou. 2020. godine je uplaćeno nešto više od 5 milijardi dinara u taj fond, a na aktivnosti je potrošena petina. 

Na naše pitanje – šta se dešava sa novcem koji nije utrošen – iz nadležnog Ministarstva su odgovorili da se sredstva vraćaju u budžet Republike Srbije. 

„Ne kažem da bi se sve barijere otklonile, ali sigurno kad bismo iz godine u godinu zapravo koristili taj novac koji je već tu, koji je na raspolaganju i koje kompanije opredeljuju zato što im Zakon to nalaže, da bi zaista nekako otklanjali barijere, bar jednu po jednu, smatra Jovana Krivokuća Milovanović. 

„Značilo bi mi da nadjem posao. Danas, sutra neće biti mame. Kad  ostanem sam, da imam neki dinar... Da preživim“, kaže Dragan Drakul, koji je dugoročno nezaposlen, jer je pet godina na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Izvor: Insajder