<article><p>U Srbiji ima oko 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više spram broja stanovnika nego, na primer, u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji. Po tome je Srbija druga u Evropi, odmah iza Malte, pokazuju podaci Udruženja priređivača igara na sreću.</p><p>Dodatni problem je to što su često u blizini škola. Opština Novi Beograd ima 30 osnovnih i srednjih škola, dok na njenoj teritoriji ima 119 objekata za igre na sreću, podaci su Uprave za igre na sreću. Kako su zabeležili novinari Insajdera, samo u neposrednoj blizini Osnovne škole “Kralj Aleksandar I” u Novom Beogradu ima ih četiri. </p><p>“Ono što ja mogu da kažem je da članovi udruženja AGOS, znači priređivači igara na sreću u potpunosti ispunjavaju zakonske obaveze što se tiče udaljenosti. Milsim da svi poštuju ovu odredbu zakona, a ono što mogu da kažem je da članice AGOS-a poštuju ne samo ovu, nego i sve odredbe zakona”, istakao je Dragan Škrbić iz Udruženja priređivača igara na sreću AGOS.</p><p>Ako se udaljenost od 200 metara meri kao što je navedeno u zakonu, putanja bi počela od najbliže ivice zgrade škole, kroz dvorište do izlaza, zatim trotoarom, a onda prelaskom pešačkog prelaza do ulaza u automat klub u kome se priređuju igre na sreću. Ovako zakonom propisanim merenjem putanja od škole do kockarnice je duža nego što u realnosti jeste.  </p><p>47...48...49...50. Ovoliko koraka je bilo potrebno novinarima Insajdera da dođu od najbliže kladionice od ivice ograde osnovne škole. Međutim, prema zakonu, merenje se sprovodi drugačije i možda formalno ispunjava uslov, ali je očigledno da se iz školskog dvorišta vidi kladionica i da može biti lako dostupna učenicima.</p><p>Ovakvih primera je mnogo u Beogradu. Podatak koji svakako zabrinjava jeste da u glavnom gradu, prema zvanicnim podacima, ima gotovo tri puta više kladionica nego osnovnih i srednjih škola. </p><p>I dok Institut za javno zdravlje Batut upozorava da se sve veći broj građana suočava sa problemom zavisnosti od kockanja, broj novootvorenih kockarnica je iz godine u godinu sve veći. Blizina kockarnica ima najveći uticaj na mlade koji tek počinju da se kockaju, upozoravaju iz SOS centra.</p><p>“Kada sam ja počinjala sa radom, prosek godina patoloških kockara je bio 35 godina, sada je to već 19 - 20 godina, što znači da oni počinju sa 13 godina u sedmom razredu da flertuju sa kockom. Ne postaju odmah patološki kockari, naravno, ali nakon godinu, dve ili tri, u zavisnosti od količine dobitaka. Ne bi se oni navukli da ne dobijaju s vremena na vreme. U zavisnosti od tempa dobitaka, tako se i navuku, uslovno rečeno, na kocku”, istakla je Jelena Manojlović, psihoterapeutkinja iz SOS centra za prevenciju i lečenje.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FC5NRyl4cK4c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Da bi kladionica ili bilo koji objekat igara na sreću počeo da radi neophodna je potvrda o udaljenosti od najbliže obrazovne ustanove. Njeno merenje na terenu dosad je obavljao Republički geodetski zavod, a prema predloženim izmenama zakona ubuduće će biti obavezno i mišljenje veštaka saobraćajne struke. Na pitanje novinara Insajdera ko može posle svega da garantuje da će zakon  ubuduće biti poštovan i da će biti adekvatne i kontrole i sankcionisanja, nisu odgovorili ni Ministarstvo finansija, ni Uprava za igre na sreću, ali ni Republički geodetski zavod.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>U Srbiji ima oko 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više spram broja stanovnika nego, na primer, u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji. Po tome je Srbija druga u Evropi, odmah iza Malte, pokazuju podaci Udruženja priređivača igara na sreću.</p>
<p>Dodatni problem je to što su često u blizini škola. Opština Novi Beograd ima 30 osnovnih i srednjih škola, dok na njenoj teritoriji ima 119 objekata za igre na sreću, podaci su Uprave za igre na sreću. Kako su zabeležili novinari Insajdera, samo u neposrednoj blizini Osnovne škole “Kralj Aleksandar I” u Novom Beogradu ima ih četiri.&nbsp;</p>
<p>“Ono što ja mogu da kažem je da članovi udruženja AGOS, znači priređivači igara na sreću u potpunosti ispunjavaju zakonske obaveze što se tiče udaljenosti. Milsim da svi poštuju ovu odredbu zakona, a ono što mogu da kažem je da članice AGOS-a poštuju ne samo ovu, nego i sve odredbe zakona”, istakao je Dragan Škrbić iz Udruženja priređivača igara na sreću AGOS.</p>
<p>Ako se udaljenost od 200 metara meri kao što je navedeno u zakonu, putanja bi počela od najbliže ivice zgrade škole, kroz dvorište do izlaza, zatim trotoarom, a onda prelaskom pešačkog prelaza do ulaza u automat klub u kome se priređuju igre na sreću. Ovako zakonom propisanim merenjem putanja od škole do kockarnice je duža nego što u realnosti jeste. &nbsp;</p>
<p>47...48...49...50. Ovoliko koraka je bilo potrebno novinarima Insajdera da dođu od najbliže kladionice od ivice ograde osnovne škole. Međutim, prema zakonu, merenje se sprovodi drugačije i možda formalno ispunjava uslov, ali je očigledno da se iz školskog dvorišta vidi kladionica i da može biti lako dostupna učenicima.</p>
<p>Ovakvih primera je mnogo u Beogradu. Podatak koji svakako zabrinjava jeste da u glavnom gradu, prema zvanicnim podacima, ima gotovo tri puta više kladionica nego osnovnih i srednjih škola.&nbsp;</p>
<p>I dok Institut za javno zdravlje Batut upozorava da se sve veći broj građana suočava sa problemom zavisnosti od kockanja, broj novootvorenih kockarnica je iz godine u godinu sve veći. Blizina kockarnica ima najveći uticaj na mlade koji tek počinju da se kockaju, upozoravaju iz SOS centra.</p>
<p>“Kada sam ja počinjala sa radom, prosek godina patoloških kockara je bio 35 godina, sada je to već 19 - 20 godina, što znači da oni počinju sa 13 godina u sedmom razredu da flertuju sa kockom. Ne postaju odmah patološki kockari, naravno, ali nakon godinu, dve ili tri, u zavisnosti od količine dobitaka. Ne bi se oni navukli da ne dobijaju s vremena na vreme. U zavisnosti od tempa dobitaka, tako se i navuku, uslovno rečeno, na kocku”, istakla je Jelena Manojlović, psihoterapeutkinja iz SOS centra za prevenciju i lečenje.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FC5NRyl4cK4c&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Da bi kladionica ili bilo koji objekat igara na sreću počeo da radi neophodna je potvrda o udaljenosti od najbliže obrazovne ustanove. Njeno merenje na terenu dosad je obavljao Republički geodetski zavod, a prema predloženim izmenama zakona ubuduće će biti obavezno i mišljenje veštaka saobraćajne struke. Na pitanje novinara Insajdera ko može posle svega da garantuje da će zakon &nbsp;ubuduće biti poštovan i da će biti adekvatne i kontrole i sankcionisanja, nisu odgovorili ni Ministarstvo finansija, ni Uprava za igre na sreću, ali ni Republički geodetski zavod.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Mere protiv maloletničkog kockanja: Da li izmene Zakona zaista rešavaju problem? (VIDEO)

Mere protiv maloletničkog kockanja: Da li izmene Zakona zaista rešavaju problem? (VIDEO)

Tagovi: