<article>„Slobodno tržište koje funkcioniše i samo se reguliše onda kada ljudima koji donose političke odluke tako odgovara, a onda kada im ne odgovara onda država i može nešto da uradi da bi to tržište na neki način preuredila“, objasnio je Gajić.U periodu od 2010. godine pa do 2014. nezaposlenost u Srbiji je iznosila između 20 i 25 odsto. Danas je nezaposlenost mnogo manja. Ekonomista iz nevladine organizacije Libek kaže da je mogao da razume tu politiku subvencija do trenutka do kada nije pala nezaposlenost.„Postavlja pitanje zašto i dalje insistirati na ovakvom načinu prikupljanja investicija, jer zapravo kod nas dolaze samo te lošije investicije sa niskom produktivnošću što znači i niske zarade i manju mogućnost ekonomskog rasta u budućnosti“, ocenio je Gajić.Podaci kažu da se svake godina iz budžeta izdvaja između 120 ili 130 miliona evra, a da je ukupni nivo stranih direktnih investicija koje ulaze u Srbiju negde između 3,8 ili 3,9 milijardi evra. Prema rečima Gajić to je malo.„Dakle mi samo treba da razumemo da je Srbija država u kojoj je jako visoka korupcija, u kojoj se zakoni ne primenjuju jednako na sve nego su neki malo jedankiji od drugih, da postoji prilično visoko regulatorno opterećenje privrede, ono iznosi negde oko tri odsto BDP, dakle to nije novac koji ide u državnu kasu nego to su troškovi koja preduzeća moraju da imaju da bi ispunjavala različite vrste propisa koje država uvela“, istakao je Gajić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dj2DlzirVvls&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Privlačenje stranih direktnih investicija kroz subvencije iz budžeta u Srbiji traje već 16.  godina. Iako to nije izum Srbije, već to postoji i u drugim zemlja Mihailo Gajić ističe da ovakav vid dovođenja fabrika u Srbiji odgovara svima i zato se on nastavlja i ako ekonomski efekti nisu u potpunosti jasni.„Moj utisak je kada posmatramo ekonomske efekte da oni nisu u potpunosti jasni, jer se prvo država nije ni potrudila da stavi na papir, da možemo da ih ispitamo i vidimo i zaključimo da li subvencije zaista imaju pozitivne ili negativne efekte po privredu“, istakao je Gajić.Mehanizmi kontrole znatno su pooštreni donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći, 2019. godine. Međutim, Mihailo Gajić ističe da je taj zakon donet iz drugi razloga.„Zakon o kontroli državne pomoći nije tu da bi obezbedio to da vidimo da li će država biti prevarena od strane privatnih investitora, već zapravo da spreči političare da samovoljno dele subvencije drugima šakom i kapom jel će to zapravo da utiče na konkurenciju na tržištu“, rekao je Gajić.Svaki strani investitor koji dobija novac iz budžeta Srbije mora da dostavi i bankarske garancije koje će država primeniti ukoliko krši ugovor. Ali to traje koliko i ugovor. Ekonomista iz nevladine organizacije Libek Mihailo Gajić kaže da bi se ova oblast dodatno uredila samo da postoji političke volje.„Treba da postoji politička volja, ali na žalost političari nemaju volju da rade nešto što možda može da bude protiv njihovih interesa. Ti interesi mogu da budu vezani za njihov politički pr., za približavanje njihovom biračkom telu. Drugim rečima svaki političar želi da ima odrešene ruke da radi šta god hoće sa državnom kasom i državnim novcem“ zaključio je Gajić.Izvor: Insajder</article>

„Slobodno tržište koje funkcioniše i samo se reguliše onda kada ljudima koji donose političke odluke tako odgovara, a onda kada im ne odgovara onda država i može nešto da uradi da bi to tržište na neki način preuredila“, objasnio je Gajić.
U periodu od 2010. godine pa do 2014. nezaposlenost u Srbiji je iznosila između 20 i 25 odsto. Danas je nezaposlenost mnogo manja. Ekonomista iz nevladine organizacije Libek kaže da je mogao da razume tu politiku subvencija do trenutka do kada nije pala nezaposlenost.
„Postavlja pitanje zašto i dalje insistirati na ovakvom načinu prikupljanja investicija, jer zapravo kod nas dolaze samo te lošije investicije sa niskom produktivnošću što znači i niske zarade i manju mogućnost ekonomskog rasta u budućnosti“, ocenio je Gajić.
Podaci kažu da se svake godina iz budžeta izdvaja između 120 ili 130 miliona evra, a da je ukupni nivo stranih direktnih investicija koje ulaze u Srbiju negde između 3,8 ili 3,9 milijardi evra. Prema rečima Gajić to je malo.
„Dakle mi samo treba da razumemo da je Srbija država u kojoj je jako visoka korupcija, u kojoj se zakoni ne primenjuju jednako na sve nego su neki malo jedankiji od drugih, da postoji prilično visoko regulatorno opterećenje privrede, ono iznosi negde oko tri odsto BDP, dakle to nije novac koji ide u državnu kasu nego to su troškovi koja preduzeća moraju da imaju da bi ispunjavala različite vrste propisa koje država uvela“, istakao je Gajić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dj2DlzirVvls&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Privlačenje stranih direktnih investicija kroz subvencije iz budžeta u Srbiji traje već 16. &nbsp;godina. Iako to nije izum Srbije, već to postoji i u drugim zemlja Mihailo Gajić ističe da ovakav vid dovođenja fabrika u Srbiji odgovara svima i zato se on nastavlja i ako ekonomski efekti nisu u potpunosti jasni.
„Moj utisak je kada posmatramo ekonomske efekte da oni nisu u potpunosti jasni, jer se prvo država nije ni potrudila da stavi na papir, da možemo da ih ispitamo i vidimo i zaključimo da li subvencije zaista imaju pozitivne ili negativne efekte po privredu“, istakao je Gajić.
Mehanizmi kontrole znatno su pooštreni donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći, 2019. godine. Međutim, Mihailo Gajić ističe da je taj zakon donet iz drugi razloga.
„Zakon o kontroli državne pomoći nije tu da bi obezbedio to da vidimo da li će država biti prevarena od strane privatnih investitora, već zapravo da spreči političare da samovoljno dele subvencije drugima šakom i kapom jel će to zapravo da utiče na konkurenciju na tržištu“, rekao je Gajić.
Svaki strani investitor koji dobija novac iz budžeta Srbije mora da dostavi i bankarske garancije koje će država primeniti ukoliko krši ugovor. Ali to traje koliko i ugovor. Ekonomista iz nevladine organizacije Libek Mihailo Gajić kaže da bi se ova oblast dodatno uredila samo da postoji političke volje.
„Treba da postoji politička volja, ali na žalost političari nemaju volju da rade nešto što možda može da bude protiv njihovih interesa. Ti interesi mogu da budu vezani za njihov politički pr., za približavanje njihovom biračkom telu. Drugim rečima svaki političar želi da ima odrešene ruke da radi šta god hoće sa državnom kasom i državnim novcem“ zaključio je Gajić.
Izvor: Insajder

Teme

Ekonomista iz nevladine organizacije Libek Mihailo Gajić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Mihailo Gajić u Markeru: Srbija igra igru u kojoj se pravimo da postoji slobodno tržište (VIDEO)