<article><p>Iskopavanje litijuma u dolini Jadra čeka konačnu reč struke, koja je, kako se dosad videlo, podeljena po ovom pitanju. Tako Mijatović smatra da je projekat "Jadar“ potpuno bezbedan za podzemne vode, dok recimo hidrogeolog Zoran Stevanović smatra da je projekat suviše opasan za prirodni rezervoar vode za crne dane u Mačvi.</p><p>"Čak ni profesor Stevanović nije decidno protiv ovog projekta, on je rekao da to izgleda tehnički lepo i doterano napravljeno, ali on ima ličnu sumnju da taj projekat može da se bezbedno razvije. Izvorišta u Mačvi se nalaze u aluvionu Drine, koja je udaljena nekih 17-18 kilometara od ovog mesta gde bi se u budućnosti otvorio rudnik. Prema tome, postoji rizik zagađenja tih voda u aluvionu, međutim niko nije objasnio mehanizam na koji će zagađenje da uđe u taj sistem“, naveo je Mijatović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVbxWkn7TWOc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Rudarska struka nije protiv</h2><p>Upitan kako građani da se osećaju ako stručnjaci nisu usaglašeni oko ovog projekta, Mijatović navodi da rudarska struka nije protiv i da te stručnjake treba slušati.</p><p>"Treba verovati onima koji su prvo istražili ležište i koji će tek da naprave projekat eksploatacije, pripreme i dobijanja, tj. tehnološke prerade jadarita u sirovinu. Taj deo struke, koliko sam ja čuo dosad, nije protiv. To je osnovni segment. Ta struka govori da ti bitni ili ključni elementi mogu svi da budu prevaziđeni. Znači, nema 100 odsto sigurnosti, nema 100 odsto ekološke zaštite sredine kada je u pitanju rudarstvo, uvek postoji mogućnost nekog rizika. I vožnja kola je rizik. Dakle, ovo je potencijalno, ne mora da znači da će se desiti uništavanje životne sredine“, naveo je gost "Markera“.</p><p>Naveo je da u našoj zemlji već dobro rade rudnici olova i cinka.</p><p>"A u pitanju su daleko opasniji reagensi koji se koriste za dobijanje tih koncentrata nego što će se u budućnosti koristiti u Jadru. Svi ti rudnici, ta njihova jalovišta i ceo taj sistem je siguran. Radi godinama bez problema. Ne znam u čemu je sad problem ovde odjedanput, pa sad kod Jadra ne može ništa da funkcioniše kako bi inače trebalo da funkcioniše“, kaže Mijatović.</p><p>Na pitanje ko može da uspostavi nadzor ako znamo da nam nedostaje inspektora u toj oblasti - imamo tek tri rudarska i tri geološka inspektora na republičkom nivou – Mijatović je rekao da je tačno da nam nedostaju ti kadrovi, ali da to ne bi moralo da predstavlja problem.</p><p>"Nije stvar da li mi imamo inspektora ili ne. U Srbiji ima dosta kvalitetnih kolega koji rade po različitim institutima, to su i fiziko-hemičari, hemičari i biolozi... Ima nekoliko instituta u Srbiji. Inspektori sprovode nadzor i gledaju pravnu regulativu, da li se u rudarstvu pridržavaju projekta koji je napravljen za rudnik, da li se poštuju sve mere zaštite i ljudi i opreme. Ne samo rudnik, nego svaki proizvodni pogon ima svoja pravila kako se radi, kako se postupa u svim situacijama... Moraju se poštovati sve tehničke procedure i pravila koja važe u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Konkretno, kada se bude radilo za ovaj rudnik litijuma, tu se moraju doneti odluke ko će nadzirati ceo taj sistem. Postoje instituti, koji u saradnji sa državom, mogu da budu nadzor nad eksploatacijom litijuma na ovom području. Normalno, mora se i primeniti najsavremenija oprema“, naveo je Mijatović.</p><h2>Stručnjaci iz studije "Rio Tinta“ imenom da stanu iza svojih zaključaka</h2><p>Takođe, on smatra i da Srbija ima dovoljno stručnjaka koji bi mogli da budu deo komisije koju formira Ministarstvo zaštite životne sredine, a koja će dati glavnu reč o ovom projektu. U tu komisiju, inače, mogu da uđu samo oni koje "Rio Tinto“ nije do sada angažovao.</p><p>"Nije kompletna rudarska i tehnološka operativa Srbije angažovana do sada na realizaciji svih ovih studija koje su urađene za ’Rio Tinto’. ’Rio Tinto’ je imao svoju službu koja je radila istraživanja, na bazi njihovih rezultata i rezultata kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta i Instituta ’Černi’ napravljeno je ovih nekoliko studija sa kojima se trenutno raspolaže“, kaže Mijatović, dodajući da ne zna kada bi mogla da se formira pomenuta komisija ministarstva.</p><p>Komentarišući to što je "Rio Tinto“ objavio nacrte studija, ali bez imena naučnika koji su ih radili, jer se, kako kažu, stručnjaci plaše da se izađe sa njihovim imenima, Mijatović navodi da ne vidi razlog za to.</p><p>"Ako su oni to uradili, normalno da bi trebalo da stanu iza svojih zaključaka. Svako od njih, ako je uradio studiju, treba da stane i da se potpiše iza onoga što je uradio“, smatra on.</p><p>Prema njegovoj proceni, čak i kada bi "Rio Tinto“ dobio zeleno svetlo za rudnik, ekspolatacija litijuma bi mogla da počne tek 2030.godine.</p><p>"Sad se mora sačekati ovaj period do dve godine koji je dat da bi struka konačno rekla kakvi su svi uslovi oko otvaranja i eksploatacije, pa dok se krene sa projektovanjem i sa otvaranjem rudničkih prostorija, ako uopšte i dođe do toga, pre 2030. godine, po mojoj proceni, teško da može doći do eksploatacije“, ističe gost "Markera“.</p><h2>Kod nas najviše litijuma i bakra</h2><p>Na pitanje na šta računa Evropa iz Srbije, a na šta Srbija može da računa iz Evrope kada je reč o kritičnim sirovinama, Mijatović je kazao da mi nemamo u izobilju mineralnih sirovina, a da su litijum i bakar najviše zastupljeni.</p><p> "Litijum spada u grupu kritičnih mineralnih sirovina koji je na spisku kritičnih sirovina koji je napravila ne samo EU, nego i SAD i Australija. To su sirovine koje su neophodne za nesmetan rad, razvoj i rast njihovih industrija. Na spisku EU o kritičnim sirovinama nalazi se blizu 50 sirovina. Najvećim delom su to metalične mineralne sirovine. Među njima je i litijum, ima tu još i aluminijuma, antimona, arsena i ceo jedan niz lantanida, to su retki elementi retkih zemalja. Sve te mineralne sirovine potrebne su za razvoj savremenih tehnologija da bi se postigla nulta emisija CO2 i za obnovljive izvore energije“, rekao je Predrag Mijatović.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Iskopavanje litijuma u dolini Jadra čeka konačnu reč struke, koja je, kako se dosad videlo, podeljena po ovom pitanju. Tako Mijatović smatra da je projekat "Jadar“ potpuno bezbedan za podzemne vode, dok recimo hidrogeolog Zoran Stevanović smatra da je projekat suviše opasan za prirodni rezervoar vode za crne dane u Mačvi.</p>
<p>"Čak ni profesor Stevanović nije decidno protiv ovog projekta, on je rekao da to izgleda tehnički lepo i doterano napravljeno, ali on ima ličnu sumnju da taj projekat može da se bezbedno razvije. Izvorišta u Mačvi se nalaze u aluvionu Drine, koja je udaljena nekih 17-18 kilometara od ovog mesta gde bi se u budućnosti otvorio rudnik. Prema tome, postoji rizik zagađenja tih voda u aluvionu, međutim niko nije objasnio mehanizam na koji će zagađenje da uđe u taj sistem“, naveo je Mijatović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVbxWkn7TWOc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<h2>Rudarska struka nije protiv</h2>
<p>Upitan kako građani da se osećaju ako stručnjaci nisu usaglašeni oko ovog projekta, Mijatović navodi da rudarska struka nije protiv i da te stručnjake treba slušati.</p>
<p>"Treba verovati onima koji su prvo istražili ležište i koji će tek da naprave projekat eksploatacije, pripreme i dobijanja, tj. tehnološke prerade jadarita u sirovinu. Taj deo struke, koliko sam ja čuo dosad, nije protiv. To je osnovni segment. Ta struka govori da ti bitni ili ključni elementi mogu svi da budu prevaziđeni. Znači, nema 100 odsto sigurnosti, nema 100 odsto ekološke zaštite sredine kada je u pitanju rudarstvo, uvek postoji mogućnost nekog rizika. I vožnja kola je rizik. Dakle, ovo je potencijalno, ne mora da znači da će se desiti uništavanje životne sredine“, naveo je gost "Markera“.</p>
<p>Naveo je da u našoj zemlji već dobro rade rudnici olova i cinka.</p>
<p>"A u pitanju su daleko opasniji reagensi koji se koriste za dobijanje tih koncentrata nego što će se u budućnosti koristiti u Jadru. Svi ti rudnici, ta njihova jalovišta i ceo taj sistem je siguran. Radi godinama bez problema. Ne znam u čemu je sad problem ovde odjedanput, pa sad kod Jadra ne može ništa da funkcioniše kako bi inače trebalo da funkcioniše“, kaže Mijatović.</p>
<p>Na pitanje ko može da uspostavi nadzor ako znamo da nam nedostaje inspektora u toj oblasti - imamo tek tri rudarska i tri geološka inspektora na republičkom nivou – Mijatović je rekao da je tačno da nam nedostaju ti kadrovi, ali da to ne bi moralo da predstavlja problem.</p>
<p>"Nije stvar da li mi imamo inspektora ili ne. U Srbiji ima dosta kvalitetnih kolega koji rade po različitim institutima, to su i fiziko-hemičari, hemičari i biolozi... Ima nekoliko instituta u Srbiji. Inspektori sprovode nadzor i gledaju pravnu regulativu, da li se u rudarstvu pridržavaju projekta koji je napravljen za rudnik, da li se poštuju sve mere zaštite i ljudi i opreme. Ne samo rudnik, nego svaki proizvodni pogon ima svoja pravila kako se radi, kako se postupa u svim situacijama... Moraju se poštovati sve tehničke procedure i pravila koja važe u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Konkretno, kada se bude radilo za ovaj rudnik litijuma, tu se moraju doneti odluke ko će nadzirati ceo taj sistem. Postoje instituti, koji u saradnji sa državom, mogu da budu nadzor nad eksploatacijom litijuma na ovom području. Normalno, mora se i primeniti najsavremenija oprema“, naveo je Mijatović.</p>
<h2>Stručnjaci iz studije "Rio Tinta“ imenom da stanu iza svojih zaključaka</h2>
<p>Takođe, on smatra i da Srbija ima dovoljno stručnjaka koji bi mogli da budu deo komisije koju formira Ministarstvo zaštite životne sredine, a koja će dati glavnu reč o ovom projektu. U tu komisiju, inače, mogu da uđu samo oni koje "Rio Tinto“ nije do sada angažovao.</p>
<p>"Nije kompletna rudarska i tehnološka operativa Srbije angažovana do sada na realizaciji svih ovih studija koje su urađene za ’Rio Tinto’. ’Rio Tinto’ je imao svoju službu koja je radila istraživanja, na bazi njihovih rezultata i rezultata kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta i Instituta ’Černi’ napravljeno je ovih nekoliko studija sa kojima se trenutno raspolaže“, kaže Mijatović, dodajući da ne zna kada bi mogla da se formira pomenuta komisija ministarstva.</p>
<p>Komentarišući to što je "Rio Tinto“ objavio nacrte studija, ali bez imena naučnika koji su ih radili, jer se, kako kažu, stručnjaci plaše da se izađe sa njihovim imenima, Mijatović navodi da ne vidi razlog za to.</p>
<p>"Ako su oni to uradili, normalno da bi trebalo da stanu iza svojih zaključaka. Svako od njih, ako je uradio studiju, treba da stane i da se potpiše iza onoga što je uradio“, smatra on.</p>
<p>Prema njegovoj proceni, čak i kada bi "Rio Tinto“ dobio zeleno svetlo za rudnik, ekspolatacija litijuma bi mogla da počne tek 2030.godine.</p>
<p>"Sad se mora sačekati ovaj period do dve godine koji je dat da bi struka konačno rekla kakvi su svi uslovi oko otvaranja i eksploatacije, pa dok se krene sa projektovanjem i sa otvaranjem rudničkih prostorija, ako uopšte i dođe do toga, pre 2030. godine, po mojoj proceni, teško da može doći do eksploatacije“, ističe gost "Markera“.</p>
<h2>Kod nas najviše litijuma i bakra</h2>
<p>Na pitanje na šta računa Evropa iz Srbije, a na šta Srbija može da računa iz Evrope kada je reč o kritičnim sirovinama, Mijatović je kazao da mi nemamo u izobilju mineralnih sirovina, a da su litijum i bakar najviše zastupljeni.</p>
<p>&nbsp;"Litijum spada u grupu kritičnih mineralnih sirovina koji je na spisku kritičnih sirovina koji je napravila ne samo EU, nego i SAD i Australija. To su sirovine koje su neophodne za nesmetan rad, razvoj i rast njihovih industrija. Na spisku EU o kritičnim sirovinama nalazi se blizu 50 sirovina. Najvećim delom su to metalične mineralne sirovine. Među njima je i litijum, ima tu još i aluminijuma, antimona, arsena i ceo jedan niz lantanida, to su retki elementi retkih zemalja. Sve te mineralne sirovine potrebne su za razvoj savremenih tehnologija da bi se postigla nulta emisija CO2 i za obnovljive izvore energije“, rekao je Predrag Mijatović.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Litijum

Rio Tinto

Više od vesti

Mijatović: Eksploatacija litijuma bi mogla da krene 2030, uvek postoji rizik od uništavanja životne sredine - ali i vožnja kola je rizik (VIDEO)

Mijatović: Eksploatacija litijuma bi mogla da krene 2030, uvek postoji rizik od uništavanja životne sredine - ali i vožnja kola je rizik (VIDEO)

Tagovi: