<article>"U Srbiji već godinama postoji rasprostranjena praksa da se javne investicije realizuju pregovorima, bez tendera i na osnovu međudržavnih ugovora. Sistematska posledica ovoga je da se projekti realizuju relativno neefikasno, što znači da se dogovaraju po cenama koje su više nego tržišne, odnosno one koje bi se dobile u konkurentnoj proceduri, zatim da radovi traju duže nego što je prvobitno planirano i treće, da je kvalitet radova relativno nizak. Ovo su, da tako kažem, sistematske posledice, a ono što se desilo u Novom Sadu je neka vrsta institucionalnog neuspeha koja pokazuje slabost takvog sistema. Dakle, u takvom sistemu, nešto ovako je moguće kada se, da tako kažem, i poslodavci i nadzorna tela biraju na osnovu nekih prilično netransparentnih kriterijuma. Često se radi o kompanijama koje su bliske vladajućoj stranci i koje su uticajne u državi, unutar stranke, što dovodi do neke vrste, da tako kažem, njihove neodgovornosti u realizaciji projekta. Često misle da su potpuno zaštićeni imajući neke lične kontakte. Iza takvih sporazuma verovatno stoje neki korumpirani poslovi koji omogućavaju obogaćivanje utičući na ljude i stranku, ali i finansirajući vladajuću stranku”, izjavio je u Insajder intervjuu Milojko Arsić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, govoreći o međudržavnim ugovorima i o načinu na koji je dogovorena rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu.On je rekao da taj način dogovora treba da bude izuzetak ali da je sada postao opšte pravilo i da je u prethodnih 7-8 godina više poslova dodeljeno kroz direktne kontakte nego kroz tendere.Govoreći o predlogu budžeta za 2025. godinu, Arsić je rekao da je opšti okvir za budžet dobro postavljen, uz usvajanje održive fiskalne politike, koja neće stvoriti relativno visok rizik od dužničke krize: “Država je odustala od realizacije nekih, relativno velikih projekata ili ih je barem odložila. Neće se mnogo ulagati u metro ili u hidroelektranu Bistrica. Prioritet se daje onim projektima koji su u toku i onima koji su zaista važni sa stanovišta kredibiliteta države, iako je pitanje da li su opravdani. To su Expo i stadion.”Arsić je ocenio da zgrada koja se gradi za Expo, verovatno neće biti ekonomski isplativa, jer kapacitet za izložbu daleko premašuje potrebe i da postoji rizik da će većina tih hala nakon Expa biti prazna, kao i da nema mnogo smisla graditi stadion nak om neeće igrati naša dva najveća kluba:"Da li je Expo važniji ili ,na primer, rešavanje problema komunalne infrastrukture u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji? Da li je važan Expo ili modernizacija, ulaganje u zdravstvo, ne samo u zgrade, već i u medicinsku opremu, i tako dalje?”, kaže profesor Arsić u Insajder Intervjuu.Komentarišući nivo izdvajanja iz budžeta za obrazovanje on je ocenio da je Srbija na evropskom dnu: “Samo Albanija ima niži procenat. Moguće je i da još neka zemlja ima niži procenat, a da za nju nema podataka na sajtu Svetske banke. Zašto ima tako malo ulaganja u obrazovanje? Jednostavno zato što to nije prioritet, jer se prioriteti vide kada se usvaja budžet. Na primer, ono što država zaista vrednuje, može se videti koliko novca se troši na to.”Govoreći o životnom standarduiI o izjavama iz vlasti o snažnom ekonomskom prosperitetu on je rekao da je standard u poslednjih 12 godina rastao po stopi od samo 3% a da se Srbija po cenama već približila Evropskim: “Cene hrane su dostigle 95% evropskih cena hrane. Razloga je mnogo, od neefikasne poljoprivrede, neproduktivne poljoprivrede, do nedostatka konkurencije.”<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQk_SEav7Xwg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Arsić je ocenio da akcija ministarstva trgovine “Bolja cena” nije dala nikakve rezultate: "Vidimo da je inflacija čak i porasla tokom sprovođenja te akcije. To se moglo očekivati u budućnosti. Prvo, svi trgovinski lanci nisu bili uključeni. Oni koji su bili uključeni su verovatno odustali od tih akcija koje obično sprovode. Na primer, veliki trgovinski lanci stalno imaju neke proizvode na policama. Možda su odustali od drugih proizvoda na policama. Ukupan efekat nije bio dobar", zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.Izvor: Insajder</article>

"U Srbiji već godinama postoji rasprostranjena praksa da se javne investicije realizuju pregovorima, bez tendera i na osnovu međudržavnih ugovora. Sistematska posledica ovoga je da se projekti realizuju relativno neefikasno, što znači da se dogovaraju po cenama koje su više nego tržišne, odnosno one koje bi se dobile u konkurentnoj proceduri, zatim da radovi traju duže nego što je prvobitno planirano i treće, da je kvalitet radova relativno nizak. Ovo su, da tako kažem, sistematske posledice, a ono što se desilo u Novom Sadu je neka vrsta institucionalnog neuspeha koja pokazuje slabost takvog sistema. Dakle, u takvom sistemu, nešto ovako je moguće kada se, da tako kažem, i poslodavci i nadzorna tela biraju na osnovu nekih prilično netransparentnih kriterijuma. Često se radi o kompanijama koje su bliske vladajućoj stranci i koje su uticajne u državi, unutar stranke, što dovodi do neke vrste, da tako kažem, njihove neodgovornosti u realizaciji projekta. Često misle da su potpuno zaštićeni imajući neke lične kontakte. Iza takvih sporazuma verovatno stoje neki korumpirani poslovi koji omogućavaju obogaćivanje utičući na ljude i stranku, ali i finansirajući vladajuću stranku”, izjavio je u Insajder intervjuu Milojko Arsić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, govoreći o međudržavnim ugovorima i o načinu na koji je dogovorena rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu.
On je rekao da taj način dogovora treba da bude izuzetak ali da je sada postao opšte pravilo i da je u prethodnih 7-8 godina više poslova dodeljeno kroz direktne kontakte nego kroz tendere.
Govoreći o predlogu budžeta za 2025. godinu, Arsić je rekao da je opšti okvir za budžet dobro postavljen, uz usvajanje održive fiskalne politike, koja neće stvoriti relativno visok rizik od dužničke krize:&nbsp;
“Država je odustala od realizacije nekih, relativno velikih projekata ili ih je barem odložila. Neće se mnogo ulagati u metro ili u hidroelektranu Bistrica. Prioritet se daje onim projektima koji su u toku i onima koji su zaista važni sa stanovišta kredibiliteta države, iako je pitanje da li su opravdani. To su Expo i stadion.”
Arsić je ocenio da zgrada koja se gradi za Expo, verovatno neće biti ekonomski isplativa, jer kapacitet za izložbu daleko premašuje potrebe i da postoji rizik da će većina tih hala nakon Expa biti prazna, kao i da nema mnogo smisla graditi stadion nak om neeće igrati naša dva najveća kluba:
"Da li je Expo važniji ili ,na primer, rešavanje problema komunalne infrastrukture u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji? Da li je važan Expo ili modernizacija, ulaganje u zdravstvo, ne samo u zgrade, već i u medicinsku opremu, i tako dalje?”, kaže profesor Arsić u Insajder Intervjuu.
Komentarišući nivo izdvajanja iz budžeta za obrazovanje on je ocenio da je Srbija na evropskom dnu:&nbsp;
“Samo Albanija ima niži procenat. Moguće je i da još neka zemlja ima niži procenat, a da za nju nema podataka na sajtu Svetske banke. Zašto ima tako malo ulaganja u obrazovanje? Jednostavno zato što to nije prioritet, jer se prioriteti vide kada se usvaja budžet. Na primer, ono što država zaista vrednuje, može se videti koliko novca se troši na to.”
Govoreći o životnom standarduiI o izjavama iz vlasti o snažnom ekonomskom prosperitetu on je rekao da je standard u poslednjih 12 godina rastao po stopi od samo 3% a da se Srbija po cenama već približila Evropskim:&nbsp;
“Cene hrane su dostigle 95% evropskih cena hrane. Razloga je mnogo, od neefikasne poljoprivrede, neproduktivne poljoprivrede, do nedostatka konkurencije.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQk_SEav7Xwg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Arsić je ocenio da akcija ministarstva trgovine “Bolja cena” nije dala nikakve rezultate:&nbsp;
"Vidimo da je inflacija čak i porasla tokom sprovođenja te akcije. To se moglo očekivati u budućnosti. Prvo, svi trgovinski lanci nisu bili uključeni. Oni koji su bili uključeni su verovatno odustali od tih akcija koje obično sprovode. Na primer, veliki trgovinski lanci stalno imaju neke proizvode na policama. Možda su odustali od drugih proizvoda na policama. Ukupan efekat nije bio dobar", zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Izvor: Insajder

Teme

Milojko Arsić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder intervju

ekonomija

Više od vesti

Milojko Arsić: U Srbiji je već godinama rasprostranjena praksa da se javne investicije realizuju pregovorima, bez tendera (VIDEO)

Milojko Arsić: U Srbiji je već godinama rasprostranjena praksa da se javne investicije realizuju pregovorima, bez tendera (VIDEO)

Tagovi: