<article>Izgrađene u trenutku kada su oboleli od korona virusa zbrinjavani u improvizovanim uslovima na Sajmu, tri kovid bolnice – u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu-broje više od 2000 kreveta. Danas uglavnom praznih. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJeiiC8drTwY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Sa druge strane u Srbiji godišnje premine oko 20.000 obolelih od malignih bolesti. I njima i njihovim porodicama preko je potrebna pomoć, odnosno palijativna nega. Da će kovid bolnice biti pretvorene u palijativne centre prvi put je najavljeno pre skoro pola godine. Ministarka zdravlja Danica Grujičić, odgovarajući na pitanja novinara Markera, kaže da ideja postoji, ali da postoje i neki preduslovi da bi se ona realizovala.“Morate shvatiti da bolnice kovid su pravljene za ljude koji nisu pokretni, koji nisu svesni, koji zahtevaju intenzivnu negu… i, kako da kažem, malo su hladne. Znači moramo napraviti nekakve rekonstrukcije tih bolnica jer bilo je intenzivnih nega sa po 20 kreveta. Naravno da neko kome treba da dođe i porodica, koji treba da se oseća i prijatno u toj prostoriji… Ne možemo to napraviti odmah, ali ideja postoji i siguno da te bolnice neće biti kompletno zatvorene. Da li nam treba u beogradu 930 kreveta to ćemo videti u zavisnosti od potreba”, rekla je doktorka Grujičić.Osim za palijativnu negu, kovid bolnice mogle bi da se koriste i za druge pacijente koji se danas, primera radi, predugo zadržavaju u Urgentnom centru, kaže ministarka zdravlja. Kada je reč o preko potrebnim kapacitetima za palijativnu negu, koja pre svega podrazumeva terapije ublažavanja bola, ona je dostupna u državnom sistemu u vidu službi za kućno lečenje i u posebnim jedinicama u okviru postojećih bolnica. Kapaciteti međutim ni blizu ne pokrivaju potrebe.  “Palijacija nije samo umirući pacijent. Palijacija je i da dođe neko da dobije nekakvu terapiju dva tri dana i da ode svojoj kući da ga više ne vidite mesec dana. Palijacija i produženo bolničko lečenje. Ali u svakom slučaju palijacija jeste nešto što nedostaje Srbiji. S druge strane po našem sadašnjem zakonu i po pravilima i po pravilnicima sedam posto svih postelja treba da bude opredeljenjo za palijativnu negu. Međutim to je organičeno vreme palijativne nege na dve nedelje. Nekome treba tri dana, nekome treba 20 dana, nekome treba šest meseci”, objašnjava doktorka Grujičić.  Ključni problem i u ovoj oblasti su ipak stručnajci. Specijalizacija je uvedena tek 2014, a prema nedavnom pisanju lista Danas u Srbiji postoji tek šest specijalista palijativne medicine.  Ministarka zdravlja kaže da se razmišlja i o rešenju ovog problema: “Mi smo dozvolili za volonterske specijalizacije i sada da bude palijativna medicina jer tih specijalista nema dovoljno. Ti ljudi koji su primljeni apropo kovida, koji su primljeni na određeno vreme, moramo da razgovaramo opet da nam Ministarstvo finansija odobri zaposlenje na neodređeno vreme tih ljudi. Oni su već na platnom spisku, tako da mislim da to neće biti problem. To su ljudi koji su se pokazali vrlo požrtvovani kada je trebalo uletati u kovid i raditi i stav je države, zaista, i Vlade i predsednika da ti ljudi moraju ostati zaposleni”.Ministarka zdravlja napominje da odluku o upotrebi kovid bolnica mora najpre da donese Ministarstvo zdravlja, pa da dobije saglasnost Vlade. Rokovi za taj posao ne postoje, ali je izvesno da će kovid bolnice biti bar privremeno zatvorene do kraja meseca.    Izvor: Insajder</article>

Izgrađene u trenutku kada su oboleli od korona virusa zbrinjavani u improvizovanim uslovima na Sajmu, tri kovid bolnice – u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu-broje više od 2000 kreveta. Danas uglavnom praznih.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJeiiC8drTwY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Sa druge strane u Srbiji godišnje premine oko 20.000 obolelih od malignih bolesti. I njima i njihovim porodicama preko je potrebna pomoć, odnosno palijativna nega.&nbsp;
Da će kovid bolnice biti pretvorene u palijativne centre prvi put je najavljeno pre skoro pola godine. Ministarka zdravlja Danica Grujičić, odgovarajući na pitanja novinara Markera, kaže da ideja postoji, ali da postoje i neki preduslovi da bi se ona realizovala.“Morate shvatiti da bolnice kovid su pravljene za ljude koji nisu pokretni, koji nisu svesni, koji zahtevaju intenzivnu negu… i, kako da kažem, malo su hladne. Znači moramo napraviti nekakve rekonstrukcije tih bolnica jer bilo je intenzivnih nega sa po 20 kreveta. Naravno da neko kome treba da dođe i porodica, koji treba da se oseća i prijatno u toj prostoriji… Ne možemo to napraviti odmah, ali ideja postoji i siguno da te bolnice neće biti kompletno zatvorene. Da li nam treba u beogradu 930 kreveta to ćemo videti u zavisnosti od potreba”, rekla je doktorka Grujičić.
Osim za palijativnu negu, kovid bolnice mogle bi da se koriste i za druge pacijente koji se danas, primera radi, predugo zadržavaju u Urgentnom centru, kaže ministarka zdravlja.&nbsp;
Kada je reč o preko potrebnim kapacitetima za palijativnu negu, koja pre svega podrazumeva terapije ublažavanja bola, ona je dostupna u državnom sistemu u vidu službi za kućno lečenje i u posebnim jedinicama u okviru postojećih bolnica.&nbsp;
Kapaciteti međutim ni blizu ne pokrivaju potrebe. &nbsp;
“Palijacija nije samo umirući pacijent. Palijacija je i da dođe neko da dobije nekakvu terapiju dva tri dana i da ode svojoj kući da ga više ne vidite mesec dana. Palijacija i produženo bolničko lečenje. Ali u svakom slučaju palijacija jeste nešto što nedostaje Srbiji. S druge strane po našem sadašnjem zakonu i po pravilima i po pravilnicima sedam posto svih postelja treba da bude opredeljenjo za palijativnu negu. Međutim to je organičeno vreme palijativne nege na dve nedelje. Nekome treba tri dana, nekome treba 20 dana, nekome treba šest meseci”, objašnjava doktorka Grujičić. &nbsp;
Ključni problem i u ovoj oblasti su ipak stručnajci. Specijalizacija je uvedena tek 2014, a prema nedavnom pisanju lista Danas u Srbiji postoji tek šest specijalista palijativne medicine. &nbsp;Ministarka zdravlja kaže da se razmišlja i o rešenju ovog problema:&nbsp;
“Mi smo dozvolili za volonterske specijalizacije i sada da bude palijativna medicina jer tih specijalista nema dovoljno. Ti ljudi koji su primljeni apropo kovida, koji su primljeni na određeno vreme, moramo da razgovaramo opet da nam Ministarstvo finansija odobri zaposlenje na neodređeno vreme tih ljudi. Oni su već na platnom spisku, tako da mislim da to neće biti problem. To su ljudi koji su se pokazali vrlo požrtvovani kada je trebalo uletati u kovid i raditi i stav je države, zaista, i Vlade i predsednika da ti ljudi moraju ostati zaposleni”.
Ministarka zdravlja napominje da odluku o upotrebi kovid bolnica mora najpre da donese Ministarstvo zdravlja, pa da dobije saglasnost Vlade. Rokovi za taj posao ne postoje, ali je izvesno da će kovid bolnice biti bar privremeno zatvorene do kraja meseca. &nbsp;&nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ministarka zdravlja o prelasku kovid bolnica u palijativne centre: Ideja dobra, neophodne rekonstrukcije (VIDEO)