<article>Energetski stručnjak Miodrag Kapor za Insajder kaže da pozdravlja odluku Ministarstva energetike povodom dodele sredstava i predlaže sledeći korak.„Nadam se da Ministarstvo ima sličnu nameru da putem subvencija za socijalno ugrožene građane učestvuje u zameni njihovih zastarelih i energetski neefikasnih šporeta na ugalj i drvo koje prema poslednjim podacima koriste 40 odsto domaćinstava u Srbiji. Oni su inače i najveći uzročnik emitovanja štetnih PM10 i PM 2,5 čestica u vazduhu koje ključno doprinose, komparativno gledajući, nekvalitetnom vazduhu koji udišemo“, ističe Kapor.<h2>Zorana Mihajlović najavljuje povećanja energetske efikasnosti</h2>Mihajlović je naglasila da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni projekat i posao koji se tiče svih institucija, privrede i građana."Ovo je osmi put da na javnom pozivu država dodeljuje sredstva za povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima, a prvi put novac se dodeljuje preko Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja je u sastavu Ministarstva i osnovana je upravo sa zadatkom da pomaže i javnom sektoru, ali i građanima, da brže radimo na podizanju energetske efikasnosti", prenelo je Ministarstvo izjavu Zorane Mihajlović.  Kako je istakla, ukupna vrednost projekata koji se sufinansiranju kroz javni poziv je 1,12 milijardi dinara, od čega je 687,6 miliona dinara iz sredstava Ministarstva rudarstva i energetike, preko Uprave, a 436,3 miliona dinara je učešće lokalnih samouprava. "Sve što uradimo kroz ovaj projekat znači zdraviju životnu sredinu i uštedu energije i to od 30 do 50 odsto godišnje, u zavisnosti od primenjenih mera", navela je Mihajlović.  Prema njenim rečima, na godišnjem nivou ušteda u potrošnji električne energije biće devet miliona kilovat-časova (kWh), a očekivano smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) je oko 4.500 tona godišnje. Ona je podsetila da država, pored javnih objekata, sufinansira i ulaganja u povećanje energetske efikasnosti i u domaćinstvima. Do sada kroz tri javna poziva u prethodnih godinu dana obuhvaćeno oko 25.000 domaćinstava u svim delovima Srbije. <h2>U Srbiji se troši 60 odsto više energije nego u Evropskoj uniji</h2>Podaci Centra za unapređenje životne sredine pokazuju da domaćinstva u Srbiji troše oko 60 odsto više energije od prosečnih u Evropskoj uniji. Najveći broj zgrada, tzv. rasipnika energije, zidan je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.„Jedan od primera povećanja energetske efikasnosti u Srbiji bi recimo bila implementacija najnovijih tehnoloških dostignuća po pitanju toplotnih pumpi veće snage novije generacije koje su u stanju znatno da poboljšaju energetsku efikasnost. Da umesto prirodnog gasa za grejanje stanovništva napokon počnemo da koristimo otpadne toplotne vode naših termoelektrana na ugalj. Projekti za tako nešto postoje sada već duže od dve decenije ali je zahvaljujući energetskom lobiju to do sada sprečavano i išlo se ka sprečavanju demonopolizacije Srbijagasa i profesionalizacije kadrova Agencije za energetiku Republike Srbije a sve u svrhu povećanja veštačke zavisnosti Srbije od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije“, rekao je Kapor.Prema rečima Zorane Mihajlović, ukupno ulaganje kroz subvencije države i lokalnih samouprava je oko 2,7 milijardi dinara, od čega su 1,4 milijarde dinara subvencije Ministarstva. "Takođe, u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbedili smo još 70 miliona evra za nastavak projekta, kojim očekujemo da bude obuhvaćeno više od 100.000 domaćinstava", rekla je Mihajlović. Ministarka Mihajlović najavila je i da će država nastaviti da raspisuje javne pozive, da povećava gde je potrebno subvencije koje daje, istakavši kako veruje da je moguće da u naredne tri godine barem 45 odsto domaćinstava u Srbiji bude obuhvaćeno ovim projektom.  "Ako znamo da Srbija danas troši oko četiri puta više energije nego prosečna članica EU za stvaranje jedinice BDP-a i skoro dva puta više toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u odnosu na EU, jasno je koliko je ova oblast važna, i danas, kad imamo energetsku krizu, ali i za budućnost", kazala je Mihajlović.Kako je precizirano, projekti za koje su dodeljena sredstva uključuju osnovne škole, zgrade opština, domove kulture, vrtiće, fakultete, centre za socijalni rad, zatvorene bazene, javna osvetljenja, a prvi put javnim pozivom bili su obuhvaćeni i instalacija foto-naponskih sistema i solarnih panela za proizvodnju električne energije.<h2>Gde su dodeljene subvencije?</h2>Subvencije su dodeljene za projekte u: Trgovištu, Niškoj Banji, Кuršumliji, Gadžinom Hanu, Užicu, Bosilegradu, Vranju, Ražnju, Кraljevu, Svilajncu, Ljuboviji, Novom Sadu, Zaječaru, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Nišu, Boljevcu, Valjevu, Кragujevcu, Кuli, Priboju, Trsteniku, Smederevskoj Palanci, Negotinu, Ljigu, Pirotu, Bačkom Petrovcu, Vlasotincu, Smederevu, Кniću, Кikindi, Subotici, Senti, Bačkoj Palanci, Кrupnju, kao i beogradskim opštinama Obrenovac, Palilula i Stari grad.Da bi približili građanima problem energetske (ne)efiksanosti i ukazali na kojim mestima se sve gubi toplotna energija, predstavnici Centra za unapređenje životne sredine su početkom januara, kada je bilo hladno, termovizijskom kamerom, snimali neke objekte u Beogradu.Snimljeni su objekti u Bloku 63 i 37 na Novom Beogradu, u naselju Cerak Vinogradi, Kula Geneks i Istočne kapije Beograda.Snimci su pokazali da svi ovi objekti imaju isti problem a to je curenje energije zbog stare stolarije i betonskih konstrukcija.Izvor: Beta/Insajder</article>

Energetski stručnjak Miodrag Kapor za Insajder kaže da pozdravlja odluku Ministarstva energetike povodom dodele sredstava i predlaže sledeći korak.
„Nadam se da Ministarstvo ima sličnu nameru da putem subvencija za socijalno ugrožene građane učestvuje u zameni njihovih zastarelih i energetski neefikasnih šporeta na ugalj i drvo koje prema poslednjim podacima koriste 40 odsto domaćinstava u Srbiji. Oni su inače i najveći uzročnik emitovanja štetnih PM10 i PM 2,5 čestica u vazduhu koje ključno doprinose, komparativno gledajući, nekvalitetnom vazduhu koji udišemo“, ističe Kapor.
<h2>Zorana Mihajlović najavljuje povećanja energetske efikasnosti</h2>
Mihajlović je naglasila da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni projekat i posao koji se tiče svih institucija, privrede i građana.
"Ovo je osmi put da na javnom pozivu država dodeljuje sredstva za povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima, a prvi put novac se dodeljuje preko Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja je u sastavu Ministarstva i osnovana je upravo sa zadatkom da pomaže i javnom sektoru, ali i građanima, da brže radimo na podizanju energetske efikasnosti", prenelo je Ministarstvo izjavu Zorane Mihajlović.&nbsp;
&nbsp;Kako je istakla, ukupna vrednost projekata koji se sufinansiranju kroz javni poziv je 1,12 milijardi dinara, od čega je 687,6 miliona dinara iz sredstava Ministarstva rudarstva i energetike, preko Uprave, a 436,3 miliona dinara je učešće lokalnih samouprava.
&nbsp;"Sve što uradimo kroz ovaj projekat znači zdraviju životnu sredinu i uštedu energije i to od 30 do 50 odsto godišnje, u zavisnosti od primenjenih mera", navela je Mihajlović.&nbsp;
&nbsp;Prema njenim rečima, na godišnjem nivou ušteda u potrošnji električne energije biće devet miliona kilovat-časova (kWh), a očekivano smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) je oko 4.500 tona godišnje.&nbsp;
Ona je podsetila da država, pored javnih objekata, sufinansira i ulaganja u povećanje energetske efikasnosti i u domaćinstvima. Do sada kroz tri javna poziva u prethodnih godinu dana obuhvaćeno oko 25.000 domaćinstava u svim delovima Srbije.&nbsp;
<h2>U Srbiji se troši 60 odsto više energije nego u Evropskoj uniji</h2>
Podaci Centra za unapređenje životne sredine pokazuju da domaćinstva u Srbiji troše oko 60 odsto više energije od prosečnih u Evropskoj uniji. Najveći broj zgrada, tzv. rasipnika energije, zidan je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
„Jedan od primera povećanja energetske efikasnosti u Srbiji bi recimo bila implementacija najnovijih tehnoloških dostignuća po pitanju toplotnih pumpi veće snage novije generacije koje su u stanju znatno da poboljšaju energetsku efikasnost. Da umesto prirodnog gasa za grejanje stanovništva napokon počnemo da koristimo otpadne toplotne vode naših termoelektrana na ugalj. Projekti za tako nešto postoje sada već duže od dve decenije ali je zahvaljujući energetskom lobiju to do sada sprečavano i išlo se ka sprečavanju demonopolizacije Srbijagasa i profesionalizacije kadrova Agencije za energetiku Republike Srbije a sve u svrhu povećanja veštačke zavisnosti Srbije od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije“, rekao je Kapor.
Prema rečima Zorane Mihajlović, ukupno ulaganje kroz subvencije države i lokalnih samouprava je oko 2,7 milijardi dinara, od čega su 1,4 milijarde dinara subvencije Ministarstva.
&nbsp;"Takođe, u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbedili smo još 70 miliona evra za nastavak projekta, kojim očekujemo da bude obuhvaćeno više od 100.000 domaćinstava", rekla je Mihajlović.&nbsp;
Ministarka Mihajlović najavila je i da će država nastaviti da raspisuje javne pozive, da povećava gde je potrebno subvencije koje daje, istakavši kako veruje da je moguće da u naredne tri godine barem 45 odsto domaćinstava u Srbiji bude obuhvaćeno ovim projektom.&nbsp;
&nbsp;"Ako znamo da Srbija danas troši oko četiri puta više energije nego prosečna članica EU za stvaranje jedinice BDP-a i skoro dva puta više toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u odnosu na EU, jasno je koliko je ova oblast važna, i danas, kad imamo energetsku krizu, ali i za budućnost", kazala je Mihajlović.
Kako je precizirano, projekti za koje su dodeljena sredstva uključuju osnovne škole, zgrade opština, domove kulture, vrtiće, fakultete, centre za socijalni rad, zatvorene bazene, javna osvetljenja, a prvi put javnim pozivom bili su obuhvaćeni i instalacija foto-naponskih sistema i solarnih panela za proizvodnju električne energije.
<h2>Gde su dodeljene subvencije?</h2>
Subvencije su dodeljene za projekte u: Trgovištu, Niškoj Banji, Кuršumliji, Gadžinom Hanu, Užicu, Bosilegradu, Vranju, Ražnju, Кraljevu, Svilajncu, Ljuboviji, Novom Sadu, Zaječaru, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Nišu, Boljevcu, Valjevu, Кragujevcu, Кuli, Priboju, Trsteniku, Smederevskoj Palanci, Negotinu, Ljigu, Pirotu, Bačkom Petrovcu, Vlasotincu, Smederevu, Кniću, Кikindi, Subotici, Senti, Bačkoj Palanci, Кrupnju, kao i beogradskim opštinama Obrenovac, Palilula i Stari grad.
Da bi približili građanima problem energetske (ne)efiksanosti i ukazali na kojim mestima se sve gubi toplotna energija, predstavnici Centra za unapređenje životne sredine su početkom januara, kada je bilo hladno, termovizijskom kamerom, snimali neke objekte u Beogradu.
Snimljeni su objekti u Bloku 63 i 37 na Novom Beogradu, u naselju Cerak Vinogradi, Kula Geneks i Istočne kapije Beograda.
Snimci su pokazali da svi ovi objekti imaju isti problem a to je curenje energije zbog stare stolarije i betonskih konstrukcija.
Izvor: Beta/Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Miodrag Kapor (energetski stručnjak): Subvencionisati zamenu zastarelih šporeta na ugalj i drvo