<article>"Mi i dalje nekako pripadamo naciji u kojoj svaki pojedinac ovde veruje da se to nikad neće njemu desiti i da se strašne stvari dešavaju nekom drugom. Ako mogu malo da virnem, da pročitam, da shvatim da je tuđi život tužniji od mog, da su tuđe sudbine teže, da nije meni loše i tako ne treba da se žalim na dobro, eto na tom nivou ljudi to percipiraju. A ovo jeste trenutak u kojem svaka osoba koja ima imalo kapaciteta za empatiju, za saosećanje, bilo kakvu emocionalnu inteligenciju ne može da ne oseti bolu u stomaku, da ne oseti da nema vazduha u grudima i da ne oseti opštu tugu zato što smo dozvolili da živimo u društvu u kojem je to moguće da se desi i da vidimo da deset meseci ništa se nije desilo", kaže Mirković. Izostanak odgovornosti zbog tragičnih događaja gošća Marker razgovora objašnjava time da ne postoji odgovornost ni za šta, te da živimo u društvu u kom odgovornost nije na ceni. Govoreći o Pravilniku za sprečavanje i prevenciju nasilja u školama, Mirković kaže da nije reč o nečem inovativnom i ne vidi ga kao sistemsko rešenje."Ne vidim da je inovativno, jer sam pročitala u suštini ono što on nudi i mislim da će imati neki timovi koji će se okupljati po potrebi. Taj tim će voditi direktor, psiholog, pedagog, još razrednica Rešina i to liči na svaki tim koji je reagovao u situacijama nasilja. Mi smo imali u osnovnoj školi nekoliko situacija sa nasiljem i to je prosto tako reagovalo. Moje roditeljsko iskustvo je da to uopšte ne radi, jer vi se bavite formom, a ne bavite se suštinom. Prvo, kada nasilje eskalira, onda je jako teško tu lavinu zaustaviti. Tu svako ima nešto da kaže, nešto da doprinese, tu onda ide ona igra prebacivanja krivice o kojoj smo pričali itd. Sa druge strane, ovo je i pravilno funkcionisanje odnosno postupanja u kriznim situacijama, kakve su požar, kakvo je nasilje i kako je masakr. To je jako upitno. Dakle, ljudi imaju kompetencije."Kaže i da je ključ u prevenciji, što je veoma zahtevno i kompleksno. "Ona podrazumeva kontinuirani, vrlo smisleni, logični i sistematični rad sa decom, sa nastavnicima, sa roditeljima, sa svima. Tako da to je jako, jako važno da se radi na svim instancama".<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoqZVzDO9110&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Mirković objašnjava i da je sada veliki teret i na samim nastavnicima.Jedan od noviteta je da tim za zaštitu od nasilja, koji čine direktor škole, pedagog, psiholog i razredni starešina, mogu da izreknu meru da se dete privremeno udalji iz škole ukoliko pravi probleme. Mirković kaže da će to pre biti nagrada nego kazna za dete."Ja se bojim da će to umjesto da ih zastraši, uplaši i negde vrati u šine, da bude super motivacija da prave još dodatne probleme, da bi dobili nekih pet, da kažem, opravdanih dana kada ne dolaze u školu".Novinu da će ocena iz vladanja ulaziti u prosek, Mirković smatra nedelotvornom i bez suštine."Vladanje nije kvantitativna kategorija, vladanje je moralna, vrednosna, kvalitativna, na svim drugim nivoima, nešto što treba da se razvije kao kategorija. Vladanje je - želim da razumem drugare, neću da radim drugima ono što ne bih želeo da drugi urade meni, hoću da pomognem drugarima u nevolji", kaže ona.Pominjući slučaj trovanja dece alkoholom u jednom beogradskom klubu, Mirković izražava bojazan da je u ovom slučaju uzrok za alkoholizam ubijanje njihove tuge, bespomoćnosti, nedostatak perspektive i potreba da neke svoje unutrašnje nemire reše brzo. "I to je poraz ovog društva i to je poraz odrasli koji su dozvolili da deca na taj način rešavaju svoje psihološke nemire", objašnjava onda i ističe značaj prevencije i u ovom kontekstu. "Volim da po hiljadu puta podsjetim roditelje da je mnogo važno prvo da razgovaramo, otvoreno da razgovaramo, da ne postavljamo ono pitanje koje nam daje mogućnost odgovora da i ne, nego da ih pustimo da pričaju. Deca vole da pričaju, mi nemamo dovoljno kapaciteta da ih slušamo".Na kraju, Mirković u ovom slučaju objašnjava ponašanje institucija rečima - poricanje, negacija, "kenselovanje"."Ćutimo i čekamo da neka nova situacija, nova senzacija poklopi ovo i da ovo ode u zaboravu. I za sad im dobro ide, ali mi moramo da se potrudimo da to prestane", zaključuje ona.Izvor: Insajder</article>

"Mi i dalje nekako pripadamo naciji u kojoj svaki pojedinac ovde veruje da se to nikad neće njemu desiti i da se strašne stvari dešavaju nekom drugom. Ako mogu malo da virnem, da pročitam, da shvatim da je tuđi život tužniji od mog, da su tuđe sudbine teže, da nije meni loše i tako ne treba da se žalim na dobro, eto na tom nivou ljudi to percipiraju. A ovo jeste trenutak u kojem svaka osoba koja ima imalo kapaciteta za empatiju, za saosećanje, bilo kakvu emocionalnu inteligenciju ne može da ne oseti bolu u stomaku, da ne oseti da nema vazduha u grudima i da ne oseti opštu tugu zato što smo dozvolili da živimo u društvu u kojem je to moguće da se desi i da vidimo da deset meseci ništa se nije desilo", kaže Mirković. 
Izostanak odgovornosti zbog tragičnih događaja gošća Marker razgovora objašnjava time da ne postoji odgovornost ni za šta, te da živimo u društvu u kom odgovornost nije na ceni. 
Govoreći o Pravilniku za sprečavanje i prevenciju nasilja u školama, Mirković kaže da nije reč o nečem inovativnom i ne vidi ga kao sistemsko rešenje.
"Ne vidim da je inovativno, jer sam pročitala u suštini ono što on nudi i mislim da će imati neki timovi koji će se okupljati po potrebi. Taj tim će voditi direktor, psiholog, pedagog, još razrednica Rešina i to liči na svaki tim koji je reagovao u situacijama nasilja. Mi smo imali u osnovnoj školi nekoliko situacija sa nasiljem i to je prosto tako reagovalo. Moje roditeljsko iskustvo je da to uopšte ne radi, jer vi se bavite formom, a ne bavite se suštinom. Prvo, kada nasilje eskalira, onda je jako teško tu lavinu zaustaviti. Tu svako ima nešto da kaže, nešto da doprinese, tu onda ide ona igra prebacivanja krivice o kojoj smo pričali itd. Sa druge strane, ovo je i pravilno funkcionisanje odnosno postupanja u kriznim situacijama, kakve su požar, kakvo je nasilje i kako je masakr. To je jako upitno. Dakle, ljudi imaju kompetencije."
Kaže i da je ključ u prevenciji, što je veoma zahtevno i kompleksno. 
"Ona podrazumeva kontinuirani, vrlo smisleni, logični i sistematični rad sa decom, sa nastavnicima, sa roditeljima, sa svima. Tako da to je jako, jako važno da se radi na svim instancama".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoqZVzDO9110&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Mirković objašnjava i da je sada veliki teret i na samim nastavnicima.
Jedan od noviteta je da tim za zaštitu od nasilja, koji čine direktor škole, pedagog, psiholog i razredni starešina, mogu da izreknu meru da se dete privremeno udalji iz škole ukoliko pravi probleme. Mirković kaže da će to pre biti nagrada nego kazna za dete.
"Ja se bojim da će to umjesto da ih zastraši, uplaši i negde vrati u šine, da bude super motivacija da prave još dodatne probleme, da bi dobili nekih pet, da kažem, opravdanih dana kada ne dolaze u školu".
Novinu da će ocena iz vladanja ulaziti u prosek, Mirković smatra nedelotvornom i bez suštine.
"Vladanje nije kvantitativna kategorija, vladanje je moralna, vrednosna, kvalitativna, na svim drugim nivoima, nešto što treba da se razvije kao kategorija. Vladanje je - želim da razumem drugare, neću da radim drugima ono što ne bih želeo da drugi urade meni, hoću da pomognem drugarima u nevolji", kaže ona.
Pominjući slučaj trovanja dece alkoholom u jednom beogradskom klubu, Mirković izražava bojazan da je u ovom slučaju uzrok za alkoholizam ubijanje njihove tuge, bespomoćnosti, nedostatak perspektive i potreba da neke svoje unutrašnje nemire reše brzo. 
"I to je poraz ovog društva i to je poraz odrasli koji su dozvolili da deca na taj način rešavaju svoje psihološke nemire", objašnjava onda i ističe značaj prevencije i u ovom kontekstu. 
"Volim da po hiljadu puta podsjetim roditelje da je mnogo važno prvo da razgovaramo, otvoreno da razgovaramo, da ne postavljamo ono pitanje koje nam daje mogućnost odgovora da i ne, nego da ih pustimo da pričaju. Deca vole da pričaju, mi nemamo dovoljno kapaciteta da ih slušamo".
Na kraju, Mirković u ovom slučaju objašnjava ponašanje institucija rečima - poricanje, negacija, "kenselovanje".
"Ćutimo i čekamo da neka nova situacija, nova senzacija poklopi ovo i da ovo ode u zaboravu. I za sad im dobro ide, ali mi moramo da se potrudimo da to prestane", zaključuje ona.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

OŠ „Vladislav Ribnikar“

Mladi

Više od vesti

Mirković u Marker razgovoru: Nismo ništa naučili od majskih tragedija, na probleme se i dalje reaguje ćutanjem i poricanjem (VIDEO)

Mirković u Marker razgovoru: Nismo ništa naučili od majskih tragedija, na probleme se i dalje reaguje ćutanjem i poricanjem (VIDEO)

Tagovi: