Mladi najmanje zainteresovani za studiranje nastavničkih smerova (VIDEO)

„Srpski jezik i književnost, njih nema dovoljno, vidimo koliko se ljudi upisuje i jednostavno to je strašan jedan deficit, fizičara isto na fiziku ne znam da li se upisao jedan brucoš ili nijedan na taj nastavnički smer. Tako da mi već jesmo u situaciji da se prilično pokrivamo i snalazimo i mi definitivno će doći do te situacije da nema ko da radi u školi“, rekla je Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

Borbu za bolji položaj, zaposleni u prosveti vode decenijama, ali tek sada apeli stižu sa svih strana – između ostalog da se poboljša materijalni status, vrati ugled i dostojanstvo profesiji, pa čak i da se obezbede stanovi za prosvetne radnike.

 "E, sada smo svi ugroženi. Sada su prosvetni radnici zaposleni u školama ugroženi zbog svog lošeg materijalnog statusa i položaja, jednostavno se bore za golo preživljavanje. Ugroženi su direktori škola, jer ne mogu da nađu stručni kadar da bude zastupljen u nastavi“, navela je Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. 

"I to prilično je kritično, jer kada u školi dođe do situacije da neko ode na bolovanje, porodiljsko, trudničko ili prosto je neko bolestan tri nedelje. Vi ne možete da nađete zamenu. Škole se otimaju za kvalitetne profesore, znači preuzimaju profesore jedni od drugih, u smislu neko radi u osnovnoj školi, želeo bi da radi u gimnaziji, vi imate upražnjeno mesto, vi praktično uzimate nekome kadar“, objašnjava Dimitrijević.

Mladi se, s druge strane, odlučuju za studije koji će im omogućiti da brzo dobiju posao, koji je pritom dobro plaćen – i u zemlji i u inostranstvu.

"U poslednjih čak i deceniju to je pre svega IT, sve se usmerava negde u tom pravcu. Pa sad u najširem smislu IT, naravno. Tu su psihologija, koja je uvek popularna a pretpostavljam i da psihologija na ovoj planeti ovakvoj kakva je pod stresom veoma potrebna. Ja pretpostavljam, drugo, sa psihologijom ljudi mogu da rade različite stvari u različitim sferama, u firmama u školama, itd. Tako da to je nešto čemu se uglavnom okreću mladi, taj neki inženjering. Generalno su prirodne nauke zastupljenije i više zanimljive, bioinženjering, molekularna biologija“, dodala je Dimitrijević.

"Mladi ljudi su veoma praktični, što im se uopšte ne može zameriti, čak štaviše. Praktični u smislu planiranja svog budućeg života. Biraju profesiju koju mogu da, u kojoj mogu da se ostvare, u kojoj prvo mogu se zaposle, pa potom da se profesionalno ostvare da budu cenjeni da imaju ugled i da imaju jedan ekonomski zavidan status u društvu, što svakako prosveta ne nudi“, rekla je Jerotijević. 

Zbog manjka interesovanja za nastavničke smerove, Ministarstvo prosvete trebalo bi do kraja meseca da usvoji akcioni plan koji podrazumeva povećanje stipendija i stipendiranje studija za nedostajuća zanimanja, i to od prve godine.

„Ne možete motivisati nekog da upiše određeni smer na fakultetu tako što ćete stipendirati njegovo školovanje, a posle toga kad završi svoje školovanje njemu je budućnost neizvesna. Zapravo suprotno, mladi ljudi i roditelji su spremni da ulože u obrazovanje deteta koje će mu sutra obezbediti dobru materijalnu egzistenciju“, smatra Jerotijević.

„Ja mislim da je to dobra ideja, to se radi i na zapadu, gde su studije naravno mnogo skuplje. To se radi kod nekih privatnih fakulteta, ali s obzirom na to da smo mi siromašna zemlja, studije za roditelje iz nekog malog grada, studije deteta koje treba da dođe u Beograd da živi studira hrani se, su užasno skupe, to je jako veliki trošak“, ocenila je Dimitrijević.

Najveće interesovanje srednjoškolaca, ove godine, bilo je za Fakultet organizacionih nauka, a zatim za Stomatološki, Arhitektonski, Medicinski i Elektro-tehnički fakultet.

Izvor: Insajder