Mladi političari regiona za suočavanje sa prošlošću i izgradnju zajedničkih temeljnih vrednosti u budućnosti (VIDEO)
U ratovima 90-ih nema pobednika, svi su poraženi. Prvenstveno mladi. Uskraćeni su za regionalnu saradnju i povezanost, nesvesni težine odluka odraslih da ne bude suočavanja sa odgovornošću za zločine koje je neko počinio u naše ime, da se žmuri pred činjenicama, neguje retorika nasilja i rata, kreiraju udžbenici istorije puni krvi.
Punih 28 godina, Operacija Oluja u Hrvatskoj se slavi kao pobeda, a u Srbiji obeležava pomen, u sećanje na početak avgusta 1995, kada su pripadnici Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva raketirali kolonu srpskih izbeglica, u kojoj je bilo 250.000 ljudi. Skoro tri decenije, političari dve zemlje spore se o tome da li je Oluja bila operacija oslobođenja, ili pogrom.
"Ja pokušavam cjelo vrijeme, pokušavan Srbiji pomoć, a oni stalno imaju neki 27. marta i onda se čude kaj su ih Njemci bombardirali“, rekao je, primera radi, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, krajem maja prošle godine.
"Nisu Srbi proterali Hrvate iz Gline, nego obrnuto, Hrvati Srbe, tako da moji podsticaji nisu vredeli. Ali, to vam je kad nemate politiku i kad mislite da ratne zločine možete da činite i da ubijate ljude“, uzvratio mu je tada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Isto je i sa srebreničkim masakrom, u kojem su srpske snage u julu 1995. pobile više od sedam hiljada ljudi. Za međunarodno pravo, najveći deo svetske javnosti i porodice žrtava je to ratni zločin, a za deo javnosti u Srbiji "herojski čin ratnih komandanata“. U vremenima mržnje nema pobednika, a moralna dužnost mladih u politici jeste da u društvima regiona tu retoriku zamene kreiranjem klime pomirenja, o kojoj smo razgovarali sa mladim političarima regiona, okupljenim na nedavno održanoj konferenciji Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu.
"Prihvatanje stvari koje su se desile i prevazilaženje i vođenje računa o svim žrtvama jer je svaka žrtva - žrtva, bez obzira na nacionalnost, ime, veru“, predlog je Mome Kovačevića iz Pokreta "1 od 5 miliona“.
"Sada, kada to shvatamo, kad zajedno gradimo to razumjevanje da "we are all in this together" (smo u tome svi zajedno), da sada zapravo možemo da počnemo da pričamo o pitanjima, ne prošlosti, nego današnjice i budućnosti, da pričamo o pitanjima zelene okoline, zapošljavanja, odliva mozgova, krize stambene, ekonomske krize“, dodaje Srđan Veljančić iz slovenačkog Foruma mladih socijaldemokrata.
Zabrana govora mržnje u politici, vođenje nenasilnih kampanja koje promovišu odavno zaboravljene, pozitivne vrednosti u društvu, nuđenje političke opcije koja nudi takva rešenja, dug su i složen proces.
"Njihovim okupljanjem na jednom mjestu, što nije česta prilika da imamo mlade iz cjele regije, iz zemalja bivše Jugoslavije, koje su bile obuhvaćene nažalost tim ratovima devdesetih, čiji teret i danas mi svi osjećamo i živimo, da o tome otvoreno pričamo, da uspostavljamo dijalog, da djelimo mišljenja i da zapravo otrkivamo i te različite stavove i različite narative koji su u svakoj od zemalja zastupljeni, i iz toga izvučemo neke poruke i iz toga pokušamo stvarati neke nove narative, koji su u skladu sa nekim temeljnim vrijednostima za koje se zalažemo“, objašnjava Dorotea Strelec iz zagrebačke Inicijative mladih za ljudska prava.
Države u kojima ćemo se jedva sećati imena predsednika i premijera, a na njih nas podsećati samo predizborna obećanja, države u kojima se vodi briga o tome da građani na vreme saznaju kako se upravlja njihovim novcem i države u kojima se odgovornost meri uspehom i saradnjom - obaveze su mladih. Starijima to nije pošlo za rukom.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.