Mnogo nepoznatih tri dana od potonuća tona đubriva u Dunav (VIDEO)
Tri dana od kada je kod Bačke Palanke potonula barža sa hiljadu tona veštačkog đubriva, i dalje je mnogo nepoznatih. Institucije ćute, pa građani sami zaključuju da li je opasno ili ne. Nedostaju brojni odgovori, a pre svega - šta je tačno potonulo, na koji način je skladišteno, kao i koje će posledice biti po okolinu?
Oko ponoći, 5. januara, kod Bačke Palanke je potonula natovarena barža "Lola - 5", koju je vukao nemački brod "Antonia". U Dunavu se našlo hiljadu tona veštačkog đubriva. Povređenih nije bilo ali jeste - mnogo nepoznatih.
Istog jutra sportski ribolovac za Tanjug je pitao da li je đubrivo koje je potonulo bilo dobro obezbeđeno.
"Da li to bilo u nekim najlonskim džakovima, da li su te komore na toj barži bile zatvorene?", neka su od pitanja koje su postavljali ljudi koji su na Dunavu svaki dan.
Ista pitanja postavljaju se i danas, tri dana posle nesreće. Pre svega - da li je i u kojoj meri sve to opasno. Od nadležnih stiže kratko, šturo saopštenje - analiza vode kod akcidenta pokazuje da nema organoleptičkih promena.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije objašnjava da se ovaj izraz znači da voda i pre i posle incidenta ima iste opšte karakteristike.
"Izgled, boja, miris i tako dalje. To je pozitivno. Ali mnoge od tih jedinjenja, toksičnih, manje ili više, nemaju miris i ukus. Možda su opasne za dalje korišćenje. Tako da to je sve ono što nas samo nespokojava - neadekvatna informacija koju su dužne institucije dati građanima", kaže Milenko Jovanović.
Agencija za zaštitu životne sredine ne odgovara na pitanja Insajdera da li je barža koja je potonula prevozila fosforno ili azotno đubrivo, kako je ono skladišteno, da li je i dalje na mestu gde je barža potonula ili ga je Dunav odvukao. A dok institucije ćute, struka je podeljena, a u javnosti se već danima spekuliše.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da je važno da sve informacije o događaju imaju institucije i da to građanima prenesu.
"Bilo je u kontejnerima, bilo je u džakovima...To je otišlo niz vodu. Ako je otišlo, zašto bi se uzorkovalo na tom mestu? To više nije tu. A ako je u džakovima tu je ostalo sve. 90 odsto je ostalo. Da kažu - izvadićemo na proleće, izvadićemo za mesec dana. To sve može da se uradi. Ali ovako kako je, samo je spekulacija ostala u nedostatku informacija i to je naša sudbina", kaže Jovanović.
I to nije prvi vanredni događaj koji bi mogao da ima ekološke posledice. Rizici postoje u svim vidovima saobraćaja, ali poslednjih godina zabrinjava veliki broj incidenata na železnicama. Najveći incident se dogodio krajem decembra 2022. kada su, kod Sopotskog Hana, iz šina izkliznule četiri cisterne od kojih je iz jedne curio amonijak. Curio je amonijak i u naselju Topola kod Pančeva, a vagoni sa sumpornom i fosfornom kiselinom poslednjih godina prevrtali su se i kod Bora, Majdanpeka, Zaječara…
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.