Na obelodanjeni spisak botova, vlast odgovara – "I ja sam bot“ (VIDEO)

Osim predsednika, premijerke i predsednika Skupštine, poruku – i ja sam bot šalju ministar policije, predsednik Privredne komore Srbije, pojedini poslanici SNS-a. To je u Skpštini Srbije na jučerašnjoj sednici uradio poslanik SNS-a Milimir Vujadinović.

"Među njima ime moje malenkosti, ime moje koleginice Dragane Lukić, Tomislava Jankovića, kao da smo mi bog zna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika i SNS-a. Nema tu ništa skriveno, jesmo i nastavićemo to da radimo i mi i onih 14.500 ljudi“, rekao je Vujadinović.

Glavni zadatak bota postalo je vređanje i promovisanje nasilnog načina komunikacije, iako je njegova prvobitna uloga bila kreiranje javnog mnjenja.

Bojan Perkov iz SHARE fondacije objašnjava da botovi utiču na mišljenje određenih ljudi.

 "Kada se kaže bot pre svega se misli na neki automatizovani nalog koji je namenjen da vrši određene stvari, da vrši neku interakciju sa drugim nalozima, drugim sadržajima i prosto postoji čitava mreža tako organizovanih naloga koja se koristi za različite platforme, da li za promovisanje, neke ideje, da li za širenje negativnih sentimenata, komentarisanje, vređanje, širenje, propagande, dakle za najrazličitije aktivnosti kako bi se stvorila neka slika da je određeno mišljenje većinsko, popularnije nego što jeste, ili da bi se određene dezinformacije plasirale u javnost“, kaže Perkov. 

 Prema istraživanju Insajdera, na ovih dana obelodanjenom spisku našli su se opštinski odbornici, zaposleni u javnim preduzećima, bivši narodni poslanici, ali i aktuelni državni sekretari.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne zabranjuje plaćanje za aktivizam na društvenim mrežama. Međutim, ne zna se da li to rade u toku radnog vremena, što je protivzakonito, kao ni to ko ih za botovanje plaća. 

Spisak samo otkriva imena ljudi i mesta iz kojih dolaze, što je, upozorava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, nezakonito. 

"Pored imena i prezimena, okrug, grad, opština, nalozi na društvenim mrežama su takođe podaci o ličnosti, pogotovo što preko njih može da se dođe do drugih podataka o ličnosti, fotografija porodice, zanimanja, sve su to podaci o ličnosti. I oni po pravilu i zakonu ne bi smeli da se objavljuju javno, i tu mislim i na društvenim mrežama, tako da to jeste kršenje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“, objašnjava Marinović.

Sa druge strane, krše se prava onih protiv kojih se botuje. 

Osim privatnih tužbi, mreže botova za sada sankcionišu kompanije koje su vlasnici društvenih mreža: kompanija Meta, koja je vlasnik Instagrama i Fejsbuka, u februaru je sa svojih platformi uklonila više od 5 000 naloga botova Srpske napredne stranke.

Izvor: Insajder