Nasilnici u školama sve mlađi, a nasilje sve brutalnije (VIDEO)
Od početka školske godine zabeleženo je više od 75 slučajeva trećeg, najtežeg nivoa vršnjačkog nasilja u Srbiji, pokazuju podaci Ministarstva prosvete. U poslednjih nekoliko nedelja zabeleženi su slučajevi brutalnog nasilja, poput onog u Vranju kada su učenici naterani da nagi šetaju po učionici dok su snimani. Pandemija korona virusa dala je privid da je nasilja manje – jer đaci nisu nastavu pohađali u školama, ali to na terenu nije tako.
Osnovno i srednje obrazovanje traje 12 godina, međutim, traume koje neki učenici dožive zbog vršnjačkog nasilja traju ceo život. Prema istraživanjima, svako četvrto dete u Srbiji u nekom trenutku bilo je žrtva vršnjačkog nasilja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju na jedan podatak.
"Ono što treba da nas zabrine jeste to što je starosna granica počinioca sve niža, a stepen surovosti nasilja je sve gori. Kada govorimo o tome ko češće vrši neke od oblika nasilja među vršnjacima, očekuje se da se kaže: dečaci. Ono što statistika govori jeste da su devojčice u porastu, u znatno su većem porastu kada govorimo o sajber prostoru", izjavila je za Marker Biljana Kikić Grujić, predsednica Koordinacionog tela za prevenciju nasilja u školama u Novom Sadu.
Nasilnici u mladoj dobi nemaju empatiju niti, kako kaže Kikić Grujić, razvijenu svest o tome šta čine i kakve su posledice toga. U svakom mestu i školi ima nasilja, ali je razlika u tome da li se o tome govori.
"Ovu priliku bih iskoristila da uputim molbu školama da ne prikrivaju bilo koji oblik nasilja nad decom, nego da kažu da imaju problem, da traže pomoć ne bi li taj problem bio rešen. Škole imaju pogrešno shvatanje - da ako ga ne prijavljujemo, ako ne pričamo o nasilju da ga nema", rekla je Kikić Grujić.
Četrnaestogodišnji Aleksa Janković iz Niša izvršio je samoubistvo 2011. zbog vršnjačkog nasilja koje je trpeo u školi, a koje su nadležni zataškavali. Zbog tog slučaja napisan je predlog takozvanog Aleksinog zakona koji je trebalo da pomogne rešavanju tog problema, ali taj zakon nikada u potpunosti nije usvojen.
"Jedan dobar deo Aleksinog zakona je ušao u izmene Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju. Međutim, po nama najbitnije stavke o strožim kaznama za nasilnike i odgovornima u školi nisu ušle u tu izmene i dopune. Mi ako uopšte i imamo neku satisfakciju jeste da je za mene i suprugu Aleksin zakon usvojen od svih građana koji su prepoznali problem vršnjačkog nasilja i to je možda najbitnije u celoj priči", rekao je za Marker Bojan Janković, otac Alekse Jankovića.
Grupa "Aleksin zakon" na Fejsbuku ima više od 35.000 članova. Putem društvenih mreža, deca koja su pretrpela vršnjačko nasilje, kao i roditelji, traže pomoć od porodice Janković.
"Da ne poverujete koliko ljudi ima problema - dece a mogu da kažem i prosvetnih radnika koji su nam se puno javljali. To je neverovatna cifra 07:11 + 07:34 Tada, kada dođemo s posla, zapostavljali smo sve obaveze da svima odgovorimo. Šta reći roditelju kome prebiju dete u školi, slome mu nos i niko u školi ne reaguje zbog toga", rekao je Janković.
U Ministarstvu prosvete kažu da su uspostavili sistem za prevenciju i reagovanje u slučajevima nasilja u školama. U odgovoru Insajderu navode da na svaku sumnju da je bilo vršnjačkog nasilja - škole reaguju. Međutim, stručnjaci rešenje vide u uspostavljanju kvalitetnijeg sistema prevencije, kao i u edukaciji – i dece i roditelja.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.