Nastavlja se trend – deo stranih kompanija, korisnica državne pomoći, zatvara pogone i odlazi iz zemlje (VIDEO)

Za uzvrat su te kompanije imale obavezu zapošljavanja radnika određeni broj godina. Po isteku tih aranžmana, zatvaraju se pogoni, BDP gubi deo prihoda od proizvodnje u njima, a radnici ostaju bez posla. Krajnji rezultat nije dugoročno povoljna klima ni za zapošljavanje, ni za investicije, ocenjuju sagovornici Insajdera.

Beneton, poznati modni brend i firme iz njegove grupacije, u aprilu zatvaraju pogone u Nišu, a bez posla ostaje 900 radnika.  Kada su 2011. godine došli,  najavili su 2.700 radnih mesta, a država im obećala subvencije od 9.000 evra po zaposlenom. 

Nemački Drekslmajer, globalni proizvođač kablova za automobilsku industriju, planira da sledeće godine zatvori zrenjaninski pogon, u kom će bez posla ostati oko dve hiljade ljudi. Od 2007, do 2012. godine je bio korisnik državne pomoći, a  za zapošljavanje 800 radnika od države dobio po pet hiljada evra. 

Džonson elektrik, proizvođač elektronske opreme za vozila, nudi otpremnine za 350 zaposlenih u Nišu. Od države je u dve tranše dobio pomoć od po četiri i po miliona evra, ali je milion vratio zbog zapošljavanja manjeg broja ljudi od dogovorenog. 

Leskovački Aptiv, proizvođač instalacija za automobilsku industriju, takođe nudi određenom broju zaposlenih otpremnine, a 2018. mu je odobrena pomoć od 7,5 miliona evra za sukcesivno zapošljavanje dve hiljade, a zatim i 5.000 radnika. 

Otpremnine jednom broju zaposlenih nudi i leskovačka Jura. Samo u ovim pogonima će do kraja sledeće godine posao izgubiti najmanje 3.700 radnika.

"Činjenica je da, ako krenu ova otpuštanja da mi nemamo radnike gde da zaposlimo, dakle sve teže se privlače nove direktne strane investicije, a sve lakše odlaze. Dakle, neki trend bi svakako mogao da bude u smanjenju zaposlenosti, odnosno povećanju nezaposlenosti. Možda ne drastično, znači za tako nešto potreban je ipak duži period, ali svakako se osećaju negativne posledice, naročito u onim sredinama, dakle onim manjim mestima gde sve zavisi od jedne fabrike, od jednog investitora“, kaže za Insajder dr Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad.

Subvencije države samo ovim preduzećima iznosile su oko 50 miliona evra. Deo tog novca uloženog u privredu vratio se kroz bruto društveni proizvod. U periodu kad nisu bile oslobođene plaćanja poreza, te kompanije su i po tom osnovu uplaćivale novac u državnu kasu. Srbija ostaje bez tih prihoda kad pogoni budu zatvoreni.

"Ono što je ključno pitanje je da Srbiji treba novi model rasta koji se ne može zasnivati na tome da kažete - Sad ću dati 100.000 evra subvencije po radnom mestu ili slično, jednostavno za drugačiji model rasta potrebne su drugačije institucionalne pretpostavke i drugačija je ekonomska politika. Srbija mora potpuno menjati svoj model ekonomskog rasta, da bi nastavila sa poboljšanjem standarda svojih građana, jer bilo bi tragedija da se zakucamo na ovom nivou plata“, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović za Insajder.

Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije pre ovog talasa je već napustio Srbiju. Među najvećima su bile Geoks, Džinsi, Gruner, Gelinger holding, Berteks i Spilit.

Novinarka Radoslavka Žigić Despotović