Naučnik Aleksandar Matković za Insajder: Tekstom sam hteo da pokrenem debatu o litijumu, a dobio sam pretnje smrću

Uveren je da su pretnje povezane sa njegovim tekstom "Otvoreno pismo povodom Rio Tinta i 'rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara'", uz  napomenu da mu je čudno to što Rio Tinto i Vlada Srbije još nisu osudili pretnje.

"Da li možete da zamislite da (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ode u Nemačku sa namerom da gradi rudnik uglja u Kelnu, pa da se posle toga Nemci bune i neko im preti na srpskom, sa nepoznatih brojeva, a sve u ime Vučića i kompanija iz Srbije? Pa to bi bilo nezamislivo, odmah bi vlasti reagovale. U ovom slučaju imamo jezivu tišinu", rekao je Aleksandar Matković.

Prvu preteću poruku dobio je u noći između 13. i 14. avgusta na društvenoj mreži Telegram: "Pratićemo te dok ne nestaneš. Ološu", dok je, kaže, sutradan stigla druga poruka sa drugog profila: "Kako ide borba protiv Rio Tinta?"

"Ono što mi je tu bilo čudno jeste to što je na tom drugom profilu bilo vidljivo da je ta osoba 500 metara od mene, jer na Telegramu može da se vidi i udaljenost, ako to neko odluči da stavi kao vidljivo. Posle toga mi je u toku dana stigla i poruka na nemačkom, gde se mom bratu i meni preti ubistvom. Cele te noći sam dobijao poruke sa pitanjem 'spavaš li mirno' i nekakvim čudnim porukama o tome kako sam im super odigrao ulogu koju su mi 'oni' namenili. Cele noći nisam spavao jer mi je to već delovalo kao psihička tortura", kaže Matković.

Na pitanje Insajdera da li je siguran da su pretnje koje je dobio direktno povezane sa tekstom koji je objavio, odgovara potvrdno.

"Tekst (na portalu Danasa) je izašao četiri dana pre ovih poruka i imao je dosta 'šerova', dosta naučnika ga je delilo, uključujući i (naučnu savetnicu Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju) Draganu Đorđević, ali su ga delili i neki desničarski portali. U svakom slučaju, četiri dana je više nego dovoljno da se pročita tekst i da se isplanira i organizuje takva reakcija“, navodi naučni saradnik Instituta.

Aleksandar Matković kaže da je rešio da napiše tekst nakon što je njegova koleginica sa Instituta Milica Kočović de Santo objavila 'Pismo o Rio Tintu i kolonijalizmu', posle čega joj je Kompanija odgovorila i pretila tužbom.

„Taj moj tekst sam zamislio kao vid podrške njoj i objavljivanjem podataka koje sam izneo u tekstu, a koji ne idu u prilog tome da će Srbija procvetati posle projekta Jadar, hteo sam da započnem javnu debatu o potencijalnoj ekonomskoj šteti ili koristi projekta", objašnjava.

Aleksandar Matković podseća da je fokus njegovog naučnog rada od 2018. ekološka ekonomija i problem izmeštanja zagađenja iz bogatijih u siromašnije zemlje.

"To je bilo više teorijski, kroz kritiku nekoliko ekonomskih modela na temelju kojih se to radi, uglavnom u naučnim časopisima iz Slovenije, Engleske... O tome sam pisao i pre nego što je bilo šta od ovoga uopšte počinjalo da se dešava u Srbiji i pukim slučajem sam posle prešao na empirijska istraživanja da vidim kako to funkcioniše u praksi. Od tada skupljam podatke o različitim kompanijama i pratim istorijski šta rade, koliko investiraju, gde investiraju, kako to izgleda na terenu, odakle je njihova radna snaga, koliko kopaju ili proizvode neke proizvode u zavisnosti od cena na evropskom tržištu. Te međunarodne veze me zato zanimaju, i posebno taj problem neokolonijalizma“, navodi naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković.

Izvor: Insajder