(Ne) selektivno postupanje tužilaštava (VIDEO)

Počelo je tri dana pre izbora kada je Više javno tužilaštvo u Beogradu u saopštenju poručilo da ima informacije da bi moglo doći ekscesa i ometanja izbornog procesa, pa je glavni javni tužilac tog Tužilaštva naredio pojačana dežurstva. 

Pet dana posle izbora, novinari Insajdera su Višem javnom tužilaštvu u Beogradu uputili više pitanja: ko su bili dežurni tužioci, koliko je prijava stiglo, šta je preduzeto, šta je utvrđeno u vezi dešavanjima kod beogradske "Štark Arene". 

Odgovore nismo dobili, ali se dan kasnije, 23. decembra, povodom navoda o izbornim nepravilnostima oglasio ceo niz viših tužilaštava u zemlji.

Za razliku od, primera radi, dešavanja ispred Skupštine Grada, kada je Tužilaštvo  samoinicijativno reagovalo, iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu može da se zaključi da su beogradska tužilaštva - u vezi sa kršenjem izbornog prava - postupala isključivo po podnetim krivičnim prijavama. Tužilaštva nisu postupala na sopstvenu inicijativu čak ni kada je postojala sumnja na dela koja se gone po službenoj dužnosti, pa ni onda kada su javno objavljeni dokazi.  

Slučaj "Arena" 

Jedan od prvih objavljenih dokaza tiče se dešavanja oko beogradske "Arene". Najpre su se na društvenim mrežama pojavili snimci i fotografije autobusa koji pristižu u "Arenu". Članovi RIK-a iz redova opozicije pokušali su da provere da li je u "Areni" nelegalno glasačko mesto, ali ih je obezbeđenje izguralo. Ispostavilo se da tu dolaze ljudi iz drugih mesta u Srbiji i iz Republike Srpske, odakle se raspoređuju po biračkim mestima na kojima glasaju.

Članovi RIK-a iz redova opozicije prijavili su slučaj, a Tužilaštvo navodi da je policiji je naređeno da im dostavi izveštaj. O tome da li je izveštaj dostavljen, šta u njemu piše i da li je počinjeno neko krivično delo protiv izbornih prava građana, to su pitanja na koje smo tražili odgovore od nadležnog Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu. Za sada ih nismo dobili 

Sumnje na kupovinu glasova  

Sledeći slučaj koji se pamti jeste snimak na kojem dve žene pričaju o dobijanju novca za glasanje.  

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je dobilo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da je počinjeno krivično delo "davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem", a dostavljen je i video-snimak na kojem dve, kako se navodi, NN ženske osobe koje pričaju o predaji novca. Formiran je predmet i podnet je zahtev policiji za prikupljanje potrebnih obaveštenja. 

U odgovoru Višeg tužilaštva Insajderu navodi se da izveštaj policije još nije dostavljen tužilaštvu.

Iz ranije objavljenih saopštenja može da se zaključi da je nekoliko tužilaštava dobilo prijave da se glasovi kupuju, ali i da su tužilaštva različito postupala.

Primera radi, kada je Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu stigla informacija da se kupuju glasovi u jednom kombiju u Batajnici, policiji je naređeno da izađe na teren ali, kako je saopšteno, prilikom odlaska na prijavljenu adresu nisu uočili ni kombi ni osobe sa kojima bi razgovarali. I tu se, po svemu sudeći, posao tog tužilaštva završava. 

Međutim, kada je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu dobilo od policije informacije da im više građana prijavljuje sumnju na kupovinu glasova u Veterniku, Kovilju i Ljuboviji, dežurni javni tužilac je naredio policiji da pregleda uži i širi deo mesta, video-nadzor, kao i da razgovara sa podnosiocima prijava i drugim građanima koji bi mogli da imaju neka saznanja. Za sada nismo dobili odgovor na pitanje o ishodu tih provera.

Sumnje na falsifikovanje potpisa i zloupotrebu ličnog identiteta 

Važan će biti ishod provera u slučaju sumnje da su falsifikovani potpisi i zlupotrebljeni identiteti građana koji tvrde da nisu podržali određene izborne liste, iako se njihovo ime našlo na tim listama. U uređenoj državi očekivala bi se hitna istraga. Umesto toga, izbegava se odgovornost, iako su brojne insitucije koje raspolažu ličnim podacima građana dužne da ih  čuvaju.

Za sada je poznato da je Prvo osnovno tužilaštvo formiralo predmet po krivičnoj prijavi za zloupotrebu jednog imena i to na dvema izbornim listama, dok članovi RIK-a iz redova opozicije tvrde da su zloupotrebljena imena 24 osobe - na osam lista. Falsifikate su, kažu, otkrili slučajno, a najspornije je to što posle toga nisu provereni svi potpisi podrške svim izbornim listama.

Pored tih slučajeva, brojni su oni, manje upadljivi. Istrage su ili u toku, ili su slučajevi odbačeni kao nebitni za ceo izborni proces, a dešavalo se i da tužilaštva ne postupaju - jer nisu podnete krivične prijave.

Na kraju, može da se zaključi samo to da postupanje nadležnih institucija ne daje odgovor na pitanje da li je bilo zloupotreba koje mogu da izmene ishod celokupnog izbornog procesa.

Izvor: Insajder