(Ne)uspeh Briselskog sporazuma (VIDEO)
Deset godina otkako je potpisan, Briselski sporazum nije sproveden do kraja, a Beograd i Priština sada su okrenuti novom, evropskom predlogu sporazuma, koji su prihvatili pre mesec dana na Ohridu. Briselski sporazum, potpisan pod patronatom Evropske unije, trebalo je da normalizuje odnose. Umesto toga, obe strane su, na terenu, dogovoreno tumačile na svoj način. U prethodnih 10 godina nije manjkalo ni incidenata. Kada je reč o ostalim tačkama Briselskog sporazuma, u proteklih 10 godina bilo je problema u njihovoj primeni i tumačenju.
Ažurirano -
19-og aprila 2013., tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači su, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton, potpisali Briselski sporazum. Tokom pregovora bilo je oštrih reči, ali i rođendanskih poklona od Dačića i Tačija za baronicu Ešton. Sporazum je trebalo da normalizuje odnose između Beograda i Prištine ali, pre svega, na terenu. U šest od 15 tačaka, Sporazum se bavi Zajednicom srpskih opština, koja do danas nije formirana. O tome za Marker govori Ognjen Gogić, analitičar:
“Prema tom dogovoru Beograd je prihvatio da se na severu ukine jedan broj srpskih institucija i da se Srbi na severu Kosova integrišu u jedinstven kosovski sistem, kroz učešće na kosovskim izborima, formiranje novih opština i njihovo uključivanje u jedinstvenu kosovsku policiju i pravosudni sistem. Sa druge strane Priština je prihvatila formiranje ZSO, čija osnovna uloga je da olakša integraciju Srba sa severa u kosovski poredak. Tako da je zapravo briselski proces doživeo krah i Briselski sporazum je svoju desetu godišnjicu dočekao tako, što od njega ništa nije ostalo na terenu.”
Zajednica srpskih opština predstavljena je kao mehanizam zaštite u kojoj bi trebalo da bude 10 opština: Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok na severu i, južno od Ibra: Gračanica, Novo Brdo, Štrpce, Ranilug, Klokot i Parteš. Dve godine posle Briselskog sporazuma, Beograd i Priština potpisali su i sporazum u 22 tačke kojim se, pored ostalog, preciziraju organizaciona struktura I budžet ZSO, kao i odnos sa kosovskim vlastima.
” Deset godina kasnije ta ZSO nikad nije bila formirana, niti su bili preduzeti neki značajniji koraci ka njenom formiranju, dok je sa druge strane Beograd ispunio svoj deo pogodbe. Beograd jeste omogućio da se na severu ukinu određene srpske institucije, kao i da Srbi na severu Kosova se integrišu u kosovske institucije. Srbi su zapravo i bili u tim kosovskim institucijama do novembra prošle godine i onda su ih zapravo, napustili. Tim činom je Briselski sporazum bio faktički ukinut. Jer određene obaveze koje su iz tog sporazuma proizlazile, nikada nisu bile sprovedene i to se u prvom redu odnosi na formiranje ZSO, a druge obaveze su bile sprovedene, a to je taj ulazak Srba u kosovske institucije, ali su posle bile poništene.” Rekao je Gogić.
Novi evropski sporazum delimično sadrži odredbe koje su već bile dogovorene Briselskim sporazumom, poput Zajednice srpskih opština. Predstavnici međunarodne zajednice sada uveravaju da će novi sporazum sigurno biti sproveden. Analitičar Ognjen Gogić misli da je novi sporazum, samo prekrivanje neuspeha Briselskog:
“I osnovna svrha tog evropskog predloga jeste da zamaskira činjenicu, da je briselski sporazum doživeo krah. Jer da je Briselski sporazum zaživeo, ne bi bilo ni potrebe da se poseže za tim novim, evropskim predlogom. Tako da, zapravo njegova svrha jeste da prikrije neuspeh koji je Briselski sporazum doživeo.”
Najveći neuspeh Briselskog sporazuma jeste ZSO. Prema najavama glavnih pregovarača Beograda i Prištine, Statut Zajednice sada bi konačno trebalo da bude obelodanjen. Međutim, ne zna se da li je reč o tekstu pisanom pre pet godina ili postoji neka nova verzija. Ne zna se ni ko su članovi Upravljačkog tima koji su ga pisali.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.