<article><p>Odgovarajući na pitanje šta za građane znači to što je nivo javnog duga dvostruko veći i prelazi 5.000 evra po stanovniku, profesor Nedeljković objašnjava da to praktično znači da će država u narednom periodu morati da obezbedi taj novac kojim bi servisirala dugove.</p><p>"A taj novac neće pasti sa neba. On može doći na tri načina – jedan je kroz povećanje poreza ili smanjenjem očekivanih poreza privredi, smanjenjem socijalnih davanja ili novim zaduživanjem“, kaže Nedeljković.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1GvNWBDRdtI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Odgovarajući na pitanje šta je povoljnije – uzimati kredit od Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj ili, sa druge strane, kredite vlada, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije, i državne banke Kine, Nedeljković objašnjava da u tom slučaju iznos kamatne stope nije opredeljujuća stvar.</p><p>"Svi ovi krediti dolaze sa odgovarajućim zahtevima. U slučaju kredita od međunarodnih institucija poput EBRDija i ostalih podrazumeva se da se ne mogu koristiti za bilo šta, odnosno imaju jasnu namenu i samim tim jedan monitoring koji dolaze od strane ovakvih institucija“, kaže Nedeljković dok sa druge strane, kako dodaje, kada uzimate bilatelarne kredite oni podrazumevaju obično da data država insistira da se taj novac troši na kompanije iz takvih zemalja.</p><p>"Što onda znači da ću ja taj projekat platiti možda potencijalno po nekoj kamatnoj stopi koja je niža nego na tržištu ali ću ga platiti u ukupnom iznosu koji je možda veći nego što bih dobio nego da sam imao otvoreni tender na tržištu“, kaže Nedeljković.</p><p>Činjenica da investicioni fond “Blekrok” ulaže na srpsko tržište je pozitivan signal zato što on nije poznat kao fond koji je izuzetno rizičan u smislu da ulaže u neke veoma rizične stvari.</p><p>"Što je pozitivna stvar jer ako Blekrok ulaže u srpske obveznice onda to znači da i neki drugi fondovi mogu da ga prate. Što nam onda podiže zainteresovanost za ulaganje u srpske hartije od vrednosti i što posledično može da smanjuje kamatnu stopu“, objašnjava Nedeljković.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Odgovarajući na pitanje šta za građane znači to što je nivo javnog duga dvostruko veći i prelazi 5.000 evra po stanovniku, profesor Nedeljković objašnjava da to praktično znači da će država u narednom periodu morati da obezbedi taj novac kojim bi servisirala dugove.</p>
<p>"A taj novac neće pasti sa neba. On može doći na tri načina – jedan je kroz povećanje poreza ili smanjenjem očekivanih poreza privredi, smanjenjem socijalnih davanja ili novim zaduživanjem“, kaže Nedeljković.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1GvNWBDRdtI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Odgovarajući na pitanje šta je povoljnije – uzimati kredit od Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj ili, sa druge strane, kredite vlada, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije, i državne banke Kine, Nedeljković objašnjava da u tom slučaju iznos kamatne stope nije opredeljujuća stvar.</p>
<p>"Svi ovi krediti dolaze sa odgovarajućim zahtevima. U slučaju kredita od međunarodnih institucija poput EBRDija i ostalih podrazumeva se da se ne mogu koristiti za bilo šta, odnosno imaju jasnu namenu i samim tim jedan monitoring koji dolaze od strane ovakvih institucija“, kaže Nedeljković dok sa druge strane, kako dodaje, kada uzimate bilatelarne kredite oni podrazumevaju obično da data država insistira da se taj novac troši na kompanije iz takvih zemalja.</p>
<p>"Što onda znači da ću ja taj projekat platiti možda potencijalno po nekoj kamatnoj stopi koja je niža nego na tržištu ali ću ga platiti u ukupnom iznosu koji je možda veći nego što bih dobio nego da sam imao otvoreni tender na tržištu“, kaže Nedeljković.</p>
<p>Činjenica da investicioni fond “Blekrok” ulaže na srpsko tržište je pozitivan signal zato što on nije poznat kao fond koji je izuzetno rizičan u smislu da ulaže u neke veoma rizične stvari.</p>
<p>"Što je pozitivna stvar jer ako Blekrok ulaže u srpske obveznice onda to znači da i neki drugi fondovi mogu da ga prate. Što nam onda podiže zainteresovanost za ulaganje u srpske hartije od vrednosti i što posledično može da smanjuje kamatnu stopu“, objašnjava Nedeljković.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Milan Nedeljković dekan FEFA fakultet. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Nedeljković (FEFA): Novac za vraćanje javnog duga neće pasti s neba (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation