<article><p>"Dugi niz godina postoji taj deficit nastavnog kadra naročito u pojedinim predmetima a sad postaje alarmantno jer direktori ne mogu da pronađu ni zamene radnika koji su na bolovanju a kamoli za ona upražnjena radna mesta koja postoje trenutno u obrazovnim sistemima”, kaže za Marker Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu I član Društva direktora škola Srbije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuX3rfI11FP4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Nedovoljan broj nastavnika za posledicu ima zapošljavanje neadekvatnog kadra. Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju, sopšteno je još 2018.  Pet godina kasnije, situacija nije ništa bolja. </p><p>“Ako po pravilniku o stručnoj spremi direktor napravi ustupak pa zaposli nekog profesora koji nema adekvatnu stručnu spremu a u tom trenutku ga nema ni na tržištu rada, nema tehnoloških viškova, nastava mora da se održi, dakle on će da zaposli nekoga ko će se pripremati za čas i predavati predmet za koji se nije školovao” , navodi Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.</p><p>Da su prinuđeni na ustupke prilikom odabira nastavnika, navodi i direktor Prve ekonomske škole.  <br/> <br/> “Kada na Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne pronađemo kadar, snalazimo se preko privatnih kontakata sa kolegama. Kada ni to ne bude, zovemo fakultete I onda prihvatamo i nekog studenta. Tu je problem što student nema adekvatno obrazovanje ali je student iz te struke, nije to nestručno u onom bukvalnom smislu da ne poznaje struku, nego nema adekvatnu zakonsku diplomu o završenom visokom obrazovanju”, objašnjava Milibor Saković.</p><p>Neke od mera za gašenje požara, sudeći prema radnoj verziji izmena krovnog zakona iz oblasti obrazovanja koja  se pojavila u javnosti, jeste i snižavanje kriterijuma, odnosno uvođenje mogućnosti da za katedrom budu i nastavnici koji su završili osnovne studije iz potrebnog predmeta, ali sa master diplomom iz bilo koje oblasti, kao i da u stručnim školama mogu da predaju svršeni srednjoškolci. Sagovornici Markera tvrde da to ipak neće rešiti osnovne razloge zbog kojih mladi ne žele da radni vek provedu u učionici - urušen ugled i loš materijalni položaj nastavnika, čije su plate ispod republičkog proseka.</p><p>“Mislim da Ministarstvo prosvete prepoznaje u dovoljnoj meri značaj ovog problema ali problem je što je ovde moć u Ministarstvu finansija. To je taj viši nivo koji kaže, eto nema se para. Mi uvek kažemo, gradite puteve, škole, naučne centre ali ko će u njima raditi ako je plata redovnog profesora na univerzitetu 105 hiljada dinara. Znači on  će raditi u nekoj drugoj zemlji gde će adekvatno naplatiti svoj trud i rad i svoje naučno istraživanje. Tako da sve leži u rukama Ministarstva finansija”, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.</p><p>Rešenja za manjak nastavničkog kadra nedavno su, kroz Inicijativu za spas školstva, predložili i dekani osam fakulteta, na kojima se školuju nastavnici. Među predloženim merama je i znatno povećanje plata prosvetnih radnika i stipendiranje studenata. Iz Ministarstva prosvete za Marker navode da su od Nacionalno-prosvetnog saveta tražilii da raspravlja o predlozima dekana, dok iz Saveta kažu da će stav o tome imati do kraja meseca.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Dugi niz godina postoji taj deficit nastavnog kadra naročito u pojedinim predmetima a sad postaje alarmantno jer direktori ne mogu da pronađu ni zamene radnika koji su na bolovanju a kamoli za ona upražnjena radna mesta koja postoje trenutno u obrazovnim sistemima”, kaže za Marker Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu I član Društva direktora škola Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuX3rfI11FP4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Nedovoljan broj nastavnika za posledicu ima zapošljavanje neadekvatnog kadra. Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju, sopšteno je još 2018. &nbsp;Pet godina kasnije, situacija nije ništa bolja.&nbsp;</p>
<p>“Ako po pravilniku o stručnoj spremi direktor napravi ustupak pa zaposli nekog profesora koji nema adekvatnu stručnu spremu a u tom trenutku ga nema ni na tržištu rada, nema tehnoloških viškova, nastava mora da se održi, dakle on će da zaposli nekoga ko će se pripremati za čas i predavati predmet za koji se nije školovao” , navodi Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.</p>
<p>Da su prinuđeni na ustupke prilikom odabira nastavnika, navodi i direktor Prve ekonomske škole. &nbsp;<br>
<br>
“Kada na Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne pronađemo kadar, snalazimo se preko privatnih kontakata sa kolegama. Kada ni to ne bude, zovemo fakultete I onda prihvatamo i nekog studenta. Tu je problem što student nema adekvatno obrazovanje ali je student iz te struke, nije to nestručno u onom bukvalnom smislu da ne poznaje struku, nego nema adekvatnu zakonsku diplomu o završenom visokom obrazovanju”, objašnjava Milibor Saković.</p>
<p>Neke od mera za gašenje požara, sudeći prema radnoj verziji izmena krovnog zakona iz oblasti obrazovanja koja &nbsp;se pojavila u javnosti, jeste i snižavanje kriterijuma, odnosno uvođenje mogućnosti da za katedrom budu i nastavnici koji su završili osnovne studije iz potrebnog predmeta, ali sa master diplomom iz bilo koje oblasti, kao i da u stručnim školama mogu da predaju svršeni srednjoškolci. Sagovornici Markera tvrde da to ipak neće rešiti osnovne razloge zbog kojih mladi ne žele da radni vek provedu u učionici - urušen ugled i loš materijalni položaj nastavnika, čije su plate ispod republičkog proseka.</p>
<p>“Mislim da Ministarstvo prosvete prepoznaje u dovoljnoj meri značaj ovog problema ali problem je što je ovde moć u Ministarstvu finansija. To je taj viši nivo koji kaže, eto nema se para. Mi uvek kažemo, gradite puteve, škole, naučne centre ali ko će u njima raditi ako je plata redovnog profesora na univerzitetu 105 hiljada dinara. Znači on &nbsp;će raditi u nekoj drugoj zemlji gde će adekvatno naplatiti svoj trud i rad i svoje naučno istraživanje. Tako da sve leži u rukama Ministarstva finansija”, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.</p>
<p>Rešenja za manjak nastavničkog kadra nedavno su, kroz Inicijativu za spas školstva, predložili i dekani osam fakulteta, na kojima se školuju nastavnici. Među predloženim merama je i znatno povećanje plata prosvetnih radnika i stipendiranje studenata. Iz Ministarstva prosvete za Marker navode da su od Nacionalno-prosvetnog saveta tražilii da raspravlja o predlozima dekana, dok iz Saveta kažu da će stav o tome imati do kraja meseca.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Nedostatak nastavnika; „snalaženje“ i spuštanje kriterijuma (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation