<article> "Uspeli smo da ubedimo vlast da sada ne treba da se bave samo preporukama sa poslednjih izbora, već i sa onima koje nisu ispunjene i potiču iz 2017, 2020. i 2022. Ali ono čega se pribojavam je da predstavnici stranaka vlasti neće imati neke konkretne predloge kako bi se ove stvari rešile. Voleo bih da nisam u pravu, jer do sada te predloge nismo čuli. Predlozi su dolazili od opozicije i nevladinih organizacija“, kaže on.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DASTfD0EnXV0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Prema rečima sagovornika Insajdera funkcionerska kampanja je već počela i, kako trenutno stoje stvari, teško da će moći nešto oko toga da se uradi i promeni pre izbora koji su zakazani za 2 jun. Međutim dodaje da bi neku druge preporuke ODHIR-a mogle da se primene."Ako postoje pritisci na birača, ako svi znamo da postoje brojne sumnje na kupovinu glasova i tome slično, onda bi Republičko tužilaštvo i izborne komisije mogli zajedno da objasne ljudima šta je sve zabranjeno i šta je sve krivično delo i kome to da prijave, jer trenutno imamo situaciju gde tužilaštvo ostaje potpuno nemo, pravi se kao da se ništa ne dešava sve dok traje izborni proces, a tek posle toga izlazi sa nekakvim saopštenjima“, ističe Nenadić.Kada je reč o zakonima, prema rečima sagovornika Insajdera "oni sada mogu da se promene zato što Skupština može da zaseda, ali neke stvari ima a neke nema smisla menjati dok kampanja traje“"Ima smisla promeniti odredbe neke koje se odnose na kontrolu koju vrši Agencija za sprečavanje korupcije ili kontrolu koju vrši REM, Regulatorno telo za elektronske medije. I da se uvede takav sistem gde bi se te prijave brže rešavale, makar u tom poslednjem segmentu kampanje i gde bi ti organi postupali znatno više i po službenoj dužnosti“, objašnjva on.Sagovornik Insajdera ističe da "za neke stvari koje vidimo i koje smetaju, postoji nadležni organ koji njima treba da se bavi, a za neke, nažalost, ne  zato što nisu prepoznate u zakonima kao problem“.Prema Nenadićevim rečima, Transparentnost Srbija je predložila da se uvedu pravila kao u Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji "gde po slovu zakona postoje neka ograničenja koja za nas zvuče kao svemirski brod“. "Na dnevnom nivou mora da se objavi kolika je potrošnja za pojedine stavke budžeta, lokalne samoprave, javna preduzeća, ministarstva. Postoje zabrane čak da se vanredno isplaćaju neki vidovi socijalne pomoći. Znači može nešto što su redovna primanja, nešto što je davno odlučeno, ali ne može sad da se uvede nešto novo što očigledno može uticati i može predstavljati uticaj na volju birača. I takva pravila bi u Srbiji bila od velike koristi“, objašnjava Nenadić.Ističe i da Privremeni organ, po Zakonu o lokalnoj samopravi, može obavljati redovne i neodložne poslove. " Šta je neodložno u tome da se usvaja odluka o podeli nekog vida pomoći? Šta je neodložno u tome da se zaključuje ugovor koji stvara velike obaveze za grad ili opštinu, u budućnosti? Nema u tome ničega neodložnog i to je nešto što bi trebalo da bude jasno propisano i da bude ograničena moć privremenih organa da takve odluke donose", naglašava Nenadić.Prema rečima sagovornika Insajdera "najbolje i jedino rešenje koje bi u pravom smislu reči moglo da reguliše birački spisak je da se dopunama zakona formira neko telo koje će biti zaduženo za njega“. "To telo, bez obzira kako bi se ono zvalo, moglo bi da ima ovlašćenja i za pristup svim podacima koji su potrebni za reviziju, ali, što je najvažnije i da pokrene postupak rešavanja problema, jer, bez izmena zakona, može se opravdano postaviti pitanje da li bi radna grupa mogla da pristupi ličnim podacima u biračkom spisku koji nisu već objavljeni, pošto je za to potrebno zakonsko ovlašćenje ili lični pristanak, a on se ne može pribaviti od miliona ljudi iz biračkog spiska“, zaključuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija Izvor: Insajder</article>

&nbsp;"Uspeli smo da ubedimo vlast da sada ne treba da se bave samo preporukama sa poslednjih izbora, već i sa onima koje nisu ispunjene i potiču iz 2017, 2020. i 2022. Ali ono čega se pribojavam je da predstavnici stranaka vlasti neće imati neke konkretne predloge kako bi se ove stvari rešile. Voleo bih da nisam u pravu, jer do sada te predloge nismo čuli. Predlozi su dolazili od opozicije i nevladinih organizacija“, kaže on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DASTfD0EnXV0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema rečima sagovornika Insajdera funkcionerska kampanja je već počela i, kako trenutno stoje stvari, teško da će moći nešto oko toga da se uradi i promeni pre izbora koji su zakazani za 2 jun. Međutim dodaje da bi neku druge preporuke ODHIR-a mogle da se primene.
"Ako postoje pritisci na birača, ako svi znamo da postoje brojne sumnje na kupovinu glasova i tome slično, onda bi Republičko tužilaštvo i izborne komisije mogli zajedno da objasne ljudima šta je sve zabranjeno i šta je sve krivično delo i kome to da prijave, jer trenutno imamo situaciju gde tužilaštvo ostaje potpuno nemo, pravi se kao da se ništa ne dešava sve dok traje izborni proces, a tek posle toga izlazi sa nekakvim saopštenjima“, ističe Nenadić.
Kada je reč o zakonima, prema rečima sagovornika Insajdera "oni sada mogu da se promene zato što Skupština može da zaseda, ali neke stvari ima a neke nema smisla menjati dok kampanja traje“
"Ima smisla promeniti odredbe neke koje se odnose na kontrolu koju vrši Agencija za sprečavanje korupcije ili kontrolu koju vrši REM, Regulatorno telo za elektronske medije. I da se uvede takav sistem gde bi se te prijave brže rešavale, makar u tom poslednjem segmentu kampanje i gde bi ti organi postupali znatno više i po službenoj dužnosti“, objašnjva on.
Sagovornik Insajdera ističe da "za neke stvari koje vidimo i koje smetaju, postoji nadležni organ koji njima treba da se bavi, a za neke, nažalost, ne &nbsp;zato što nisu prepoznate u zakonima kao problem“.
Prema Nenadićevim rečima, Transparentnost Srbija je predložila da se uvedu pravila kao u Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji "gde po slovu zakona postoje neka ograničenja koja za nas zvuče kao svemirski brod“.&nbsp;
"Na dnevnom nivou mora da se objavi kolika je potrošnja za pojedine stavke budžeta, lokalne samoprave, javna preduzeća, ministarstva. Postoje zabrane čak da se vanredno isplaćaju neki vidovi socijalne pomoći. Znači može nešto što su redovna primanja, nešto što je davno odlučeno, ali ne može sad da se uvede nešto novo što očigledno može uticati i može predstavljati uticaj na volju birača. I takva pravila bi u Srbiji bila od velike koristi“, objašnjava Nenadić.
Ističe i da Privremeni organ, po Zakonu o lokalnoj samopravi, može obavljati redovne i neodložne poslove.&nbsp;
" Šta je neodložno u tome da se usvaja odluka o podeli nekog vida pomoći? Šta je neodložno u tome da se zaključuje ugovor koji stvara velike obaveze za grad ili opštinu, u budućnosti? Nema u tome ničega neodložnog i to je nešto što bi trebalo da bude jasno propisano i da bude ograničena moć privremenih organa da takve odluke donose", naglašava Nenadić.
Prema rečima sagovornika Insajdera "najbolje i jedino rešenje koje bi u pravom smislu reči moglo da reguliše birački spisak je da se dopunama zakona formira neko telo koje će biti zaduženo za njega“.&nbsp;
"To telo, bez obzira kako bi se ono zvalo, moglo bi da ima ovlašćenja i za pristup svim podacima koji su potrebni za reviziju, ali, što je najvažnije i da pokrene postupak rešavanja problema, jer, bez izmena zakona, može se opravdano postaviti pitanje da li bi radna grupa mogla da pristupi ličnim podacima u biračkom spisku koji nisu već objavljeni, pošto je za to potrebno zakonsko ovlašćenje ili lični pristanak, a on se ne može pribaviti od miliona ljudi iz biračkog spiska“, zaključuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Lokalni izbori 2024

Beogradski izbori 2024

Više od vesti

Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija): Nismo čuli predloge vlasti o ispunjavanju preporuka ODIHR, dolazili su samo od opozicije i NVO (VIDEO)

Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija): Nismo čuli predloge vlasti o ispunjavanju preporuka ODIHR, dolazili su samo od opozicije i NVO (VIDEO)

Tagovi: