<article>Da li će od juna upotreba imenica dramaturškinja, psihološkinja, ili borkinja postati zakonska obaveza, zavisiće od Ustavnog suda, koji bi trebalo da odluči o ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na rodno osetljiv jezik. Inicijativu za odluku o ustavnosti najavio je upravo zaštitnik građana. <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-za-ljudska-i-manjinska-prava-zastitnik-gradana-da-doprinosi-unapredenju-zastite-prava-zena-a-ne-da-im-to-osporava">Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ga podseća da je njegov zadatak da doprinosi unapređenju prava žena</a>, a ne da im ta prava - osporava. Iz ministarstva podsećaju da je ombudsman imao dva predstavnika u radnoj grupi koja je donosila zakon.Zaštitnik građana Zoran Pašalić je za Insajder kratko poručio da neće iznositi detalje o inicijativi za ocenu ustavnosti odredbi o rodno senzitivnom jeziku, dok ona ne bude upotpunjena, pa tako nije izvesno ni na šta se tačno njegove zamerke odnose. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D82HpS-8AY3E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Zakonu se oštro protivi i Srpska pravoslavna crkva, a patrijarh Porfirije je više puta pozvao da se ukinu odredbe tog, kako je rekao, "protivustavnog zakona i obustavi nasilje nad srpskim jezikom“. Zakonu se oštro protivi i Odbor za standardizaciju srpskog jezika. "Zakon brka prirodni i gramatički rod i nameće oblike koji nikada nisu postojali u srpskom jeziku, vršeći tako nasilje nad njime“, kažu u Odboru, dajući i primere za to."Isporučica, brisačica, vodičica, ili vodičkinja, vatrogaskinja, ili vatrogasilja, kovačica, beležnica, armiračica. Ne može se ništa nasilno propisivati, pogotovu reči, ako nema uporište u nauci, sve ono što je vezano za jezik, kada se zakonski propisuje, ona mora negde biti elaborirano, ono mora imati neko utemeljenje, mora se zasnivati na naučnoj istini. Kažem vam, ovo je nerazumevanje gramatičkog roda“, kaže za Insajder dr Vlada Jovanović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.Koautorka Vodiča za upotrebu rodno osetljivog jezika to negira, tvrdeći da naučna istraživanja roda i jezika traju punih 40 godina. Vodič daje preporuke za upotrebu jezika, izdala ga je Misija OEBS-a, a očekuje se i njegovo novo izdanje."Tu smo dale primere iz svih domena upotrebe jezika, administrativan, publicistički, naučni. Pokazujemo da se rodno osetljiv jezik implicitno i standardizovao kod nas, samo što je to još uvek nedosledna upotreba i u tom vodiču mi dajemo, mislim oduvek smo i davale, preporuke, davale primere u kojima su određena jezička sredstva moguće diskriminatorna i način na koji možemo da izbegnemo tu diskriminaciju“, odgovara Marjana Stevanović, filološkinja i koautorka vodiča.U Odboru za standardizaciju kažu da odredbe zakona o rodno senzitivnom jeziku nisu rezultat spontanog razvoja jezika, već "jezičkog inžinjeringa koji kreira ideologija“."Rodno osetljiv jezik, ovakav kakvog ga definiše i ’džender’ ideologija i čitave te odredbe te džender ideologije čine odredbe tog zakona koje zapravo vrše nasilje nad sprksim jezikom, nad njegovom gramatikom, nad njegovom leksikom“, smatra Jovanović iz Odbora za standardizaciju."Naši nosioci jezičke politike stalno traže neke neprijatelje, bilo da su to susedni narodi koji nam kradu jezik, da ugrožavaju Ćirilicu, a sad sa pojačanim antirodnim ideologijama su na udaru feministkinje i to su sve populističke parole kojima oni sad govore kako se urušava tradicija, jezik, sprski identitet“, smatra Marjana Stevanović. Obe strane tvrde da je standardizacija bitan deo negovanja jezika, ali bi jedna da nosioce zanimanja označavaju imenice gramatičkog muškog roda, a druga da i žene imaju pravo da im zvanja budu napisana u ženskom rodu. Zakonodavac propisuje obavezu da se od juna ove godine ženski oblici koriste u diplomama i svedočanstvima, licencama i školskim udžbenicima, pa i u medijima. Organi vlasti koji ne budu poštovali zakon mogu biti kažnjeni od pet hiljada do 150 hiljada dinara.Do povlačenja zakona mogla bi da dovede odluka Ustavnog suda. I dok je inicijativa ombudsmana tek najavljena, Advokatska kancelarija "Radić“ u podsesku Ustavnom sudu tvrdi da Ustav ne prepoznaje kategoriju roda. Ustavni sud nije mogao da nam u traženom roku odgovori na pitanje koliko je takvih inicijativa bilo, niti da li je i kako odlučivao o njima.Izvor: Insajder</article>

Da li će od juna upotreba imenica dramaturškinja, psihološkinja, ili borkinja postati zakonska obaveza, zavisiće od Ustavnog suda, koji bi trebalo da odluči o ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na rodno osetljiv jezik.&nbsp;
Inicijativu za odluku o ustavnosti najavio je upravo zaštitnik građana. <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-za-ljudska-i-manjinska-prava-zastitnik-gradana-da-doprinosi-unapredenju-zastite-prava-zena-a-ne-da-im-to-osporava">Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ga podseća da je njegov zadatak da doprinosi unapređenju prava žena</a>, a ne da im ta prava - osporava. Iz ministarstva podsećaju da je ombudsman imao dva predstavnika u radnoj grupi koja je donosila zakon.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je za Insajder kratko poručio da neće iznositi detalje o inicijativi za ocenu ustavnosti odredbi o rodno senzitivnom jeziku, dok ona ne bude upotpunjena, pa tako nije izvesno ni na šta se tačno njegove zamerke odnose.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D82HpS-8AY3E&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Zakonu se oštro protivi i Srpska pravoslavna crkva, a patrijarh Porfirije je više puta pozvao da se ukinu odredbe tog, kako je rekao, "protivustavnog zakona i obustavi nasilje nad srpskim jezikom“.&nbsp;
Zakonu se oštro protivi i Odbor za standardizaciju srpskog jezika. "Zakon brka prirodni i gramatički rod i nameće oblike koji nikada nisu postojali u srpskom jeziku, vršeći tako nasilje nad njime“, kažu u Odboru, dajući i primere za to.
"Isporučica, brisačica, vodičica, ili vodičkinja, vatrogaskinja, ili vatrogasilja, kovačica, beležnica, armiračica. Ne može se ništa nasilno propisivati, pogotovu reči, ako nema uporište u nauci, sve ono što je vezano za jezik, kada se zakonski propisuje, ona mora negde biti elaborirano, ono mora imati neko utemeljenje, mora se zasnivati na naučnoj istini. Kažem vam, ovo je nerazumevanje gramatičkog roda“, kaže za Insajder dr Vlada Jovanović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Koautorka Vodiča za upotrebu rodno osetljivog jezika to negira, tvrdeći da naučna istraživanja roda i jezika traju punih 40 godina. Vodič daje preporuke za upotrebu jezika, izdala ga je Misija OEBS-a, a očekuje se i njegovo novo izdanje.
"Tu smo dale primere iz svih domena upotrebe jezika, administrativan, publicistički, naučni. Pokazujemo da se rodno osetljiv jezik implicitno i standardizovao kod nas, samo što je to još uvek nedosledna upotreba i u tom vodiču mi dajemo, mislim oduvek smo i davale, preporuke, davale primere u kojima su određena jezička sredstva moguće diskriminatorna i način na koji možemo da izbegnemo tu diskriminaciju“, odgovara Marjana Stevanović, filološkinja i koautorka vodiča.
U Odboru za standardizaciju kažu da odredbe zakona o rodno senzitivnom jeziku nisu rezultat spontanog razvoja jezika, već "jezičkog inžinjeringa koji kreira ideologija“.
"Rodno osetljiv jezik, ovakav kakvog ga definiše i ’džender’ ideologija i čitave te odredbe te džender ideologije čine odredbe tog zakona koje zapravo vrše nasilje nad sprksim jezikom, nad njegovom gramatikom, nad njegovom leksikom“, smatra Jovanović iz Odbora za standardizaciju.
"Naši nosioci jezičke politike stalno traže neke neprijatelje, bilo da su to susedni narodi koji nam kradu jezik, da ugrožavaju Ćirilicu, a sad sa pojačanim antirodnim ideologijama su na udaru feministkinje i to su sve populističke parole kojima oni sad govore kako se urušava tradicija, jezik, sprski identitet“, smatra Marjana Stevanović.&nbsp;
Obe strane tvrde da je standardizacija bitan deo negovanja jezika, ali bi jedna da nosioce zanimanja označavaju imenice gramatičkog muškog roda, a druga da i žene imaju pravo da im zvanja budu napisana u ženskom rodu.&nbsp;
Zakonodavac propisuje obavezu da se od juna ove godine ženski oblici koriste u diplomama i svedočanstvima, licencama i školskim udžbenicima, pa i u medijima. Organi vlasti koji ne budu poštovali zakon mogu biti kažnjeni od pet hiljada do 150 hiljada dinara.
Do povlačenja zakona mogla bi da dovede odluka Ustavnog suda. I dok je inicijativa ombudsmana tek najavljena, Advokatska kancelarija "Radić“ u podsesku Ustavnom sudu tvrdi da Ustav ne prepoznaje kategoriju roda. Ustavni sud nije mogao da nam u traženom roku odgovori na pitanje koliko je takvih inicijativa bilo, niti da li je i kako odlučivao o njima.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Nepoznat razlog zbog kog zaštitnik građana najavljuje inicijativu za ocenu ustavnosti zakona koji štiti prava žena (VIDEO)

Nepoznat razlog zbog kog zaštitnik građana najavljuje inicijativu za ocenu ustavnosti zakona koji štiti prava žena (VIDEO)

Tagovi: