Nepoznati detalji novog predloga rešenja problema Beograda i Prištine (VIDEO)
Mnogo je nepoznanica kada je reč o novom predlogu za rešenje problema između Beograda i Prištine, koje su ponudile Francuska i Nemačka, a kojim se od srpskih vlasti traži da ne sprečavaju Prištinu da postane članica međunarodnih organizacija. Evropa i Amerika, a danas iz Berlina ponovo i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ohrabruju obe strane da prihvate ponudu, a javnost o onome šta piše u najnovijem predlogu - malo zna. Predsednik Republike o tome danas nije želeo da govori.
Na novinarsko pitanje o francusko-nemačkom predlogu, Aleksandar Vučić je odgovorio:
“Sve najbolje vam želim, prijatno.”
Portal Albania post objavio je dokument, čiju verodostojnost niko nije potvrdio, a na osnovu kojeg se nedeljama raspravlja u javnosti. Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj kaže:
“Mislim da takav dokument, ja bih bio i slobodan da kažem, da ne postoji, ali da postoji na nivou principa koji su možda izneti pregovaračkim stranama.“
Često se čuje da će svaka sledeća ponuda biti gora. Ima li istine u tome?
„Ako pogledamo sve te neke ponude koje su stizale zadnjih 30 godina uvek je svaka bila gora. Protokom vremena Srbija gubi, ne dobija. Gubi I time što je taj srpski nacionalni korpus na Kosovu sve manji, u sve težem položaju. Sa druge strane gubi I time da evropska perspektiva Srbije je sve lošija, tako da mislim da je potrebno imati jedan strateški pristup ovom problem, kada pričamo o Srbiji. Potrebno je znati šta Srbija želi da iznađe iz ovog rešenja I potrebno je rešavati ga što je pre moguće, jer kasnije neće imati nikakve mogućnosti da povoljno reši situaciju.” Rekao je Mijačić za Marker.
Američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar napominje da najnoviji predlog zahteva veoma brz napredak u dijalogu; a poslednji susret Aleksandra Vučića i Albina Kurtija u okviru briselskog dijaloga bio je 18-og avgusta u Briselu. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, govori o evidentnom ubrzanju procesa:
„Pričamo o jednom veoma velikom ubrzanju celog procesa koji se očigledno vodi iza zatvorenih vrata, očigledno postoje neki pregovori, vidimo da ima neki non pejper i neki papiri tu kruže, ne možemo reći da znamo tačno ni šta je na stolu, jer ne znamo šta u tom non pejperu piše i sad treba da pregovaramo, da pričamo o tome da li je to dobro ili loše. Znači, ja bih vrlo, zaista voleo da znam. To je ipak visoka, visoka politika, ne znam da li ćemo saznati do kraja, dok to sve ne bude eventualno potpisano i onda objavljeno.”
Suština predloga, sudeći po onome što se pojavljuje u medijima, jeste da će Srbija ukoliko, kako se navodi, prihvati realnost, dobiti finansijsku pomoć Evropske unije i članstvo u evropskoj porodici. Međutim, u medijima se pominje da bi to moglo da se desi tek za deset godina, kada bi i Kosovo postalo članica.
„Nama je jasno rečeno, u pregovaračkom okviru piše da bez tog sporazuma ne možemo ući i to je više nego jasno. Ono što ne piše jeste šta će se naći u tom sporazumu. Sporazum, pravno obavezujući, nigde ne priča o priznanju i to što čujemo da je to pozicija Nemačke, da je to pozicija SAD, to je njihova nacionalna pozicija. A mi ulazimo u EU koja ima 5 članica od 27 koje nisu priznale Kosovo. Znači, Kosovo ne može da pomisli da podnese zahtev za prijem u članstvo, dok to ovih pet članica ne odobri.“ Objasnio je Međak za Marker.
I dok se priča o konačnom sporazumu, neki dogovori nisu nikad sprovedeni, poput onog o Zajednici srpskih opština iz 2013-te godine, dok većinu sporazuma svaka strana tumači na svoj način. Poslednji koji je potpisan u Briselu jeste onaj o pravosuđu, primenjen pre pet godina. Dragiša Mijačić detaljnije o tome, kako pomenuti sporazum funkcioniše:
“Ako radite u nekoj instituciji Republike Srbije na Kosovu, recimo radite u bolnici, imate neki radni spor u okviru vašeg posla, vi ne možete da taj slučaj podnesete kod kosovskog suda, nego morate da nosite kod suda u Leskovcu, tj. izmešteno odeljenja za slučajeve sa Kosova i Metohije, tako da kao i sve što se dešava u odnosima između Srbije i Kosova, i u pregovorima između Srbije i Kosova a sve su to neka polovična rešenja koja zaista pravi jedan hibridni sistem, koji zbunjuje građane jer ne mogu da regulišu neka svoja osnovna prava, uključujući i prava na pravedno suđenje i na dostupnost sudova kroz mehanizme koji su napravljeni u Briselu.”
Da li je francusko-nemački predlog konačnog sporazuma Beograda i Prištine, o kojem se za sada samo govori, možda poslednja ponuda? Jedino izvesno za sada jeste da građani, kojih se on najviše tiče, o njemu znaju veoma malo. Šta je šargarepa, a šta će biti štap?
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.