Niški studenti podržali ideju o ekspertskoj vladi: Ne živimo u Utopiji, ali tražimo izlaz (VIDEO)

"Posle pet meseci, šesnaest izgubljenih života i više od četiri meseca studentskih blokada i zahteva za pravdom, istinom i odgovornošću, i dalje nemamo odgovore niti reakciju nadležnih institucija", navodi se u postu koju su u sredu uveče na društvenim mrežama objavili studenti niških fakulteta.

Oni kažu da je vladavina prava u Srbiji duboko podrivena i da su institucije obesmišljene, a da su političke odluke sinonim za lične i partijske interese. Zato smatraju da se društvo nalazi na ivici institucionalnog sloma i da trenutku  "prelomne istorijske odgovornosti" ćutanje za njih nije opcija.

Zato kao rešenje izlaska iz trenutne krize predlažu formiranje ekspertske vlade koju bi činili stručnjaci sa dokazanim znanjem, iskustvom, moralnim i socijalnim integritetom.

Nišlije za Insajder kažu da taj predlog predstavlja ujedinjeni stav svih studenata Univerziteta u tom gradu i da su na tome zajednički radili već duže vremena. 

"Mi još nismo stigli do svih detalja, ali jesmo do nekog okvira i kostura kako bi to moglo da izgleda. U suštini ona predstavlja oblik prelazne vlade, eksperti bi se birali na "kritičnim poljima", odnosno iz svake struke. Mandat te vlade bi trajao od 6 do 9 meseci i imali smo predlog ta osobe koje su izabrane ne bi mogle da se kandiduju u naredna dva izborna ciklusa", navodi  Nađa Mišić, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu.

Pošto nemaju poverenja u trenutnu vlast, a građani pitaju "Šta sad i kako dalje" - studenti, kaže Mišić, osećaju odgovornost za rešavanje krize. 

"Mi takođe želimo da izađemo iz ove situacije i zato smo radili na tome da iznađemo neko konkretno političko rešenje u ovoj kriznoj situaciji. Ovo verovatno nije najidealnije moguće rešenje, ali ono ni ne postoji jer mi ne živimo u Utopiji, ali je ovo po našem mišljenju možda najpribližnije nekom najboljem rešenju. Mi smo se trudili da se maksimalno držimo nekih pravnih okvira. Nismo mi izmislili pojam ekspertske vlade, to je nešto što postoji kao moguće rešenje koje se primenjuje kada država zapadne u neku kriznu situaciju i mi smo se time i vodili", dodaje.

Sve bi, navodi, išlo preko zborova, tribina i diskusija i da je poenta u političkoj uključenosti što šireg broja građana. Na pitanje šta bi se dogodilo u slučaju da aktuelni institucionalni okvir ne prepozna njihovu ideju kao moguću, te da do njene realizacije ne dođe, Mišić za Insajder kaže da je jedino izvesno da će studenti ostati u blokadi do ispunjenja zahteva.

S druge strane, iz jednog dela opozicije stiže malo drugačija ideja. Savo Manojlović iz pokreta Kreni-promeni za Marker kaže da su studentski protesti već politički artikulisani jer precizne i pravno utemeljene zahteve. Ideju ekspertske vlade podržava, ali je drugačiji sled koraka koji predlaže:

"Naredni korak u slučaju da se ne ispunjavaju zahtevi kod svakog protesta nije pasivizacija i iznošenje novih zahteva, nego radikalizacija protesta".

Uz jedan konkretan predlog, odluku o tome kako bi ta radikalizacija mogla da izgleda, Manojlović ipak ostavlja studentima

„Jedan od modela bila bi jednosatna blokada, jednom nedeljno u preko 400 mesta jer je to broj mesta u kojima su održani protesti u ovom ciklusu. Tamo postoje ljudi koji bi bili spremni da izađu na ulice. Da li se to nekada konkretno desilo - jeste 2021. godine tokom antilitijumskih protesta“, kaže Manojlović.

Stava je i da u pojedinim krugovima postoji tendencija projekcija sopstvenih želja i interesa na studentske proteste, te da bi bilo nelogično vršiti pritisak pritisak na studente da formiraju zajedničku listu sa opozicijom jer bi u tom slučaju široku narodnu podršku smestili u užu formu političkih stranaka koje takvu podršku do sada nisu uspele da obuhvate.

"Ili će vlast pritisnuti "dugme za samouništenje" ispunjavanjem studentskih zahteva jer korupcija i nasilje na neki način jesu temelji ovog sistema, ili će prosto doći do neke druge situacije - a to je da će se ova vlast urušiti pritiskom na ulici. Upravo zato je potrebno taj pritisak intenzivirati. Radikalizacija protesta, blokade u preko 400 mesta, pritisak na režim koji se time urušava i nakon toga ekpertska vlada bez predstavnika vlasti i opozicije", zaključuje.

Politički analitičar Boban Stojanović kaže da je usled bujanja studentskog otpora svest građana promenjena i da je indikator koji to dokazuje činjenica da je vlast pod pritiskom ponudila novu vladu, a ne raspisivanje izbora. Ipak, smatra i da bez partija i političara nema demokratije. 

„Ja sam ostavio vreme da čujem ekspoze profesora doktora Macuta i da vidimo šta će da uradi u prvih 10-15 dana. Ima tu jedna začkoljica, a to je što ako profesor Macut zaista krene da radi stvari onako kako bih ja voleo to da radi – da vodi politiku, da ispunjava studentske zahteve i da radi nešto drugačije od onog uobičajenog – da ga skupštinska većina smeni. Jer jedan ekspert na čelu vlade će uvek biti ograničen voljom vladajuće većine“, kaže Stojanović.

Jedino što je na kraju izvesno jeste da će u bliskoj budućnosti svi reflektori biti upereni u rad profesora Macuta i da će njegov odnos prema aktuelnoj krizi trasirati i naredne poteze studenata u blokadi, ali i vladajuće većine.

Novinar Stefan Miljuš