<article>Zbog dojava o podmetnutim bombama, 115 beogradskih škola jutros je evakuisano. Scenario koji je bio čest prošlog proleća - sada se ponavlja.Direktor obrazovnih programa iz oblasti upravljanja Internetom, sajber bezbednosti i e-diplomatije pri međunarodnoj nevladinoj organizaciji "Diplo fondacija" Vladimir Radunović kaže da se sličnost pre svega vidi u metama."Zanimljivo je pitanje zašto se škole gađaju. Kada hoćete da jedno društvo uplašite i da ga zaustavite, obično ne gađate škole. Gađate bolnice, gađate aerodrome, gađate nešto čije bi se zaustavljanje odmah odrazilo na ekonomiju i stabilnost zemlje. Škole naravno da izazivaju strah", ističe Radunović.Isti strah građani su prvi put osetili u martu prošle godine. Prva dojava o bombi u avionu na letu Beograd - Moskva stigla je 11. marta. U narednim nedeljama nizale su se anonimne dojave o eksplozivnim napravama i na drugim javnim mestima: mostovima, tržnim centrima, restoranima, državnim ustanovama i institucijama, ambasadama. Kako su se dojave pojavile nedugo posle početka ruske invazije na Ukrajinu, predstavnici vlasti tvrdili su da pretnje stižu iz evropskih država, zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Svaka od tih dojava, ispostaviće se, bila je lažna, ali do danas nije utvrđeno ko ih je slao. Tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija obećali su istragu. Dokle se sa njom stiglo, bezbednosne službe nisu nam odgovorile, dok Javno tužilaštvo za organizovani kriminal navodi da je još u toku - predistražni postupak."Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi predistražni postupak u cilju identifikovanja onih koji kontinuirano prete terorističkim napadima.  U toku je intenzivan rad MUP-a i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal na otkrivanju izvršilaca krivičnih dela u vezi sa lažnim dojavama o bombama", navode u odgovoru Insajderu.Dojava o bombi najpre se prijavljuje policiji, a istragu pokreće tužilaštvo. Ključna je brza reakcija, ističe advokatica Nina Nicović."Najbitnije je da policija i tužilaštvo iskordiniraju kojim putem je bila dojava, kako bi usledilo ili neko veštačenje baznih stanica ako je pretnja upućena sa mobilnog telefona, ili IT veštačenja ako je dojava upućena mejlom. Mislim da je problem u Srbiji što se nije na jedan sistematičan način ulagalo u stručan kadar u vidu IT stručnjaka", kaže Nicović i dodaje da ukoliko se brzo ne pronađu osumnjičeni - velika je verovatnoća da će krivično delo zastareti. Kako bi identifikovao izvršioce, MUP je svojevremeno najavio i da će zatražiti međunarodnu policijsku pomoć. Da prekogranična saradnja može dati rezultate, smatra Vladimir Radunović, direktor obrazovnih programa iz oblasti upravljanja Internetom, sajber bezbednosti i e-diplomatije pri međunarodnoj nevladinoj organizaciji "Diplo fondacija"."Mene brine da mi ni prošle godine, a ni ove godine, očigledno, od međunarodne obaveštajne saradnje nismo dobili informacije koje bi nam bile adekvatne. Da li to znači da ta saradnja ne postoji, da li znači da međunarodni partneri nisu spremni da nam ih daju, to je već drugo pitanje", kaže Radunović. Kako pretnje najčešće stižu mejlom, a elektronska pošta prolazi kroz servere širom sveta, teško je ući u trag onih koji ih šalju. Zato je važna međunarodna saradnja. "Naša zemlja može da se obrati zvaničnim institucijama Švajcarske, ili zvaničnim institucijama Amerike ili Rusije, ili koje god zemlje gde se možda taj servis nalazi, da bi oni od njih tražili da ovi dostave takozvane logove, odnosno izveštaj ko se odakle logovao. Međutim, u mnogim zemljama, prosto zbog nacionalnog zakonodavstva postoje onda dalje procedure kako se do tih informacija dolazi, pogotovo na zapadu gde postoji i određena vrsta zaštite privatnosti", objašnjava Radunović.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtuS_vazQDq8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Država, objašnjava advokatica Nina Nicović, može da zatraži informacije od kompanije u slučaju postojanja sumnje da je neka platforma poslužila za slanje dojave o bombi."Kompanija bi morala dati podatke koje ima u svom posedu ako postoji zvanična naredba o sprovođenju istrage. Zato je jako bitno da naši nadležni organi brzo deluju da bi se te naredbe brzo donosile. Koliko ja znam, ne postoji nikakav pravni razlog da ta kompanija odbije bilo kakav zahtev od strane Srbije i njenih nadležnih organa ako je zvanično pokrenut postupak", navodi Nicović.Ko je danas poslao mejl sa pretnjom  da su bombe postavljene u 78 osnovnih i 37 srednjih škola u Beogradu, nije poznato. Iz MUP-a za sada samo potvrda da su sve dojave bile lažne.  Izvor: Insajder</article>

Zbog dojava o podmetnutim bombama, 115 beogradskih škola jutros je evakuisano. Scenario koji je bio čest prošlog proleća - sada se ponavlja.
Direktor obrazovnih programa iz oblasti upravljanja Internetom, sajber bezbednosti i e-diplomatije pri međunarodnoj nevladinoj organizaciji "Diplo fondacija" Vladimir Radunović kaže da se sličnost pre svega vidi u metama.
"Zanimljivo je pitanje zašto se škole gađaju. Kada hoćete da jedno društvo uplašite i da ga zaustavite, obično ne gađate škole. Gađate bolnice, gađate aerodrome, gađate nešto čije bi se zaustavljanje odmah odrazilo na ekonomiju i stabilnost zemlje. Škole naravno da izazivaju strah", ističe Radunović.
Isti strah građani su prvi put osetili u martu prošle godine. Prva dojava o bombi u avionu na letu Beograd - Moskva stigla je 11. marta. U narednim nedeljama nizale su se anonimne dojave o eksplozivnim napravama i na drugim javnim mestima: mostovima, tržnim centrima, restoranima, državnim ustanovama i institucijama, ambasadama.&nbsp;
Kako su se dojave pojavile nedugo posle početka ruske invazije na Ukrajinu, predstavnici vlasti tvrdili su da pretnje stižu iz evropskih država, zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Svaka od tih dojava, ispostaviće se, bila je lažna, ali do danas nije utvrđeno ko ih je slao.&nbsp;
Tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija obećali su istragu. Dokle se sa njom stiglo, bezbednosne službe nisu nam odgovorile, dok Javno tužilaštvo za organizovani kriminal navodi da je još u toku - predistražni postupak.
"Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi predistražni postupak u cilju identifikovanja onih koji kontinuirano prete terorističkim napadima. &nbsp;U toku je intenzivan rad MUP-a i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal na otkrivanju izvršilaca krivičnih dela u vezi sa lažnim dojavama o bombama", navode u odgovoru Insajderu.
Dojava o bombi najpre se prijavljuje policiji, a istragu pokreće tužilaštvo. Ključna je brza reakcija, ističe advokatica Nina Nicović.
"Najbitnije je da policija i tužilaštvo iskordiniraju kojim putem je bila dojava, kako bi usledilo ili neko veštačenje baznih stanica ako je pretnja upućena sa mobilnog telefona, ili IT veštačenja ako je dojava upućena mejlom. Mislim da je problem u Srbiji što se nije na jedan sistematičan način ulagalo u stručan kadar u vidu IT stručnjaka", kaže Nicović i dodaje da ukoliko se brzo ne pronađu osumnjičeni - velika je verovatnoća da će krivično delo zastareti.&nbsp;
Kako bi identifikovao izvršioce, MUP je svojevremeno najavio i da će zatražiti međunarodnu policijsku pomoć. Da prekogranična saradnja može dati rezultate, smatra Vladimir Radunović, direktor obrazovnih programa iz oblasti upravljanja Internetom, sajber bezbednosti i e-diplomatije pri međunarodnoj nevladinoj organizaciji "Diplo fondacija".
"Mene brine da mi ni prošle godine, a ni ove godine, očigledno, od međunarodne obaveštajne saradnje nismo dobili informacije koje bi nam bile adekvatne. Da li to znači da ta saradnja ne postoji, da li znači da međunarodni partneri nisu spremni da nam ih daju, to je već drugo pitanje", kaže Radunović.&nbsp;
Kako pretnje najčešće stižu mejlom, a elektronska pošta prolazi kroz servere širom sveta, teško je ući u trag onih koji ih šalju. Zato je važna međunarodna saradnja.&nbsp;
"Naša zemlja može da se obrati zvaničnim institucijama Švajcarske, ili zvaničnim institucijama Amerike ili Rusije, ili koje god zemlje gde se možda taj servis nalazi, da bi oni od njih tražili da ovi dostave takozvane logove, odnosno izveštaj ko se odakle logovao. Međutim, u mnogim zemljama, prosto zbog nacionalnog zakonodavstva postoje onda dalje procedure kako se do tih informacija dolazi, pogotovo na zapadu gde postoji i određena vrsta zaštite privatnosti", objašnjava Radunović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtuS_vazQDq8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Država, objašnjava advokatica Nina Nicović, može da zatraži informacije od kompanije u slučaju postojanja sumnje da je neka platforma poslužila za slanje dojave o bombi.
"Kompanija bi morala dati podatke koje ima u svom posedu ako postoji zvanična naredba o sprovođenju istrage. Zato je jako bitno da naši nadležni organi brzo deluju da bi se te naredbe brzo donosile. Koliko ja znam, ne postoji nikakav pravni razlog da ta kompanija odbije bilo kakav zahtev od strane Srbije i njenih nadležnih organa ako je zvanično pokrenut postupak", navodi Nicović.
Ko je danas poslao mejl sa pretnjom &nbsp;da su bombe postavljene u 78 osnovnih i 37 srednjih škola u Beogradu, nije poznato. Iz MUP-a za sada samo potvrda da su sve dojave bile lažne. &nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Dojava o bombi u Dizajnerskoj školi Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Nove dojave o bombama lažne, istrage starih još u predistražnoj fazi (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation