<article>Od predstavljanja<a href="https://insajder.net/prenosimo/profesori-i-bivsi-ministar-za-nove-smernice-skolama-potreban-carobni-stapic"> prvih preporuka i smernica</a> za smanjenje nasilja u školama i društvu, koje je sačinio Građanski savet za vanredne i krizne situacije, prošlo je skoro godinu dana. Iako smatraju da je mnogo toga urađeno posle dva masakra, stručnjaci procenjuju da je atmosfera gora, a društvena i politička kriza dublja."U kulturi nasilja vama obrazovanje nije potrebno dakle u kulturi nasilja u društvu nasilja vama je uopšte irelevantno da li ste vi obrazovani ili niste znači na taj način ne samo da promovišemo nasilje nego mi u suštini šaljemo implicitnu poruku da obrazovanje nije važno", kaže profesor i psiholog Aleksandar Baucal. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FUN-MGUdXbJU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>On ukazuje na to da pre svega treba decentralizovati obrazovni sistem i depolitizovati izbor direktora u školama. Podseća i da je veoma bitno razmisliti o tome kakvu poruku društvo šalje učenicima i prosvetnim radnicima."Dovodimo škole do stanja da učenici ne vide smisao svog boravka u školi da nastavnici ne vide smisao svog rada u školi i mi kao društvo smo napravili instituciju u kojoj veliki broj ljudi na malom prostoru provodi veliki deo dana u besmislenoj atmosferi", objašnjava Baucal.Zbog unapređenja mentalnog zdravlja mladih, stručnjaci i dalje insistiraju <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenja-psihologa-i-pedagoga-traze-definisanje-statusa-i-vise-zaposlenih-u-skolama">na većem broju psihologa i pedagoga u školama</a>. Taj zahtev je, još u novembru; podnelo više strukovnih udruženja, ali se i to opet svodi na novac. Profesorka i psohološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da je zahtev ispoštovan "samo donekle"."Pre svega u samoj školi "Vladislav Ribnikar" - tu je trenutno angažovano i više psihologa i pedagoga nego što je po bilo kakvim normativima u odnosu na kriznu situaciju, ali negde u nekim školama gde nedostaju psiholog ili pedagog, zapravo da bi se normativi menjali oni prvo moraju da budu usvojeni od strane Ministarstva finansija koje će to platiti i do toga još uvek nije došlo", kaže Džamonja Ignjatović.Od Ministarstva prosvete traži se ukidanje Pravilnika o društveno-korisnom radu, i  stavljanje van snage Pravilnika o protokolu postupanja u slučajevima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja."Umesto da pokušamo prevenirati da do nasilja uopšte dođe mi pravimo neke pravilnike o protokolu i to volim da naglasim dakle pravilnik o protokolu pa za nešto kako da reagujemo kad se nasilje već desilo ali da reagujemo na način koji takođe nije adekvatan" , kaže Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost - "Koraci".Vesna Vojvodić iz Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" smatra da je bitno razgovarati sa mladima."Ja vam tvrdim iz ličnog iskustva iskustva mojih kolega  da jedan čas ljudskog empatičnog toplog razgovora sa mladim ljudima koji može biti inspirsan evo moj slučaj reč je bila o Čehovljevoj noveli tuga kada vam dete od 15 godina digne ruku i kaže profesorka nije ovde tuga ni smrt junakovog sina ni njegovo strašno siromaštvo ovde je tuga što on nema  kome da se požali onda vi znati da je to najvažnije u poslu nastavnika", kađe Vojvodić.Stručnjaci neformalnog radnog tela napominju da unapređene preporuke, s kojima planiraju da upoznaju celu zemlju, nisu neostvarive, već da samo zahtevaju malu reorganizaciju sistema.Izvor: Insajder</article>

Od predstavljanja<a href="https://insajder.net/prenosimo/profesori-i-bivsi-ministar-za-nove-smernice-skolama-potreban-carobni-stapic"> prvih preporuka i smernica</a> za smanjenje nasilja u školama i društvu, koje je sačinio Građanski savet za vanredne i krizne situacije, prošlo je skoro godinu dana. Iako smatraju da je mnogo toga urađeno posle dva masakra, stručnjaci procenjuju da je atmosfera gora, a društvena i politička kriza dublja.
"U kulturi nasilja vama obrazovanje nije potrebno dakle u kulturi nasilja u društvu nasilja vama je uopšte irelevantno da li ste vi obrazovani ili niste znači na taj način ne samo da promovišemo nasilje nego mi u suštini šaljemo implicitnu poruku da obrazovanje nije važno", kaže profesor i psiholog Aleksandar Baucal.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FUN-MGUdXbJU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
On ukazuje na to da pre svega treba decentralizovati obrazovni sistem i depolitizovati izbor direktora u školama. Podseća i da je veoma bitno razmisliti o tome kakvu poruku društvo šalje učenicima i prosvetnim radnicima.
"Dovodimo škole do stanja da učenici ne vide smisao svog boravka u školi da nastavnici ne vide smisao svog rada u školi i mi kao društvo smo napravili instituciju u kojoj veliki broj ljudi na malom prostoru provodi veliki deo dana u besmislenoj atmosferi", objašnjava Baucal.
Zbog unapređenja mentalnog zdravlja mladih, stručnjaci i dalje insistiraju <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenja-psihologa-i-pedagoga-traze-definisanje-statusa-i-vise-zaposlenih-u-skolama">na većem broju psihologa i pedagoga u školama</a>. Taj zahtev je, još u novembru; podnelo više strukovnih udruženja, ali se i to opet svodi na novac. Profesorka i psohološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da je zahtev ispoštovan "samo donekle".
"Pre svega u samoj školi "Vladislav Ribnikar" - tu je trenutno angažovano i više psihologa i pedagoga nego što je po bilo kakvim normativima u odnosu na kriznu situaciju, ali negde u nekim školama gde nedostaju psiholog ili pedagog, zapravo da bi se normativi menjali oni prvo moraju da budu usvojeni od strane Ministarstva finansija koje će to platiti i do toga još uvek nije došlo", kaže Džamonja Ignjatović.
Od Ministarstva prosvete traži se ukidanje Pravilnika o društveno-korisnom radu, i &nbsp;stavljanje van snage Pravilnika o protokolu postupanja u slučajevima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
"Umesto da pokušamo prevenirati da do nasilja uopšte dođe mi pravimo neke pravilnike o protokolu i to volim da naglasim dakle pravilnik o protokolu pa za nešto kako da reagujemo kad se nasilje već desilo ali da reagujemo na način koji takođe nije adekvatan" , kaže Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost - "Koraci".
Vesna Vojvodić iz Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" smatra da je bitno razgovarati sa mladima.
"Ja vam tvrdim iz ličnog iskustva iskustva mojih kolega &nbsp;da jedan čas ljudskog empatičnog toplog razgovora sa mladim ljudima koji može biti inspirsan evo moj slučaj reč je bila o Čehovljevoj noveli tuga kada vam dete od 15 godina digne ruku i kaže profesorka nije ovde tuga ni smrt junakovog sina ni njegovo strašno siromaštvo ovde je tuga što on nema &nbsp;kome da se požali onda vi znati da je to najvažnije u poslu nastavnika", kađe Vojvodić.
Stručnjaci neformalnog radnog tela napominju da unapređene preporuke, s kojima planiraju da upoznaju celu zemlju, nisu neostvarive, već da samo zahtevaju malu reorganizaciju sistema.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Škola

Više od vesti

Nove preporuke za smanjenje nasilja u školama i društvu: Treba da se podrazumeva da je škola bezbedna (VIDEO)

Nove preporuke za smanjenje nasilja u školama i društvu: Treba da se podrazumeva da je škola bezbedna (VIDEO)

Tagovi: