<article><p>Obaveštajni rad star je koliko i organizovano ljudsko društvo, a zadaci su oduvek isti - prikupljanje informacija o stanju neprijateljske vojske, ekonomiji, infrastrukturi i raspoloženju naroda. Moderne službe nastale su u 19. i 20. veku i počele da se granaju na one koje nadgledaju narod i na one koje prikupljaju informacije o rivalskim zemljama.</p><p>"U zaštiti zemlje pokušava se da se pronikne u ono što neki rival, suprotna zemlja, ne želi da se sazna. Koriste se razne metode, od elektronskog prisluškivanja pa do bog zna čega. Oni treba da te podatke analiziraju i od njih izvuku suštinu. Na osnovu tih podataka koje obaveštajne službe izvuku, analiziraju, procene opasnost i koliko je nešto realno, donosioci političkih odluka imaju temelj na čemu mogu da donese odluke", izjavio je za "Marker" Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme".</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FN_wsUG6O65Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kada su prošlog meseca procurela poverljiva dokumenta Pentagona, videlo se koliko su američke službe duboko prodrle u unutrašnje strukture Rusije. Amerikanci su i mesecima pre invazije upozoravali da će biti rata u Ukrajini. S druge strane, ruske službe bile su zadužene da procene situaciju u Ukrajini pre napada.</p><p>"Dve su mogućnosti - ili su službe imale pogrešne procene ili je neko drugi odlučio da započne taj napad a da prosto nije poslušao savet ili informacije koje je služba dala, koje su bile relevantne. Pretpostavljam da je ključni momenat zašto rat dugo traje to što nije procenjeno da će Zapad pružiti veliku pomoć Ukrajini i da će ukrajinski narod pružiti znatan otpor", izjavio je za "Marker" Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.</p><p>Prisluškuju se rivali, ali i najbliži saveznici. Amerikanci su pre dve godine, uz pomoć Danske, prisluškivali državni vrh Nemačke i Izraela. Tako se prošlog meseca, iz procurelih dokumenata Pentagona, saznalo da su Amerikanci nastavili da prisluškuju Nemce i posle 2021.</p><p>"Jedan od ključnih razloga je nepoverenje. Da li će vaš saveznik baš da kaže sve. Drugi razlog je da proverite da li vaš saveznik govori istinu, jer vi dobijate podatke a ne znate da li je to tačno ili nije pa ćete i sami pokušati da proverite. Konačno, bez obzira na savezništvo, te informacije  se ne daju besplatno - daju se 'usluga za uslugu', 'informacija za informaciju'", rekao je Švarm.</p><p>Dok je uobičajeno da svako svakoga prisluškuje, obaveštajni rad, u teoriji, mora da ostane podređen interesima države i društva. Bezbednosne strukture jedne države, smatraju sagovornici "Markera", gube smisao i postaju neefikasne kada se podrede interesima partije ili pojedincima na vlasti.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Obaveštajni rad star je koliko i organizovano ljudsko društvo, a zadaci su oduvek isti - prikupljanje informacija o stanju neprijateljske vojske, ekonomiji, infrastrukturi i raspoloženju naroda. Moderne službe nastale su u 19. i 20. veku i počele da se granaju na one koje nadgledaju narod i na one koje prikupljaju informacije o rivalskim zemljama.</p>
<p>"U zaštiti zemlje pokušava se da se pronikne u ono što neki rival, suprotna zemlja, ne želi da se sazna. Koriste se razne metode, od elektronskog prisluškivanja pa do bog zna čega. Oni treba da te podatke analiziraju i od njih izvuku suštinu. Na osnovu tih podataka koje obaveštajne službe izvuku, analiziraju, procene opasnost i koliko je nešto realno, donosioci političkih odluka imaju temelj na čemu mogu da donese odluke", izjavio je za "Marker" Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme".</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FN_wsUG6O65Y&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Kada su prošlog meseca procurela poverljiva dokumenta Pentagona, videlo se koliko su američke službe duboko prodrle u unutrašnje strukture Rusije. Amerikanci su i mesecima pre invazije upozoravali da će biti rata u Ukrajini. S druge strane, ruske službe bile su zadužene da procene situaciju u Ukrajini pre napada.</p>
<p>"Dve su mogućnosti - ili su službe imale pogrešne procene ili je neko drugi odlučio da započne taj napad a da prosto nije poslušao savet ili informacije koje je služba dala, koje su bile relevantne. Pretpostavljam da je ključni momenat zašto rat dugo traje to što nije procenjeno da će Zapad pružiti veliku pomoć Ukrajini i da će ukrajinski narod pružiti znatan otpor", izjavio je za "Marker" Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.</p>
<p>Prisluškuju se rivali, ali i najbliži saveznici. Amerikanci su pre dve godine, uz pomoć Danske, prisluškivali državni vrh Nemačke i Izraela. Tako se prošlog meseca, iz procurelih dokumenata Pentagona, saznalo da su Amerikanci nastavili da prisluškuju Nemce i posle 2021.</p>
<p>"Jedan od ključnih razloga je nepoverenje. Da li će vaš saveznik baš da kaže sve. Drugi razlog je da proverite da li vaš saveznik govori istinu, jer vi dobijate podatke a ne znate da li je to tačno ili nije pa ćete i sami pokušati da proverite. Konačno, bez obzira na savezništvo, te informacije &nbsp;se ne daju besplatno - daju se 'usluga za uslugu', 'informacija za informaciju'", rekao je Švarm.</p>
<p>Dok je uobičajeno da svako svakoga prisluškuje, obaveštajni rad, u teoriji, mora da ostane podređen interesima države i društva. Bezbednosne strukture jedne države, smatraju sagovornici "Markera", gube smisao i postaju neefikasne kada se podrede interesima partije ili pojedincima na vlasti.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Obaveštajni rad među državama: Svako prisluškuje svakoga (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation