<article><p>Dok su u Trećem Rajhu logori osnivani daleko od gradova i sela, kako bi od nemačke javnosti sakrili masovna hapšenja i ubistva, koliko je to uopšte bilo moguće, na okupiranim teritorijama lokacije su bile na vidljivim mestima, da bi zaplašile lokalno stanovništvo i odvratili ga od pobune. U Beogradu su, posle okupacije 1941. godine, formirana tri logora – na Banjici, koji je bio namenjen političkim zatvorenicima, u Topovskim šupama na Autokomandi za muškarce Jevreje, a najveći logor bio je na Beogradskom sajmu –  najpre za Jevreje, a onda i za sve druge koje su nacisti smatrali nepodobnima.</p><p>"Beogradski sajam je bio jedan veliki znak modernizacije Beograda, napretka i nečega što je gledalo u budućnost i to je ono što je na neki način tragedija ovog mesta zato što je nešto što je trebalo da bude znak napretka, budućnosti, gledanja u nešto lepo, pozitivno, postalo je jedno ozloglašeno mesto, mesto masovnog stradanja tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu", izjavio je Milan Koljanin, istoričar.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtwKNtKLjy9E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><a href="https://insajder.net/prenosimo/na-starom-sajmistu-obelezen-dan-secanja-na-zrtve-holokausta-genocida-i-drugih-zrtava-nacizma-i-fasizma">Na Starom sajmištu</a> je, tokom rata, bilo je zatočeno 37.000 ljudi, od kojih je ubijeno i umrlo 17.000. Među njima i gotovo svi zatočeni Jevreji – njih 6.300, i to u pokretnoj gasnoj komori - dušegupki. Gotovo svi srpski Jevreji stradali su tokom rata, pa se nemačka okupaciona uprava 1942. hvalila nadređenima da u Srbiji više nema Jevreja.</p><p>"To, u krajnjoj liniji nije bilo tačno, Estonija se smatra prvom zemljom u kojoj su svi Jevreji ubijeni ali, eto, to govori o tome kako je to među nemačkim komandantima i u nemačkoj vojnoj upravi smatralo pitanjem prestiža da se unište Jevreje", kazao je Koljanin.</p><p>Iako je sećanje na stradanje bilo sveže, samo je logor na Banjici posle rata postao muzej. Na Starom sajmištu su posle rata živeli i stvarali umetnici, a odatle je počela izgradnja Novog Beograda. Topovske šupe su delimično uništene zbog izgradnje auto-puta, a preostale zgrade nekadašnjeg logora je, za vreme Jugoslavije, koristilo preduzeće Autokomanda – sve do njegove privatizacije 2005. Međutim, pre četiri godine je formiran Memorijalni centar "Staro sajmište", kojem je poverena i briga nad logorom "Topovske šupe". </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Dok su u Trećem Rajhu logori osnivani daleko od gradova i sela, kako bi od nemačke javnosti sakrili masovna hapšenja i ubistva, koliko je to uopšte bilo moguće, na okupiranim teritorijama lokacije su bile na vidljivim mestima, da bi zaplašile lokalno stanovništvo i odvratili ga od pobune. U Beogradu su, posle okupacije 1941. godine, formirana tri logora – na Banjici, koji je bio namenjen političkim zatvorenicima, u Topovskim šupama na Autokomandi za muškarce Jevreje, a najveći logor bio je na Beogradskom sajmu – &nbsp;najpre za Jevreje, a onda i za sve druge koje su nacisti smatrali nepodobnima.</p>
<p>"Beogradski sajam je bio jedan veliki znak modernizacije Beograda, napretka i nečega što je gledalo u budućnost i to je ono što je na neki način tragedija ovog mesta zato što je nešto što je trebalo da bude znak napretka, budućnosti, gledanja u nešto lepo, pozitivno, postalo je jedno ozloglašeno mesto, mesto masovnog stradanja tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu", izjavio je Milan Koljanin, istoričar.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtwKNtKLjy9E&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p><a href="https://insajder.net/prenosimo/na-starom-sajmistu-obelezen-dan-secanja-na-zrtve-holokausta-genocida-i-drugih-zrtava-nacizma-i-fasizma">Na Starom sajmištu</a> je, tokom rata, bilo je zatočeno 37.000 ljudi, od kojih je ubijeno i umrlo 17.000. Među njima i gotovo svi zatočeni Jevreji – njih 6.300, i to u pokretnoj gasnoj komori - dušegupki. Gotovo svi srpski Jevreji stradali su tokom rata, pa se nemačka okupaciona uprava 1942. hvalila nadređenima da u Srbiji više nema Jevreja.</p>
<p>"To, u krajnjoj liniji nije bilo tačno, Estonija se smatra prvom zemljom u kojoj su svi Jevreji ubijeni ali, eto, to govori o tome kako je to među nemačkim komandantima i u nemačkoj vojnoj upravi smatralo pitanjem prestiža da se unište Jevreje", kazao je Koljanin.</p>
<p>Iako je sećanje na stradanje bilo sveže, samo je logor na Banjici posle rata postao muzej. Na Starom sajmištu su posle rata živeli i stvarali umetnici, a odatle je počela izgradnja Novog Beograda. Topovske šupe su delimično uništene zbog izgradnje auto-puta, a preostale zgrade nekadašnjeg logora je, za vreme Jugoslavije, koristilo preduzeće Autokomanda – sve do njegove privatizacije 2005. Međutim, pre četiri godine je formiran Memorijalni centar "Staro sajmište", kojem je poverena i briga nad logorom "Topovske šupe".&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Spomenik žrtvama logora na Starom sajmištu, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu (VIDEO)

Tagovi: