<article>Na svake dve sedmice, bude ubijena jedna žena. Za manje od četiri meseca, ubijeno je njih sedam. Nevladine organizacije odavno traže da rodno zasnovano ubistvo bude posebno krivično delo, a država, isto toliko vremena, samo obećava. Zvanična statistika i dalje ne postoji – evidenciju vode nevladine organizacije, i mediji. Već šest godina čeka se i nadzorno telo za borbu protiv femicida, “Femicide watch”. "Od 2018. godine nemamo formiran “Femicide watch”, mi nemamo tu stručnu, profesionalnu, dubinsku analizu koja bi kombinovala ono što su znanja na državnom nivou, dakle eksperte državne i ono što bi bila zapravo iskustva lokalna - zašto baš u nekom mestu šta je kontekstualno, specifično, na primer u ovoj godini za Vojvodinu. Mi smo 2021. godine usvojili Strategiju za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilje u porodici koja još uvek nema akcioni plan i ne zna se će ga imati, a ona sledeće godine ističe", izjavila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Marker.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DjUDUVq44L04&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Upravo ta strategija, koja ističe sledeće godine, predviđa formiranje nadzornog tela koje bi, da postoji, moglo da odgovori ko je zakazao i da li je <a href="https://insajder.net/prenosimo/protest-u-novom-sadu-femicid-da-bude-tretiran-kao-najteze-krivicno-delo">femicid </a>mogao da bude sprečen.Dodatni problem su i javni funkcioneri koji nasilje nad ženama neretko relativiziju – krajem prošle godine, jedan narodni poslanik vladajuće partije izjavio je da žene prijavljuju nasilje četvrtkom da bi mogle da se provode vikendom, dok su im muževi u pritvoru. Ministarka pravde u tehničkom mandatu i zaštitnik građana ne priznaju termin femicid, jer ignorišu činjenicu da su žene ubijene - samo zato što su žene."Naročito su opasne izjave ljudi koji sede na mestima koji su odgovorni da stvaraju, da menjaju klimu. Da stvaraju zapravo svest o tome šta je društveni problem i kako njega treba rešavati. Nedopustivo je da nama ministarka ne zna da to nije diskriminacija muškaraca, da nama zaštitnik građana trivijalizuje priču o tome da nije zbog mržnje prema ženama, nego zato što su se oni posvađali i tako dalje. Dakle, to su sve nedopustive stvari", ocenila je Ignjatović.Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji.Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, odgovornosti nema. Uprkos poražavajućim podacima nevladinih organizacija da je prošle godine u Srbiji ubijeno 28 žena, rešenje se ni ne nazire.Izvor: Insajder</article>

Na svake dve sedmice, bude ubijena jedna žena. Za manje od četiri meseca, ubijeno je njih sedam. Nevladine organizacije odavno traže da rodno zasnovano ubistvo bude posebno krivično delo, a država, isto toliko vremena, samo obećava. Zvanična statistika i dalje ne postoji – evidenciju vode nevladine organizacije, i mediji. Već šest godina čeka se i nadzorno telo za borbu protiv femicida, “Femicide watch”.&nbsp;
"Od 2018. godine nemamo formiran “Femicide watch”, mi nemamo tu stručnu, profesionalnu, dubinsku analizu koja bi kombinovala ono što su znanja na državnom nivou, dakle eksperte državne i ono što bi bila zapravo iskustva lokalna - zašto baš u nekom mestu šta je kontekstualno, specifično, na primer u ovoj godini za Vojvodinu. Mi smo 2021. godine usvojili Strategiju za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilje u porodici koja još uvek nema akcioni plan i ne zna se će ga imati, a ona sledeće godine ističe", izjavila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Marker.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DjUDUVq44L04&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Upravo ta strategija, koja ističe sledeće godine, predviđa formiranje nadzornog tela koje bi, da postoji, moglo da odgovori ko je zakazao i da li je <a href="https://insajder.net/prenosimo/protest-u-novom-sadu-femicid-da-bude-tretiran-kao-najteze-krivicno-delo">femicid </a>mogao da bude sprečen.
Dodatni problem su i javni funkcioneri koji nasilje nad ženama neretko relativiziju – krajem prošle godine, jedan narodni poslanik vladajuće partije izjavio je da žene prijavljuju nasilje četvrtkom da bi mogle da se provode vikendom, dok su im muževi u pritvoru.&nbsp;
Ministarka pravde u tehničkom mandatu i zaštitnik građana ne priznaju termin femicid, jer ignorišu činjenicu da su žene ubijene - samo zato što su žene.
"Naročito su opasne izjave ljudi koji sede na mestima koji su odgovorni da stvaraju, da menjaju klimu. Da stvaraju zapravo svest o tome šta je društveni problem i kako njega treba rešavati. Nedopustivo je da nama ministarka ne zna da to nije diskriminacija muškaraca, da nama zaštitnik građana trivijalizuje priču o tome da nije zbog mržnje prema ženama, nego zato što su se oni posvađali i tako dalje. Dakle, to su sve nedopustive stvari", ocenila je Ignjatović.
Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji.
Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, odgovornosti nema. Uprkos poražavajućim podacima nevladinih organizacija da je prošle godine u Srbiji ubijeno 28 žena, rešenje se ni ne nazire.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Od početka godine ubijeno sedam žena u Srbiji: Može li se očekivati pomak u rešavanju ovog problema? (VIDEO)

Od početka godine ubijeno sedam žena u Srbiji: Može li se očekivati pomak u rešavanju ovog problema? (VIDEO)

Tagovi: