Od studentskih zahteva do političkih optužbi za obojenu revoluciju (VIDEO)
Najviši državni zvaničnici u prethodnim danima dešavanja u Srbiji nazivaju “pokušajem obojene revolucije”. Reč je o događajima od pre dve decenije na delu prostora bivšeg SSSR-a, u kojima je nakon demonstracija dolazilo do smene režima. Na taj način proteste, koji su prvenstveno studentski, vlast stavlja u kontekst promene vlasti finansirane spolja. Ovaj poslednji primer nije usamljen, te se tako gotovo jednom godišnje, u Srbiji pokreće priča o obojenoj revoluciji.
Početkom 2000-tih u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu desile su se revolucije ruže, narandžaste revolucije i revolucije lala. Sve zajedno nazvane su obojenim revolucijama, čija tumačenja zavise od tumača. Za jedne - demokratski procvat, za druge rušenje vlasti novcem zapada.
“Obojene revolucije su bile pokretač, one su bile usmerene protiv autoritarnih režima; taj drugi talas demokratizacije istočne Evrope posle pada Berlinskog zida, ali je zapravo režim u Kremlju počeo da ih koristi u strahu za sopstvenu bezbednost, naročito posle 2011. godine i krađe predsedničkih izbora u Rusiji, kada građani Rusije počinju aktivnije da se bune i počinje režim u Kremlju da ih koristi u izrazito negativnom kontekstu.”, kaže za Insajder istoričar Milivoj Bešlin.
Dvadeset godina kasnije, prema rečima najviših predstavnika vlasti, naznake obojene revolucije javljaju se i u Srbiji.
“I ono što nam se dešava u Srbiji, ja nemam problem da kažem da su to jasni tragovi obojene revolucije, evo ovo što je trenutno na delu i ništa i nikako drugačije to ne mogu da nazovem, s tim što prvi put vidimo i decu neku iz osnovnih i srednjih i srednjih i osnovnih škola da neko upotrebljava ili bolje da kažem zloupotrebljava” poručuje premijer Miloš Vučević. Slične poruke dolaze i od predsednika Vučića prilikom gostovanja na Happy televiziji.
“Mene su kineski prijatelji obavestili o organizovanju obojene revolucije u Srbiji. Upozorili su me na modus operandi, precizno mi rekli kako je kod njih bilo od Tjenanmena do Hong Konga”, istakao je tada Vučić.
Protesti, blokade, obustave nastave i ostale pobune, stavljaju se tako u kontekst rušenja države i njenog poretka novcem sa strane. Na pitanje Insajdera da li vlast time želi da pošalje poruku da ih neko ruši spolja, bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da ne isključuje da u nekim obojenim revolucijama ima toga, ali da bi ovde trebalo da se zna odakle dolazi podrška vlasti.
“Budimo opet fer i prema njima i prema opoziciji. I njih podržavaju njihovi partneri iz sveta. Dakle, ko podržava režim u Srbiji? Da li podržavaju demokratske zemlje i demokratski izabrani lideri po svetu ili isti oni koji su na nepošten i nefer način došli na vlast”, kaže Đukić.
Aktuelni protesti nisu poslednji primer pobune sa epitetom obojene revolucije. Ekološki protesti 2022, protesti 2023. nakon tragedija u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni, bili su okarakterisani na taj način, prvenstveno od vlasti i provladinih medija.
Novinarka Teodora Vasiljević
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.