Odlazak na strano ratište zakonom zabranjen, ali nedostaje obrazovna i medijska kampanja o tome (VIDEO)

"Ono što se može uraditi u ovom trenutku - to je ozbiljna kampanja, medijska i obrazovna - NVO, mediji i obrazovni sistem imaju posebnu ulogu da ljudima objasne da to što rade jeste jako štetno, da narušava ugled Srbije, da ne rade ništa za svoju zemlju - naprotiv i da izlažu svoj život opasnosti ukoliko budu ranjeni i zarobljeni - ako im se tamo dogodi bilo šta a tamo im se ništa dobro ne može dogoditi", kaže za Marker profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić.

Pre osam godina, kada je počeo rusko-ukrajinski konflikt, Krivičnim zakonikom Srbije propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za učestvovanje u ratu u stranoj državi, dok za organizovanje učešća u stranom ratu preti kazna od jedne godine do osam godina zatvora. Zbog tih krivičnih dela do sada su pokrenuti postupci protiv 45 osoba, a 32 su osuđene. Međutim, za poslednjih osam meseci, otkako je počela invazija, nije podneta nijedna krivična prijava protiv državljana Srbije, kažu za Insajder u Višem javnom tužilaštvu.

Ko su ljudi koji odlaze da ratuju za tuđu zemlju?

"Vrlo je nezahvalno generalizovati jer mi nemamo ni tačne podatke koji je broj ljudi koji odlaze, kakva je struktura tih lica... Ja sam učestvovala na istraživanju koje se bavilo licima koja su odlazila na strana ratišta od 2012. do 2017. i tada smo zaključili da na ratišta na Bliski istok odlaze dominantno mladi dok za razliku od njih na ratišta Ukrajine su tada odlazili nešto više ratni veterani i, interesantno, osobe koje su imale PTSD", kaže za Marker Aleksandra Marković sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Povratnici sa stranih ratišta brzo stiču podršku u Srbiji putem društvenih mreža. Stručnjaci smatraju da oni nisu bezbednosna pretnja državi, ali da ipak šire uticaj zemalja na čijoj su strani ratovali.

"Ako se vi pridružite vojsci koja čini zločine, koja čini agresiju protiv jedne suverene zemlje, vi nikako na taj način ne možete steći slavu i problematični su oni među kojima ste slavni", navodi profesor Dragišić.

Najpoznatiji srpski dobrovoljci učestvovali su u ratu na ruskoj strani. Bivši novinar i portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Radomir Počuča u Ukrajinu je otišao 2014. Uhapšen je dve godine kasnije, pri pokušaju ilegalnog ulaska u Srbiju. Tada je uslovno osuđen zbog učešća u stranom ratu. 

Građevinac Dejan Berić, koji se najpre kao snajperista borio u Ukrajini, sada izveštava sa ratišta. Srpskim pravosudnim organima je nedostupan, a putem društvenih mreža, gde ga prati gotovo 150.000 ljudi, poziva državljane Srbije da se prijave u rusku vojsku kao dobrovoljci.

"Dođite, dobijate opremu, imate platu kao svaki ruski ugovorac i najvažnija stvar je uprošćeno državljanstvo. Znači, u veoma kratkom roku možete da dobijete državljanstvo Rusije", rekao je Berić u jednom od snimaka objavljenih na njegovom kanalu na Jutjubu.

"Istraživanje koje smo mi radili, od 2012. do 2017. pokazalo da postoje dve niti koje povezuju one koji odlaze na ratište na Bliski istok i u Ukrajinu. S jedne strane to je novac. Druga stvar su društvene mreže, one su važne ne samo kao kanal komunikacije i regrutacije, već i zarad samopromocije. To posebno možemo videti danas u nekom slučajevima za ljude koji se nalaze u Ukrajini da oni sebe kroz društvene mreže ne promovišu samo sopstvenu ideologiju već i sebe predstavljaju kao specifične heroje", navodi Aleksandra Marković. 

Radomir Počuča se vratio u Srbiju, uslovna kazna je prošla, a sada radi kao portparol Fondacije Kapetan Dragan. Dejan Berić je, po svemu sudeći, našao novu domovinu. O ostalim srpskim dobrovoljcima ne zna se mnogo. Posle početka invazije na Ukrajinu, u aprilu, objavljeno je da je u Lugansku poginuo srpski državljanin Stefan Dimitrijević, koji je u Ukrajinu otišao još 2014. Ubrzo posle toga posvećen mu je mural u centru Beograda.

Izvor: Insajder