Odnosi Srbije i Crne Gore (VIDEO)
Tokom istorije na istoj strani, neretko ujedinjene, povezane rodbinskim vezama, ali i kriminalnim. Nekada dva oka u glavi, Srbija i Crna Gora su - više od deceniju i po - samostalne države. Mesec i po od stupanja na dužnost, crnogorski predsednik posetio je Beograd; zajedno sa srpskim kolegom najavljuje okretanje novog lista u odnosima. Da li će ovoga puta zaista biti drugačije ili je reč o jednom u nizu učtivih bilateralnih izjava?
Posle raspada SFRJ, Saveznu Republiku Jugoslaviju činile su Srbija i Crna Gora, koje su potom, u labavijoj vezi, bile u državnoj zajednici, u kojoj je svaka zemlja imala svoju politiku i valutu. Na osnovu Ustavne povelje iz 2003. godine, svaka država mogla je, na referendumu, da zatraži nezavisnost, što je CG i učinila 2006. Više od 55 odsto birača u CG odlučilo se za nezavisnost.
Pod imenom državne zajednice Srbija i Crna Gora, dve zemlje su poslednji put zajedno nastupile mesec dana kasnije, na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj. Diplomatski odnosi dve nezavisne države uspostavljeni su istog meseca.
Pogoršanje odnosa nastupa dve godine kasnije, kada je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, posle čega je tadašnja ambasadorka Crne Gore u Srbiji Anka Vojvodić proglašena personom non grata.
Uz manje uspone i padove u odnosima, veće tenzije između Beograda i Podgorice usledile su u jesen 2016, kada je u Crnoj Gori uhapšena grupa ljudi koja je, prema navodima tamošnje policije, na dan parlamentarnih izbora, planirala napade na državne institucije. Među uhapšenima je bio i bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, a državni vrh Srbije se ogradio od navoda o planiranim akcijama te grupe.
Pitanje koje je, pored Kosova i Metohije, svih ovih godina najviše opterećivalo odnose dve zemlje jeste pitanje Crkve. Pre pet godina, Patrijarh Irinej je ocenio da je položaj Srba u Crnoj Gori lošiji nego u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi gore nego u Osmanskom carstvu. Srpska pravoslavna crkva protivila se Zakonu o slobodi veroispovesti iz 2019, koji je predviđao da verske zajednice moraju da dokažu vlasništvo nad crkvenom imovinom. Usledile su višemesečne litije po celoj Crnoj Gori.
Odnosi su dodatno pogoršani odlukom Crne Gore da protera srpskog ambasadora Vladimira Božovića, inače rođenog Nikšićanina, koji je izjavio da je Podgorička skupština bila izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom. Beograd je uzvratio proterivanjem crnogorskog ambasadora Tarzana Miloševića.
Posle promene vlasti u CG, pre tri godine, naizgled dolazi do otopljavanja odnosa, ali bez velikog napretka. Posle izvršne vlasti, CG ovog proleća dobija i predsednika koji nije iz DPS-a; Jakov Milatović, koji je ovih dana posetio Beograd, zajedno sa Aleksandrom Vučićem obećava unapređenje odnosa dve zemlje. Međutim, mediji ih podsećaju na nerešena pitanja, poput slučaja Svetozara Marovića, koga Srbija ne izručuje Crnoj Gori:
"Moje mišljenje je da svako ko je krivično kažnjen u Crnoj Gori, uključujući i gospodina Marovića, treba da svoju kaznu da odsluži", rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović.
A, onda je odgovorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić:
"A jeste li razmislili vi sa televizije Crne Gore kad dolazite, boli li nas to što je Crna Gora priznala protivpravno otcepljenje, bez poštovanja povelje Ujedinjenih nacija, dela teritorije Republike Srbije?"
Dva predsednika sada najavljuju da će posle skoro tri godine biti imenovani ambasadori u Srbiji, odnosno u Crnoj Gori.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.