Opšti izbori u Bosni i Hercegovini, biraju se organi države i entiteta

Bosna i Hercegovina uređena je Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine kojim je završen Rat u Bosni i sastoji se od dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske, a Srbi, Bošnjaci i Hrvati čine tri konstitutivna naroda. 

Prema uredbama Dejtonskog sporazuma, Bosna i Hercegovina ima Predsedništvo sa tri člana koja se delegiraju iz redova tri konstitutivna naroda na mandat od četiri godine. U prethodnom sazivu činili su ga srpski član Milorad Dodik, bošnjački član Šefik Džeferović i hrvatski član Željko Komšić.

Građani Republike Srpske danas će birati srpskog člana Predsedništva BiH, delegate u Parlamentarnoj skupštini BiH, ali i predsednika RS i poslanike u Skupštini RS. 

Izbori za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine

Kandidati za srpskog člana predsedništva na današnjim izborima su Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Borislav Bijelić iz stranke Život, Mirko Šarović iz Srpske demokratske stranke (SDS), Vojin Mijatović iz Ujedinjenih za slobodnu Bosnu i Hercegovinu i Nenad Nešić iz Demokratskog narodnog saveza (DNS)

Agencija za istraživanje javnog mnjenja "Metrics" iz Banjaluke sprovela je istraživanje na uzorku od 1.558 ispitanika u Republici Srpskoj u periodu od 11. do 17. septembra 2022. godine. Prema tom istraživanju, dosadašnja predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović vodi u trci za članicu Predsedništva BiH sa 42 odsto glasova, a slede je Mirko Šarović sa 22 odsto, Nenad Nešić sa 11 i Vojin Mijatović sa tri odsto podrške. 

Favoritkinja Željka Cvijanović, koja je potpredsednica SNSD-a, stranke vlasti Milorada Dodika, izjavila je da će ukoliko pobedi na izborima "štititi vitalne interese" Republike Srpske, a navela je da je ona imala odličnu saradnju sa Vladom Federacije BiH te da "poštuje Dejtonski sporazum i unutrašnji dijalog više nego nametnuta rešenja stranog faktora".

Velika Britanija uvela je u aprilu ove godine sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović sa obrazloženjem da oni rade na "rušenju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine". U prvoj reakciji Milorad Dodik je kazao da "ga zabole" za sankcije. Cvijanović je rekla da joj sankcije Velike Britanije nisu otežavajući faktor u političkom radu zato što zna da su "izmišljene sve laži koje su tamo navedene".

Glavni protivkandidat, lider SDS-a Mirko Šarović, koji je bivši predsednik Republike Srpske, bivši član Predsedništva BiH i nekadašnji ministar spoljne trgovine i ekonomije BiH, izjavio je da je "pad režima 3. oktobra potpuno siguran" i da tada "RS kreće putem razvoja i napretka".

Šarović je 2005. godine bio optužen za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja i udruživanje radi vršenja krivičnog dela. U pritvoru je proveo godinu dana te dobio oko 100.000 KM odštete jer ga je Sud BiH na kraju oslobodio optužbi. Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun 2004. godine zabranio je Šaroviću političko delovanje zbog neispunjavanja odredbi Dejtonskog sporazuma, da bi mu Ešdaunov naslednik Valentin Incko ukinuo tu zabranu 2011. godine.

Izbori za predsednika Republike Srpske

Za mesto predsednika Republike Srpske na ovim izborima kandidovao se 31 pojedinac. Na poslednjim izborima za predsednika RS 2018. godine bilo je 37 kandidata, ali su samo njih troje dobili više od tri odsto podrške - Željka Cvijanović 47 odsto kao predstavnica vladajuće koalicije, Vukota Govedarica, kandidat opozicije, 41 odsto a Ramiz Salkić 3 odsto glasova.

Glavni kandidati za predsednika RS na ovim izborima su lider SNSD-a i dosadašnji član Predsedništva BiH Milorad Dodik i kandidatkinja opozicione Partije demokratskog progresa (PDP) Jelena Trivić.

Prema istraživanju agencije "Metrics", za Dodika bi glasalo 47 odsto ispitanika, a za Trivić 35 odsto glasača Republike Srpske. S druge strane, istraživanje agencije "Faktor plus" pokazuje da prednost u trci za budućeg predsednika RS ima Jelena Trivić, za koju bi glasalo 47,2 odsto građana, a za Dodika 44,9 odsto.

Milorad Dodik proveo je skoro 20 godina na nekim od najvažnijih funkcija u državi i entitetu - bio je premijer i predsednik Republike Srpske u po dva mandata i član Predsedništva BiH od 2018. godine. 

Dodik, koji je često optuživan za separatizam, tokom kampanje izjavio je da Srbija treba da ima svoj stav kada je reč o referendumima u Ukrajini koje organizuje Moskva, zato što štiti svoj integritet, ali je dodao da njemu odgovara da "referendum legalizuje kao način odlučivanja statusa Republike Srpske". On je za beogradske medije rekao i da se "bori da se održi samobitna samostalnost Republike Srpske", dodavši da je njegov cilj nezavisna Republika Srpska.

Dodik je od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine blisko sarađivao sa svakom vlašću u Srbiji pa je tako podržao Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2012. godine, na kojima je on izgubio u drugom krugu od kandidata Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića. Smena vlasti u Srbiji, iako je podržao "protivničku" stranu značila je za Dodika unađenje saradnje pa je on, između ostalog, postao neizostavni gost na svečanostima na kojima trenutna vlast u Srbiji, kako kažu, jača nacionalni identitet Srba.

Tokom predizborne kampanje u više gradova u Srbiji osvanuli su bilbordi sa Dodikovim likom i ispisom: "Jer volimo Srpsku, jer volimo Srbiju! Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. Iskoristi svoje pravo, glasaj. Opšti izbori u BiH 2.10.2022". Dodik ima i dvojno državljanstvo Bosne i Hercegovine i Srbije pa je u više navrata i glasao na izborima koji se održavaju u Srbiji.

Dodika je tokom njegove posete Moskvi 20. septembra podržao i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji mu je poželeo uspeh na izborima rekavši da će to nastaviti da jača saradnju Republike Srpske i Rusije. Njega je podržao i premijer Mađarske Viktor Orban video-porukom u kojoj je naveo da je ponosan na njihovo lično prijateljstvo, da je u Dodiku video čoveka koji je spreman da očuva mir, koji je otvoren za dijalog, koji se zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma i koji uvek i u svim prilikama čuva interese srpskog naroda. 

Glavna protivkadidatkinja Miloradu Dodiku, Jelena Trivić bila je poslanica u Skupštini Republike Srpske u poslednjem sazivu. Jelena Trivić je i profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Po struci je doktor ekonomskih nauka. Rođena je 8. avgusta 1983. godine u Banjaluci. 

Trivić je izjvila da su poslednji dani predizborne kampanje obeleženi "serijskim napadom" na nju i njenu porodicu, kada su predstavnici vladajućeg SNSD-a počeli da objavljuju "razne laži i falsifikovane dokumente kako bi je diskreditovali". Trivić je rekla da je uverena da može da pobedi Dodika na izborima za predsednicu RS. Rekla je i da je ona "političarka čvrstog nacionalnog stava i iskreni rodoljub", navodeći da je, "ako se srpstvo meri po časti, karakteru i nepotkupljivosti", ona "veća Srpkinja od Dodika".

Izbori za Parlament Parlament Bosne i Hercegovine i Parlament Republike Srpske

Kada je reč o strankama, najveću podršku na parlamentarnim izborima imaju SNSD, PDP i SDS.

Podaci agencije "Metrics" pokazuju da SNSD Milorada Dodika ima podršku 35 odsto birača, PDP Branislava Borenovića 14 odsto, SDS Mirka Šarovića 11, a DNS Nenada Nešića pet odsto. Istraživanje agencije "Faktor plus" pokazuje da SNSD ima podršku 27,1 odsto birača, a sledi SDS s podrškom od 17,9 odsto, PDP s 15,1 i Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića za koju bi glasalo 5,1 odsto građana RS.

Na opštim izborima građani cele države glasaće na više od 5.900 biračkih mesta, od 7 do 19 sati. Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), pravo glasa u BiH ima 3.368.666 birača. Na izborima učestvuje 90 političkih stranaka, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata, što je najviše do sada. Građani će birati 518 predstavnika između 7.743 kandidata, koji će ih zastupati na svim nivoima vlasti u državi i oba entiteta. Procenjuje se da će opšti izbori BiH koštati više od 12,5 miliona KM, odnosno više od 6.400.000 evra.

Izvor: Insajder