Optužbe o nepodudaranju podataka s popisa i biračkog spiska kao posledica nepoverenja (VIDEO)

Preliminarni rezultati popisa pokazuju da u Srbiji živi oko 6,7 miliona stanovnika. Prema biračkom spisku, punoletnih građana sa pravom glasa ima oko 6,5 miliona. Tom logikom, maloletnika je oko 200.000. Zabuna je nastala, objašnjavaju iz Republičkog zavoda za statistiku, jer su upoređivani podaci koji nisu za poređenje.

„Popisni podaci se ne mogu porediti sa biračkim spiskom jer se radi o dva suštinski različita podatka. Popis se bavi konceptom prisutnog stanovništva svih uzrasta, bez obzira na državljanstvo koje imaju. Birački spisak obuhvata sve one koji imaju biračko pravo u Srbiji, a to su svi državljani stariji od 18 godina, bez obzira na to da li su prisutni u Srbiji ili žive van Srbije“, navodi Zavod u odgovoru Insajderu.

Slična stvar se, kažu u CeSID-u, dešava svake godine, u vreme izbora.  

„Činjenica je da nemaju građani poverenja u izborni sistem i to je nešto što vučemo još iz devedesetih godina kada su, kako bih rekao, malverzacije u izbornom sistemu i u biračkim spiskovima bile toliko očigledne da građani na to nisu mogli da zažmure. Mi od tad već vučemo neku vrstu nepoverenja i u rad institucija i u sam birački spisak i to se ovim pričama dodatno podstiče. I svake godine kada su izbori imate priču o nekim nepravilnostima koje zvuče praktično neverovatno“, objašnjava programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.

Iz Republičkog zavoda za statistiku ističu da se popisom ne utvrđuje ko ima pravo glasa, već se birački spisak formira nezavisno. U odgovoru Insajderu navode i da birački spisak nisu koristili za popis, ali ne kažu zašto.

 „U stvari odgovor je vrlo jednostavan, radi se o dva različita registra, koji se na različit način dobijaju i na različit način popunjavaju i prosto te razlike su na nekim, kako bih rekao, i očekivane donekle.Mi smo zemlja sa veoma velikim brojem ljudi koji živi u inostranstvu i slično se dešava sa svim zemljama ovde na Balkanu. Niko njima ne može da oduzme pravo da budu upisani u birački spisak, ali treba imati u vidu da to što su oni po automatizmu upisani u birački spisak, ne znači da se oni zaista u tom momentu kada se vrši popis nalaze u našoj zemlji, i to je najveća razlika“, dodaje Čolović.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave navode da se birački spisak ažurira redovno i da su podaci o biraču uslovljeni podacima iz drugih službenih evidencija, poput matične knjige umrlih i venčanih, te da na njega ne mogu da utiču podaci iz popisa.

„Imajući u vidu da se sve promene u biračkom spisku vrše na gore propisan način, nema zakonskog osnova da podaci prikupljeni popisom stanovništva budu osnov za promene u Jedinstvenom biračkom spisku“, kažu u odgovoru Insajderu.

U prvom jedinstvenom biračkom spisku iz 2012. bilo je 6,7 miliona glasača, a po prethodnom popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 7,1 milion građana. Više od deceniju kasnije, broj stanovnika smanjio se za oko pola miliona, a broj birača za oko 200 hiljada.

Izvor: Insajder