<article>Sporazumima u okviru Otvorenog Balkana, kažu stručnjaci, napravljeni su određeni iskoraci u regionalnoj saradnji, u odnosu na Berlinski proces. Zarad slobodnijeg kretanja robe preko granica uklonjene su određene administrativne i tehničke barijere; građani Srbije u Severnu Makedoniju ili Albaniju mogu samo sa ličnom kartom, a integrisani granični prelazi i izmeštanje sanitarnih kontrola olakšavaju ekonomsku saradnju."Onamo gde Otvoreni Balkan najviše iskoračuje u odnosu na Berlinski proces je sloboda kretanja radne snage. Dok u Berlinskom procesu imamo samo određene kategorije građana - profesionalaca i zanimanja čije se kvalifikacije priznaju na Zapadnom Balkanu, u Otvorenom Balkanu je potpisan sporazum koji bi trebalo da omogući građanima različitih spektara zanimanja da mogu da se slobodno kreću Otvorenim Balkanom i pronalaze posao bez potrebe da apliciraju za neophodne radne dozvole", izjavio je za Marker Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxT1bZ0sCEzA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Za nešto više od četiri godine Inicijative, održan je niz samita; sklapani su sporazumi i najavljivana dalja saradnja. Međutim, od poslednjeg samita Otvorenog Balkana pre godinu dana, nije se mnogo govorilo o daljim koracima. Budućnost Inicijative doveo je u pitanje albanski premijer koji je letos izjavio da je Otvoreni Balkan ispunio svoju svrhu i da se sada treba fokusirati na Berlinski proces."Za mene je to više politička poruka s obzirom da je Berlinski proces koordiniran od strane nekih zemalja članica Evropske unije i direktno podržan od strane Evropske komisije i u finansijskom smislu kroz Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan, ali da iza Berlinskog procesa u političkom smislu stoji Nemačka, Francuska, Italija, dok ta politička podrška nedostaje Otvorenom Balkan, koji je imao određenu podršku iz Vašingtona, ali se čini da i ta podrška slabi u poslednje vreme", rekao je Mitrović.Pitanje koje je postavio premijer Albanije - da li Otvoreni Balkan više postoji – poklopilo se sa krizom u odnosima Beograda i Prištine, nakon što su kosovski policajci uhapšeni na teritoriji centralne Srbije. Sagovornici Markera zbog toga ukazuju da je jedan od problema Inicijative upravo to što je podložna dnevno-političkim dešavanjima."Pitanje dijaloga i odnosa Beograda i Prištine na neki način direktno, ne sasvim ali utiče na stavove učesnika i ponašanje poput ovog poslednjeg što je albanski predsednik nekoliko puta govorio a bilo je to dobrim delom i krize koje se dešava u dijalogu i izgleda, iako ne bi trebalo, indirektne posledice krize i dijaloga pogađaju Otvoreni Balkan", izjavio je za Marker Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.Dnevno-političke teme kao prepreke nisu novost. Od početka su tu i znatno ograničavaju funkcionisanje Inicijative, naročito kada je reč o proširenju na ostale zemlje Zapadnog Balkana."Osnovni problem Otvorenog Balkana je u tome što učestvuju samo tri od šest aktera na Zapadnom Balkanu i što države koje su ga započele nisu uspele da ubede ostale da mu se priključe uprkos tome što ja verujem da je volja privrednika i na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini takva da bi njima bilo u interesu da učestvuje u Otvorenom Balkanu, iz nekih političkih razloga ove države nisu se priključile ovoj inicijativi", naveo je Mitrović.Jedan od proklamovanih ciljeva Inicijative jeste i zbližavanje naroda i država članica. Pomak se video u direktnim odnosima, pre svih Srbije i Albanije, a sagovornik  Markera je uveren da su odnosi Beograda i Tirane relaksirani baš zahvaljujući Inicijativi. Međutim, u ovih nekoliko godina iznet je i niz teorija o svrsi Otvorenog Balkana."Teško je naći inicijativu koja je toliko kritikovana istovremeno, kako iz regiona tako nešto manje i sa strane - da se radi o ekskluzivno srpskoj inicijativi ili samo o srpsko-albanskim odnosima, da se radi o pi-aru predsednika, pre svega Vučića, da se radi o nekoj vrsti skrivene velikosrpske agende i tako nekakve, rekao bih, dosta besmislene tvrdnje", naglasio je Lopandić.Budućnost Otvorenog Balkana je neizvesna, a ako prestane da postoji, kažu sagovornici Markera, bitno je da postignuća Inicijative koja su važna i za građane i privredu ostanu i, ako je moguće, da se integrišu u Berlinski proces kao krovnu regionalnu inicijativu. Izvor: Insajder</article>

Sporazumima u okviru Otvorenog Balkana, kažu stručnjaci, napravljeni su određeni iskoraci u regionalnoj saradnji, u odnosu na Berlinski proces. Zarad slobodnijeg kretanja robe preko granica uklonjene su određene administrativne i tehničke barijere; građani Srbije u Severnu Makedoniju ili Albaniju mogu samo sa ličnom kartom, a integrisani granični prelazi i izmeštanje sanitarnih kontrola olakšavaju ekonomsku saradnju.
"Onamo gde Otvoreni Balkan najviše iskoračuje u odnosu na Berlinski proces je sloboda kretanja radne snage. Dok u Berlinskom procesu imamo samo određene kategorije građana - profesionalaca i zanimanja čije se kvalifikacije priznaju na Zapadnom Balkanu, u Otvorenom Balkanu je potpisan sporazum koji bi trebalo da omogući građanima različitih spektara zanimanja da mogu da se slobodno kreću Otvorenim Balkanom i pronalaze posao bez potrebe da apliciraju za neophodne radne dozvole", izjavio je za Marker Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxT1bZ0sCEzA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Za nešto više od četiri godine Inicijative, održan je niz samita; sklapani su sporazumi i najavljivana dalja saradnja. Međutim, od poslednjeg samita Otvorenog Balkana pre godinu dana, nije se mnogo govorilo o daljim koracima. Budućnost Inicijative doveo je u pitanje albanski premijer koji je letos izjavio da je Otvoreni Balkan ispunio svoju svrhu i da se sada treba fokusirati na Berlinski proces.
"Za mene je to više politička poruka s obzirom da je Berlinski proces koordiniran od strane nekih zemalja članica Evropske unije i direktno podržan od strane Evropske komisije i u finansijskom smislu kroz Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan, ali da iza Berlinskog procesa u političkom smislu stoji Nemačka, Francuska, Italija, dok ta politička podrška nedostaje Otvorenom Balkan, koji je imao određenu podršku iz Vašingtona, ali se čini da i ta podrška slabi u poslednje vreme", rekao je Mitrović.
Pitanje koje je postavio premijer Albanije - da li Otvoreni Balkan više postoji – poklopilo se sa krizom u odnosima Beograda i Prištine, nakon što su kosovski policajci uhapšeni na teritoriji centralne Srbije. Sagovornici Markera zbog toga ukazuju da je jedan od problema Inicijative upravo to što je podložna dnevno-političkim dešavanjima.
"Pitanje dijaloga i odnosa Beograda i Prištine na neki način direktno, ne sasvim ali utiče na stavove učesnika i ponašanje poput ovog poslednjeg što je albanski predsednik nekoliko puta govorio a bilo je to dobrim delom i krize koje se dešava u dijalogu i izgleda, iako ne bi trebalo, indirektne posledice krize i dijaloga pogađaju Otvoreni Balkan", izjavio je za Marker Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
Dnevno-političke teme kao prepreke nisu novost. Od početka su tu i znatno ograničavaju funkcionisanje Inicijative, naročito kada je reč o proširenju na ostale zemlje Zapadnog Balkana.
"Osnovni problem Otvorenog Balkana je u tome što učestvuju samo tri od šest aktera na Zapadnom Balkanu i što države koje su ga započele nisu uspele da ubede ostale da mu se priključe uprkos tome što ja verujem da je volja privrednika i na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini takva da bi njima bilo u interesu da učestvuje u Otvorenom Balkanu, iz nekih političkih razloga ove države nisu se priključile ovoj inicijativi", naveo je Mitrović.
Jedan od proklamovanih ciljeva Inicijative jeste i zbližavanje naroda i država članica. Pomak se video u direktnim odnosima, pre svih Srbije i Albanije, a sagovornik &nbsp;Markera je uveren da su odnosi Beograda i Tirane relaksirani baš zahvaljujući Inicijativi. Međutim, u ovih nekoliko godina iznet je i niz teorija o svrsi Otvorenog Balkana.
"Teško je naći inicijativu koja je toliko kritikovana istovremeno, kako iz regiona tako nešto manje i sa strane - da se radi o ekskluzivno srpskoj inicijativi ili samo o srpsko-albanskim odnosima, da se radi o pi-aru predsednika, pre svega Vučića, da se radi o nekoj vrsti skrivene velikosrpske agende i tako nekakve, rekao bih, dosta besmislene tvrdnje", naglasio je Lopandić.
Budućnost Otvorenog Balkana je neizvesna, a ako prestane da postoji, kažu sagovornici Markera, bitno je da postignuća Inicijative koja su važna i za građane i privredu ostanu i, ako je moguće, da se integrišu u Berlinski proces kao krovnu regionalnu inicijativu.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Edi Rama, premijer Albanije, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i  Dimitar Kovačevski, premijer Severne Mkedonije. Foto: Srđan Ilić

Otvoreni Balkan - niz rezultata, a budućnost neizvesna (VIDEO)

Tagovi: