<article><p>„Ako država bude kaznila trgovinske lance na osnovu ovog izveštaja i sumnji koje su dali ja se, posle 20 godina, neću baviti potrošačima. Mi četiri ili pet godina unazad tražimo analizu tržišta, što je osnovna funkcija Komisije za zaštitu konkurencije. Da sad nije reizbor u Skupštini za novog predsednika Komisije, ni ovaj se izveštaj ne bi pojavio. Ovde nema nijednog ozbiljnog argumenta, ovo malo vređa intelekt. Kaže – lanci imaju iste ili slične cene i nisu isti načini dobave. Naravno da nisu. Mi smo tražili sektorsku analizu i predlagali smo kako trajno mogu da se suzbiju manipulacije, odnosno veće cene, jer kako se povećavaju plate tako se povećavaju i cene u prodavnicama“, naveo je Papović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FozWqlJVxV04&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Prema njegovim rečima, Udruženje je ranije već ukazalo na osnovnu stvar - na sektorsku analizu, odnosno na lanac distribucije.</p><p>„Ko su dobavljači velikim trgovskim lancima? Kažu - različiti su dobavljači. Pa naravno, jer većina trgovinskih lanaca u Srbiji ima u svom vlasništvu mesne i konditorske industrije, ratarske, povrtarske i voćarske proizvodnje. Znači, u svom vlasništvu imaju ta preduzeća koja su njima dobavljači. Tu je osnovni problem svih ovih godina. I, druga priča je izostanak analize nivelacije cena. Nivelacija cena može da se radi ako ste potrošili stare zalihe, pa ste dobili nove. Pa onda čuvena knjiga evidencija prometa, što je osnovni nadzor Tržišne inspekcije i Komisije za zaštitu konkurencije, a pogotovo je taj lanac distribucije... Ovako, vi tvrdite da imaju iste ili slične cene, a izvor informacija vam je to što je ’Cenoteka’ objavljivala cene po marketima. Da se mi ne lažemo, svaki trgovinski lanac gleda konkurenciju, gleda koje su cene kod konkurencije, pa se onda on usaglašava da li će imati iste ili slične“, objašnjava Papović.  </p><p>On podvlači da su za visoke cene u Srbiji najodgovorniji lanci distribucije.</p><p>„Recimo, ja kao mali proizvođač - da bih došao kod vas u trgovinske lance da prodam nešto - moram za ulistavanje da platim par hiljada evra, isto toliko za barkod, kao i da pristanem da mi se, ako se ne proda, roba vrati ili da bude neka kompenzacija. To je osnovno - nemogućnost dolaska ozbiljnijeg i većeg broja distributera, odnosno proizvođača u trgovinske lance“, ističe Papović.</p><p>Govoreći o predviđenim zakonskim kaznama u tim slučajevima, navodi da postoji mehanizam za kažnjavanje, ali da Komisija za zaštitu konkurencije, kako tvrdi, četiri - pet godina ništa ne radi.</p><p>„Podsetiću vas da je pre četiri - pet godina dokazano kartelsko udruživanje za bebi - opremu. Dokazan je monopol uvoznika itd. Zaprećena kazna je bila 300 miliona dinara, a Komisija je te iz kartela kaznila 500 hiljada dinara. Time im je širom otvorila vrata da nastave da rade po starom, platiće kaznu i nastaviti i dalje“, napominje Papović.</p><p>Upitan kako potrošači mogu da se zaštite od takvih pojava - jer čak i da marketi budu kažnjeni, građani su mesecima oštećeni zbog previsokih cena - Papović je rekao da oni, na žalost, neće moći nikako da ostvare svoje pravo.</p><p>On je ukazao i na to da se najčešće prate cene proizvoda koji čine potrošačku korpu, ali da se velike razlike u cenama posebno mogu uočiti na nekim drugim artiklima. Naveo je primer sardine, koja u radnji malog trgovačkog lanca košta 95 dinara, dok se u radnjama tri velika lanca cena bitno razlikuju – u jednom je 210, u drugom 250, a u trećem 190 dinara što sve, kako kaže, govori da se trgovci tu „nisu baš dobro snašli“.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>„Ako država bude kaznila trgovinske lance na osnovu ovog izveštaja i sumnji koje su dali ja se, posle 20 godina, neću baviti potrošačima. Mi četiri ili pet godina unazad tražimo analizu tržišta, što je osnovna funkcija Komisije za zaštitu konkurencije. Da sad nije reizbor u Skupštini za novog predsednika Komisije, ni ovaj se izveštaj ne bi pojavio. Ovde nema nijednog ozbiljnog argumenta, ovo malo vređa intelekt. Kaže – lanci imaju iste ili slične cene i nisu isti načini dobave. Naravno da nisu. Mi smo tražili sektorsku analizu i predlagali smo kako trajno mogu da se suzbiju manipulacije, odnosno veće cene, jer kako se povećavaju plate tako se povećavaju i cene u prodavnicama“, naveo je Papović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FozWqlJVxV04&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Prema njegovim rečima, Udruženje je ranije već ukazalo na osnovnu stvar - na sektorsku analizu, odnosno na lanac distribucije.</p>
<p>„Ko su dobavljači velikim trgovskim lancima? Kažu - različiti su dobavljači. Pa naravno, jer većina trgovinskih lanaca u Srbiji ima u svom vlasništvu mesne i konditorske industrije, ratarske, povrtarske i voćarske proizvodnje. Znači, u svom vlasništvu imaju ta preduzeća koja su njima dobavljači. Tu je osnovni problem svih ovih godina. I, druga priča je izostanak analize nivelacije cena. Nivelacija cena može da se radi ako ste potrošili stare zalihe, pa ste dobili nove. Pa onda čuvena knjiga evidencija prometa, što je osnovni nadzor Tržišne inspekcije i Komisije za zaštitu konkurencije, a pogotovo je taj lanac distribucije... Ovako, vi tvrdite da imaju iste ili slične cene, a izvor informacija vam je to što je ’Cenoteka’ objavljivala cene po marketima. Da se mi ne lažemo, svaki trgovinski lanac gleda konkurenciju, gleda koje su cene kod konkurencije, pa se onda on usaglašava da li će imati iste ili slične“, objašnjava Papović. &nbsp;</p>
<p>On podvlači da su za visoke cene u Srbiji najodgovorniji lanci distribucije.</p>
<p>„Recimo, ja kao mali proizvođač - da bih došao kod vas u trgovinske lance da prodam nešto - moram za ulistavanje da platim par hiljada evra, isto toliko za barkod, kao i da pristanem da mi se, ako se ne proda, roba vrati ili da bude neka kompenzacija. To je osnovno - nemogućnost dolaska ozbiljnijeg i većeg broja distributera, odnosno proizvođača u trgovinske lance“, ističe Papović.</p>
<p>Govoreći o predviđenim zakonskim kaznama u tim slučajevima, navodi da postoji mehanizam za kažnjavanje, ali da Komisija za zaštitu konkurencije, kako tvrdi, četiri - pet godina ništa ne radi.</p>
<p>„Podsetiću vas da je pre četiri - pet godina dokazano kartelsko udruživanje za bebi - opremu. Dokazan je monopol uvoznika itd. Zaprećena kazna je bila 300 miliona dinara, a Komisija je te iz kartela kaznila 500 hiljada dinara. Time im je širom otvorila vrata da nastave da rade po starom, platiće kaznu i nastaviti i dalje“, napominje Papović.</p>
<p>Upitan kako potrošači mogu da se zaštite od takvih pojava - jer čak i da marketi budu kažnjeni, građani su mesecima oštećeni zbog previsokih cena - Papović je rekao da oni, na žalost, neće moći nikako da ostvare svoje pravo.</p>
<p>On je ukazao i na to da se najčešće prate cene proizvoda koji čine potrošačku korpu, ali da se velike razlike u cenama posebno mogu uočiti na nekim drugim artiklima. Naveo je primer sardine, koja u radnji malog trgovačkog lanca košta 95 dinara, dok se u radnjama tri velika lanca cena bitno razlikuju – u jednom je 210, u drugom 250, a u trećem 190 dinara što sve, kako kaže, govori da se trgovci tu „nisu baš dobro snašli“.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Papović za Marker: Za visoke cene najodgovorniji distributivni lanci, postupak Komisije bacanje prašine u oči (VIDEO)

Papović za Marker: Za visoke cene najodgovorniji distributivni lanci, postupak Komisije bacanje prašine u oči (VIDEO)

Tagovi: