<article>„Jer tamo gde nema Uredbe, protokola, zakona ostavlja se prostor za improvizacije, malverzacije, što je u našem poslu nedopustivo“, dodala je Paunović u razgovoru za Marker.Predlog zakona, kako je istakla, predat je Skupštini pre tri i po meseca i bavi se svim problemima koje ova služba ima. Ona je objasnila da Hitna pomoć danas funkcioniše na tri načina – jedan kroz Zavode za hitnu pomoć koja su u četiri najveća grada, zatim službe u opštinama sa više od 25.000 stanovnika i dežurne službe koje organizuju Domovi zdravlja koji praktično dežuraju 24 sata. „Te opštine za manje od 25.000 stanovnika zaista su zakinute za tu neku hitnu medicinsku pomoć jer lekar koji radi recimo smenu u Domu zdravlja i sad ima hitan poziv iz nekog sela koje je udaljeno 20 kilometara, on mora da napusti to postojeće svoje radno mesto i da se uputi na taj neki hitan teren. Zatim, šta dalje sa tim pacijentom, tog pacijenta mora odvesti u neki grad koji ima bolničku ustanovu“, objašnjava Paunović u razgovoru za Marker.Ona je istakla da je na predlogu zakona rađeno oko godinu dana i da se on u prvoj tački bavi tom regionalizacijom hitnih pomoći, što bi značilo da se jedan dispečerski centar nalazi u glavnim gradovima upravnih okruga. „Recimo borski okrug da dispečerski centar bude u Boru i da on upućuje ekipe hitne pomoći na teren gde je to neophodno“, ističe Paunović.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FTntk1EY64x8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Najveći akcenat se u zakonu takođe stavlja na taj protokol prijema poziva, dodaje.„Protokol prijema poziva podrazumeva da onaj ko se javi na telefon prvi, da li je to dispečer u velikom gradu ili je to medicinski tehničar ili lekar u manjim službama hitnih medicinskih pomoći, on odlučuje o tome koji će red hitnosti da da tom pozivu i shvatićete onda kolika je odgovornost nekoga ko prima poziv, da li će ga primiti ili odbiti, da li će ga staviti u prvi, drugi red hitnosti“, objasnila je Paunović.Ona je istakla da je predlog zakona obradio i poziciju vozača hitne pomoći koji su jako važan segment u timu za zbrinjavanje pacijenta.„Vozač hitne pomoći ima jako bitnu ulogu u postupku zbrinjavanja pacijenta, on je pre svega vozač sanitetskog vozila ali isto tako je neizostavan deo ekipe prilikom transporta, zbrinjavanja. Znači, on pruža svaku pomoć pa i prilikom reanimacije pacijenta ukoliko je to potrebno. Predlog zakona je predvideo adekvatne obuke za te vozače“, dodala je Paunović.Izvor: Insajder</article>

„Jer tamo gde nema Uredbe, protokola, zakona ostavlja se prostor za improvizacije, malverzacije, što je u našem poslu nedopustivo“, dodala je Paunović u razgovoru za Marker.
Predlog zakona, kako je istakla, predat je Skupštini pre tri i po meseca i bavi se svim problemima koje ova služba ima.&nbsp;
Ona je objasnila da Hitna pomoć danas funkcioniše na tri načina – jedan kroz Zavode za hitnu pomoć koja su u četiri najveća grada, zatim službe u opštinama sa više od 25.000 stanovnika i dežurne službe koje organizuju Domovi zdravlja koji praktično dežuraju 24 sata.&nbsp;
„Te opštine za manje od 25.000 stanovnika zaista su zakinute za tu neku hitnu medicinsku pomoć jer lekar koji radi recimo smenu u Domu zdravlja i sad ima hitan poziv iz nekog sela koje je udaljeno 20 kilometara, on mora da napusti to postojeće svoje radno mesto i da se uputi na taj neki hitan teren. Zatim, šta dalje sa tim pacijentom, tog pacijenta mora odvesti u neki grad koji ima bolničku ustanovu“, objašnjava Paunović u razgovoru za Marker.
Ona je istakla da je na predlogu zakona rađeno oko godinu dana i da se on u prvoj tački bavi tom regionalizacijom hitnih pomoći, što bi značilo da se jedan dispečerski centar nalazi u glavnim gradovima upravnih okruga.&nbsp;
„Recimo borski okrug da dispečerski centar bude u Boru i da on upućuje ekipe hitne pomoći na teren gde je to neophodno“, ističe Paunović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FTntk1EY64x8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Najveći akcenat se u zakonu takođe stavlja na taj protokol prijema poziva, dodaje.
„Protokol prijema poziva podrazumeva da onaj ko se javi na telefon prvi, da li je to dispečer u velikom gradu ili je to medicinski tehničar ili lekar u manjim službama hitnih medicinskih pomoći, on odlučuje o tome koji će red hitnosti da da tom pozivu i shvatićete onda kolika je odgovornost nekoga ko prima poziv, da li će ga primiti ili odbiti, da li će ga staviti u prvi, drugi red hitnosti“, objasnila je Paunović.
Ona je istakla da je predlog zakona obradio i poziciju vozača hitne pomoći koji su jako važan segment u timu za zbrinjavanje pacijenta.
„Vozač hitne pomoći ima jako bitnu ulogu u postupku zbrinjavanja pacijenta, on je pre svega vozač sanitetskog vozila ali isto tako je neizostavan deo ekipe prilikom transporta, zbrinjavanja. Znači, on pruža svaku pomoć pa i prilikom reanimacije pacijenta ukoliko je to potrebno. Predlog zakona je predvideo adekvatne obuke za te vozače“, dodala je Paunović.
Izvor: Insajder

Teme

Aleksandra Paunović, načelnica Hitne pomoći Zdravstvenog centra u Negotinu

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Paunović za Marker: Zakon o hitnoj pomoći neophodan, obavezan i obavezujući (VIDEO)