Pavle Petrović u Markeru: Vrhunac inflacije u Srbiji tek u martu sledeće godine (VIDEO)

Petrović je istakao da će Srbija zbog energetske krize potrošiti oko 2 milijarde evra, i dodao da je ova kriza izazvana u najvećoj meri neefikasnošću domaćeg energetskog sektora, pre svega Elektroprivrede Srbije, ali i Srbijagasa. 

On je istakao da će Srbija ove godine ostvariti privredni rast od oko 2,3%, i da je to upola manje od rasta koji će ostvariti zemlje Centralne i Istočne Evrope.

"Ako gledate krizne godine, a to su 2019, 2021, i 2022, ono što se stvarno dešava je da je kumulativno dohodak Srbije porastao za 9%, u Hrvatskoj za 11%, a u Sloveniji za 10%. Prema tome, Srbija nije šampion, čak i zaostaje u neophodnom privrednom rastu", objasnio je Petrović.

Vrhunac inflacije tek u martu 2023. godine

Predsednik Fiskalnog saveta istakao je da inflacija, koja je dostigla 15%, još uvek nije dostigla svoj vrh i da se njen pad može očekivati krajem marta sledeće godine. Glavni krivac za to, je kako kaže Petrović, kontrola cena energenata. 

"Visoka inflacija je glavni problem za stanovništvo, a delom i za privredu zbog toga što smo mi odložili neophodno povećanje cena gasa i električne energije. Mi smo to držali pod kontrolom i trošak tog povećanja je podneo budžet, što znači opet ćemo svi mi mi podneti taj trošak, samo na drugi način", rekao je Petrović.

On je dodao da je zbog toga naša infalcija bila manja nego kod drugih zemalja, ali da zato zemlje Centralne i Istočne Evrope sada očekuju smirivanje inflacije već početkom sledeće godine, dok će kod nas visoka inflacija trajati duže, jer su pred nama tek sada povećanja cena gasa i struje u januaru, potom u maju i na jesen.

Petrović je ocenio da je veći deo inflacije uvezen, ali da su rastu cena u velikoj meri doprinele i neadekvatne mere fiskalne politike Vlade Srbije. 

"Rat u Ukrajini svakako jeste uticao na cene energenata u svetu, a potom i na cene hrane, i to su spoljni faktori koji su u najvećoj meri uticali na inflaciju u našoj zemlji. Međutim, ni Srbija nije bez svoje krivice. Dobar deo svojih sredstava država je neracionalno potrošila, kao na primer na pomoć mladima. Fiskalni savet ocenjuje da je oko dve milijarde evra potrošeno na takve mere", rekao je Petrović i dodao da je takva politika bila dodatni generator inflacije u Srbiji. 

Prema rečima Petrovića, penzije i plate u javnom sektoru zaostajale su za rastom cena, dok je privatni sektor uspeo da isprati inflaciju. Petrović ističe i da inflacija najviše pogađa najsiromašniji deo stanovništva. 

"Vi sada kad gledate inflaciju, ako je ona oko 15%, to za siromašnije znači da je ona zapravo oko 25%. Znači ona pojede četvrtinu dohotka".

Odgovarajući na pitanje kakve će posledice po stanovništvo ostaviti povećanje referentne kamatne stope, Petrović je ocenio da su takve mere Narodne banke Srbije bile neophodne. 

"To je nažalost nužno da bi se obuzdala inflacija. Da je bilo malo umerenijeg trošenja, onda bi taj pritisak na tražnju i inflaciju bio manji, ali sada nam je ostala samo monetarna politika i to je cena koju moramo da platimo", pojasnio je Petrović. 

Poskupljenje cene gasa i struje bilo neophodno

Predsednik Fiskalnog saveta takođe je rekao da je povećanje cene struje i gasa bilo neizbežno.

"Sve zemlje u Evropi su tokom 2022. godine rast cena gasa i struje preneli na privredu i onda su adekvatnim merama ciljali one segmente stanovnštva i privrede kojima je pomoć bila neophodna. To je održiv model", rekao je  Petrović, i dodaje da je za našu zemlju veoma važno da povećanje cene električne energije bude kombinovano sa reformama u EPS-u.

Komentarišući dogovor Srbije sa MMF-om, Petrović je ocenio da je dobro što je taj aranžman dogovoren jer će se tako uvesti disciplina potrošnje. 

"Sada kad je tu MMF, sledeće godine više nemamo ta davanja mladima zato što to nije racionalno i podgreva infalciju", objasnio je Petrović i istakao da nam je novac MMF-a poteban posebno zato što ćemo morati da se zadužimo 6,5 milijardi evra u trenutku kada se kamate kreću oko 7%. 

Recesija u Srbiji zavisi od spoljnih faktora

Petrović je u emsiji Marker rekao da će pad privrednog rasta da se prenese i na sledeću godinu.

"Imamo značajno usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, posebno kako smo se bližili kraju ove godine. Tako da u drugoj polovini godine imamo rast od svega 1,5%. Rast će i sledeće godine biti mali, između jedan i dva odsto", ocenjuje Petrović i dodaje da recesija u Srbiji zavisi od toga da li će doći do recesije u zemljama Evropske unije. 

"Recesija kod nas bi mogla da zavisi u tom delu našeg budžeta u kom su opredeljena sredstva za javne investicije", izjavio je Petrović i dodao da "investicije stvarno moraju biti fokusirane na one segmente koje daju rezultate, a ne na nacionalne stadoine i slično".

Izvor: Insajder