Penzioneri uz studente: “U ime svih nas iz pedeset i neke, računajte na nas” (VIDEO)

Rekvizite, transparente, ali i veliku volju… Sve to su beogradski penzioneri poneli sa sobom na Trg republike. Tamo su se okupili kako bi pružili podršku studentima, ali i ukazali na probleme sa kojima se njihova generacija suočava. 

“Mislio sam da je sve gotovo da nemamo nikakvih šansi. Međutim, ova deca, moji unuci su u meni probudili ponovo energiju i evo ja sam sad sa njima. Ja branim njih kad oni protestuju, oni brane mene sada kada sam sa mojim penzionerima”, poručuje jedan od penzionera.

Drugi poručuje da su mu studenti dali volju za životom, dok jedna od okupljenih penzionerki dodaje da im je jasno da učenje nema smisla, dok je situacija u društvu poražavajuća.

“Šta znači jedna godina, jedan semestar na ceo život, ako se svi isele? I šta, da ostanemo mi i klimamo glavom”, kaže ona.

“Mi omladinci koji smo se okupili ovde, omladinci u srcu i duši došli smo da podržimo studente. Nekad je bilo: slušajte starije, a sad je “‘alo stariji, slušajte malo mlade”, poručuje penzioner iz prvih redova.

U jednom trenutku pojavili su se i mladi. Grupa studenata koja je krenula na protest ispred Ministarstva prosvete, prošla je Trgom republike kako bi pozdravila penzionere i zahvalila se na podršci. Jedni drugima slali su poljupce, pružali ruke, grlili se, a bilo je i suza. Protestna kolona penzionera  potom se uputila ka Studentskom trgu. Pojedini studenti bili su sa penzionerima u koloni, dok su ih drugi sačekali na platou kod Filozofskog fakulteta.

“Moja baba je umrla 2019. i znam da bi ona prva došla ovde tako da sam došla zbog nje, a i mnogo mi je drago da vidim da druga generacija isto izlazi na ulice”, kaže studentkinja poreklom iz Srbije koja živi i studira u Švajcarskoj.

Druga dodaje da joj podrška penzionera mnogo znači.

“Moji baba i deda žive u mraku i onda kad vidim ovoliko starijih ljudi koji su došli da podrže to što studenti rade, to što mi radimo, postajem srećna. Ja mislim da sam najemotivnija danas, sve vreme sam plakala”, poručuje ona.

Suze ne krije ni njena koleginica.

“Ja sam prva plakala. Baš znači ova podrška. Njima znači što smo mi ovo krenuli da radimo, a nama to što nas oni čuvaju”, kaže studentkinja.

Po dolasku održano je 15 minuta tišine za poginule na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Pošta je odata i tragično stradalima u Domu za stare u Velikom Borku kod Barajeva.

“Baš sam tužan i nemojte mi zameriti ako mi glas zadrhti, treba da pročitam imena ljudi koji su okrutno stradali u vatri u domu koji je imao ispravnu dozvolu za rad. Da li postoji institucija koja može to da potvrdi? Nismo do sad čuli. U domu u Velikom Borku na okrutan način su izgoreli Mila Mišić, Vesna Stepanović, Zoran Stevanović, Radiša Petronijević, Milan Dimitrijević, Đurđevka Ilić, Velibor Živanović i Natalija Ivanković. Neka im je laka zemlja i neka počivaju i miru. Slava im”, rekao je jedan od penzionera koji se obratio na platou kod Filozofskog fakulteta.

Skup je završen obraćanjem predsednika ostalih udruženja penzionera koji su organizovali protest, kao i skandiranjem kojim su studenti iskazali zahvalnost za podršku.

Novinarka Teodora Vasiljević