<article>„Ti gubici su samo rezultat dugogodišnjeg lošeg i neprofesionalnog, nekompetentnog upravljanja EPS-om, tu je glavni uzrok tih gubitaka i svetska ekonomska kriza koja je digla cene gasa i struje samo je razgolitila tu krizu“, rekao je Petrović. Kako je objasnio, EPS je prošle godine sa remontima krenuo kasnije, već krajem leta nisu proizvodili dovoljno struje i okrenuli su se gasnim elektranama i počeli da uzimaju rezerve gasa. U decembru je, dodaje Petrović, EPS doživeo kolaps i morao je da uvozi struju koja je bila jako skupa i na osnovu toga je napravio gubitak od nekih 500 miliona evra.„To se za sada još nije pokazalo u buždetu, jer je EPS uspeo da pozajmi novac za negde 400 miliona evra, povećao je dug za 40 odsto da to pokrije, ali to što se trenutno ne vidi u budžetu ne znači da neće uskoro da se pojavi, a pitanje je kako će nereformisani EPS to da vrati“, smatra Petrović.Ističe da ako najavljene reforme ne budu zaokret koji se ni ne naslućuje „to će sigurno pasti na budžet“. Gubitak od 500 miliona evra napravio je i Srbijagas.„Tih 500 miliona evra koji su se već našli u budžetu, a koje je napravio Srbijagas zato što je dozvolio da EPS uzima te zalihe gasa i dočekao je novembar mesec s malim zalihama gasa i onda je morao da nabavlja gas“, objasnio je Petrović.Kaže da je to krivica i Srbijagasa, ali smatra da je „odluka doneta na nekom višem nivou, što je dozvolio da EPS troši te zalihe gasa“.„Između ogromne cene po kojima samo uvozili dodatni gas koji nam je bio neophodan i zamrznutih cena gasa dovelo je do gubitka od tih skoro 500 miliona evra i to se u zbiru napravilo na milijardu“, navodi on.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhNolnSt_uvw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Petrović kaže i da je ova energetska kriza, kada se gleda električna energija, defakto domaća kriza. „Kriza vezana za gas je dobrim delom domaća kriza, od 2011. godine postoje planovi da se udvostruči kapacitet Banatskog dvora, da je to urađeno, onda bi kapacitet koji bi imali u skladištima plus redovne isporuke gasa od Rusije to bi moglo da pokrije sve potrebe gasa tokom zime i zaštitilo bi nas od udara te svetske krize“, objasnio je Petrović.Ističe da je kod EPS-a stvar složenija i da je kolaps iz decembra posledica najmanje 10 godina lošeg upravljanja i zapostavljanja.„Nedovoljno investicija u nove kopove, investicije u nove kapacitete, kao i investicije u obnovu ovih kapaciteta što postoje, a zatim i investicije u zaštitu čovekove sredine“, navodi Petrović razloge.<h2>Fiskalni savet predlaže poskupljenje cene struje i uglja</h2>„Postoje opcije da gubitak EPS-a ide ili u budžet, pa onda svi građani da to plate podjednako bez obzira koliko troše ili pak da se bar za sledeću sezonu taj trošak sada prenese na cene. Ovaj porast cena od 15-20 odsto bi obezbedio da EPS ne napravi dodatnih 500 miliona evra gubitka za celu sezonu“, navodi Petrović u Marker Razgovoru.Objašnjava da bi povećanje cena trebalo da znači zaokret u socijalnoj politici - relativno nisku cenu sada plaćaju i oni koji treba da budu subvencionisani, ali i svi oni koji bi morali da plate punu cenu. „Oko 300.000 domaćinstava bi bilo ugroženo sa novom cenom, to je 15 odsto svih domaćinstava u Srbiji, 80 miliona evra bi to godišnje koštalo, a to treba uporediti sa 500 miliona evra gubitka koje će EPS napraviti ako se to ne učini“, ocenjuje on.Kako predlažu i drastična povećanja cene gasa, Petrović kaže da tek 10-15 potrošnje gasa ide direktno na domaćinstva, a ostatak ide na privredu i na elektrane. „Na 15 odsto poskupljenja bi inflacija porasla za 1,5 odsto“, dodaje.Ipak, Vlada Srbije poručuje da se neće ići putem drastičnog povećanja, a Petrović odgovara da će se bez poskupljenja samo gomilati gubici.„Sad je pitanje kako će to da se plati, to što se gura u stranu, to samo naizgled izgleda bolje, to se sve svaljuje na kraju u budžet i budžet će to morati, građani na kraju da plate. U kraćem roku to može da znači i deficit budžeta, da će država morati da se zadužuje“, navodi predsednik Fiskalnog saveta.<h2>O zloupotrebama i javnim nabavkama u EPS-u</h2>Petrović kaže da je porast cene uzaludan i da ga ne treba činiti, ako će porast cena dovesti ponovo do porasta plata u EPS i dalje tolerisanje svih neefikasnosti i zloupotreba, kao i sumnjivih javnih nabavki.„Cene ima smisla podizati jedino ako je to prvi korak u strukturnom zaokretu vezano za poslovanje EPS-a“, smatra on.Kako dodaje, Fiskalni savet je analizirao i javne nabavke Elektroprivrede Srbije.„Gledali smo koliki je prosečan broj ponuđača na tenderu i dobili smo da je u poslednjih pet godina to bilo 1,7. Reper za centralnoistočnu Evropu je oko 3, razvijena Evropa 3,5. To odmah ukazuje da je kod nas veoma mali broj onih koji se javljaju na tenderu, a međunarodne analize pokazuju kada imate taj slučaj, to su kartelisana tržišta i da u takvim situacijama 10-15 odsto je cena veća nego što bi se dobilo u konkurentnim uslovima“, objašnjava Petrović.Kada smo to uporedili sa EPS-om, dodaje, dobili smo oko 20 miliona evra godišnje plus-minus da se na to gubi. </article>

„Ti gubici su samo rezultat dugogodišnjeg lošeg i neprofesionalnog, nekompetentnog upravljanja EPS-om, tu je glavni uzrok tih gubitaka i svetska ekonomska kriza koja je digla cene gasa i struje samo je razgolitila tu krizu“, rekao je Petrović.&nbsp;
Kako je objasnio, EPS je prošle godine sa remontima krenuo kasnije, već krajem leta nisu proizvodili dovoljno struje i okrenuli su se gasnim elektranama i počeli da uzimaju rezerve gasa. U decembru je, dodaje Petrović, EPS doživeo kolaps i morao je da uvozi struju koja je bila jako skupa i na osnovu toga je napravio gubitak od nekih 500 miliona evra.
„To se za sada još nije pokazalo u buždetu, jer je EPS uspeo da pozajmi novac za negde 400 miliona evra, povećao je dug za 40 odsto da to pokrije, ali to što se trenutno ne vidi u budžetu ne znači da neće uskoro da se pojavi, a pitanje je kako će nereformisani EPS to da vrati“, smatra Petrović.
Ističe da ako najavljene reforme ne budu zaokret koji se ni ne naslućuje „to će sigurno pasti na budžet“. Gubitak od 500 miliona evra napravio je i Srbijagas.
„Tih 500 miliona evra koji su se već našli u budžetu, a koje je napravio Srbijagas zato što je dozvolio da EPS uzima te zalihe gasa i dočekao je novembar mesec s malim zalihama gasa i onda je morao da nabavlja gas“, objasnio je Petrović.
Kaže da je to krivica i Srbijagasa, ali smatra da je „odluka doneta na nekom višem nivou, što je dozvolio da EPS troši te zalihe gasa“.
„Između ogromne cene po kojima samo uvozili dodatni gas koji nam je bio neophodan i zamrznutih cena gasa dovelo je do gubitka od tih skoro 500 miliona evra i to se u zbiru napravilo na milijardu“, navodi on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhNolnSt_uvw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
 
Petrović kaže i da je ova energetska kriza, kada se gleda električna energija, defakto domaća kriza.&nbsp;
„Kriza vezana za gas je dobrim delom domaća kriza, od 2011. godine postoje planovi da se udvostruči kapacitet Banatskog dvora, da je to urađeno, onda bi kapacitet koji bi imali u skladištima plus redovne isporuke gasa od Rusije to bi moglo da pokrije sve potrebe gasa tokom zime i zaštitilo bi nas od udara te svetske krize“, objasnio je Petrović.
Ističe da je kod EPS-a stvar složenija i da je kolaps iz decembra posledica najmanje 10 godina lošeg upravljanja i zapostavljanja.
„Nedovoljno investicija u nove kopove, investicije u nove kapacitete, kao i investicije u obnovu ovih kapaciteta što postoje, a zatim i investicije u zaštitu čovekove sredine“, navodi Petrović razloge.
<h2>Fiskalni savet predlaže poskupljenje cene struje i uglja</h2>
„Postoje opcije da gubitak EPS-a ide ili u budžet, pa onda svi građani da to plate podjednako bez obzira koliko troše ili pak da se bar za sledeću sezonu taj trošak sada prenese na cene. Ovaj porast cena od 15-20 odsto bi obezbedio da EPS ne napravi dodatnih 500 miliona evra gubitka za celu sezonu“, navodi Petrović u Marker Razgovoru.
Objašnjava da bi povećanje cena trebalo da znači zaokret u socijalnoj politici - relativno nisku cenu sada plaćaju i oni koji treba da budu subvencionisani, ali i svi oni koji bi morali da plate punu cenu.&nbsp;
„Oko 300.000 domaćinstava bi bilo ugroženo sa novom cenom, to je 15 odsto svih domaćinstava u Srbiji, 80 miliona evra bi to godišnje koštalo, a to treba uporediti sa 500 miliona evra gubitka koje će EPS napraviti ako se to ne učini“, ocenjuje on.
Kako predlažu i drastična povećanja cene gasa, Petrović kaže da tek 10-15 potrošnje gasa ide direktno na domaćinstva, a ostatak ide na privredu i na elektrane.&nbsp;
„Na 15 odsto poskupljenja bi inflacija porasla za 1,5 odsto“, dodaje.
Ipak, Vlada Srbije poručuje da se neće ići putem drastičnog povećanja, a Petrović odgovara da će se bez poskupljenja samo gomilati gubici.
„Sad je pitanje kako će to da se plati, to što se gura u stranu, to samo naizgled izgleda bolje, to se sve svaljuje na kraju u budžet i budžet će to morati, građani na kraju da plate. U kraćem roku to može da znači i deficit budžeta, da će država morati da se zadužuje“, navodi predsednik Fiskalnog saveta.
<h2>O zloupotrebama i javnim nabavkama u EPS-u</h2>
Petrović kaže da je porast cene uzaludan i da ga ne treba činiti, ako će porast cena dovesti ponovo do porasta plata u EPS i dalje tolerisanje svih neefikasnosti i zloupotreba, kao i sumnjivih javnih nabavki.
„Cene ima smisla podizati jedino ako je to prvi korak u strukturnom zaokretu vezano za poslovanje EPS-a“, smatra on.
Kako dodaje, Fiskalni savet je analizirao i javne nabavke Elektroprivrede Srbije.
„Gledali smo koliki je prosečan broj ponuđača na tenderu i dobili smo da je u poslednjih pet godina to bilo 1,7. Reper za centralnoistočnu Evropu je oko 3, razvijena Evropa 3,5. To odmah ukazuje da je kod nas veoma mali broj onih koji se javljaju na tenderu, a međunarodne analize pokazuju kada imate taj slučaj, to su kartelisana tržišta i da u takvim situacijama 10-15 odsto je cena veća nego što bi se dobilo u konkurentnim uslovima“, objašnjava Petrović.
Kada smo to uporedili sa EPS-om, dodaje, dobili smo oko 20 miliona evra godišnje plus-minus da se na to gubi.&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Petrović (Fiskalni savet): Svetska kriza je samo ogolila domaću krizu sa strujom i gasom