<article>"Grejanja nema, a grejanje plaćamo. Kvar pokušavamo da prijavimo, ali bez uspeha“ -  suština je poruka u Vajber grupama građana novobeogradskih blokova i Bežanijske kose, koji žive u soliterima, na spratovima višim od desetog. I, to je problem koji traje više godina. "Do jednog broja spratova  ide grejanje direktno iz toplane, a na više spratove to izbacuje podstanica,  koja za sada izgleda da ne dobija dovoljnu energiju. Umesto da grejna sezona počne 15. oktobra, kako je predviđeno,  još uvek svi stanovi nisu podjednako topli“, kaže za Insajder Ranko Vlaisavljević iz novobeogradskog Bloka 63.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXrUfDx44-7U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Da bismo shvatili kako je moguće da neko naplati uslugu koju nije isporučio, odgovor smo potražili u zakonu. Zakon o zaštiti potrošača kaže da usluge moraju da se obračunaju po utrošku. "Beogradske elektrane“ međutim te usluge ne obračunavaju na osnovu izmerene potrošnje, već po kvadraturi stanova. Taj metod je posebno prisutan u starijim zgradama, u kojima ne postoje individualni merači potrošnje."Međutim, čak i ako nema individualnih merača, „Beogradske elektrane“ su u obavezi  da naplatu vrše prema očitavanjima u podstanicama“, kaže predstavnik Udruženja "Zaštita potrošača“ Branislav Tomić za Insajder.Na obavezu da naplate samo ono što se potroši, tom preduzeću pažnju je skrenula i Državna revizorska institucija, ali se ništa nije promenilo. Rok da to isprave je 2025. godina. To nije sve. „Beogradske elektrane“ godinama nisu cenu grejanja usklađivale sa cenom gasa koja je značajno padala.  Zakon o energetici kaže da je ta korekcija obavezna, kada energent pojeftini više od 5%. Tako smo došli u situaciju da grejanje poskupi kad i gas, ali ne pojeftini kad cena gasa padne."Oni u svojim finansijskim izveštajima potvrđuju da je došlo  do značajnog pada cene gasa,  međutim, oni nisu izvršili svoju zakonsku obavezu,  gradska uprava ih na to nije naterala,  a trebalo je, jer oni imaju sektor za energetiku koji mora da vrši kontrolu rada javnih preduzeća iz svog resora“, dodaje Tomić.Ukupnu neosnovanu dobit do danas gotovo je nemoguće utvrditi. Ipak, samo tokom 2016.godine "Beogradske elektrane“ su ostvarile čak osam milijardi dinara čiste dobiti. „Zaštita potrošača“ je platila nezavisno finansijsko veštačenje, koje je pokazalo da je grejanje po kvadratnom metru u periodu od 2016. do 2020. bilo skuplje od tri do 17 dinara, u odnosu na iznos koji bi se dobio, da je cena grejanja bila korigovana po zakonu. To znači da je račun za grejanje samo jednog stana od 70 kvadrata 2016. godine, kad je gas najviše pojeftinio, na godišnjem nivou bio veći za čak oko 14 hiljada dinara."Godine2016, kada je došlo do znatne,  to je tada u dve godine cena gasa pala skoro 30%,  i oni nijednom nisu podneli zahtev za promenu cene toplotne energije,  tako da to je još jedan način bio na koji su građani oštećeni“, zaključuje naš sagovornik Branislav Tomić.Tako dolazimo do računice koja objašnjava kako je moguće da neku uslugu platimo više od onog koliko ona zapravo košta, ali i da je plaćamo čak i kada nam se ne isporučuje. Za odgovor na sva pitanja “Beogradske elektrane” su nas preusmerile na gradsku Info službu, a mogućnost da na njih ipak javno odgovore biće im pružena i u narednim danima.Novinarka Radoslavka Žigić Despotović</article>

"Grejanja nema, a grejanje plaćamo. Kvar pokušavamo da prijavimo, ali bez uspeha“ - &nbsp;suština je poruka u Vajber grupama građana novobeogradskih blokova i Bežanijske kose, koji žive u soliterima, na spratovima višim od desetog. I, to je problem koji traje više godina.&nbsp;
"Do jednog broja spratova &nbsp;ide grejanje direktno iz toplane, a na više spratove to izbacuje podstanica, &nbsp;koja za sada izgleda da ne dobija dovoljnu energiju. Umesto da grejna sezona počne 15. oktobra, kako je predviđeno, &nbsp;još uvek svi stanovi nisu podjednako topli“, kaže za Insajder Ranko Vlaisavljević iz novobeogradskog Bloka 63.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXrUfDx44-7U&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Da bismo shvatili kako je moguće da neko naplati uslugu koju nije isporučio, odgovor smo potražili u zakonu. Zakon o zaštiti potrošača kaže da usluge moraju da se obračunaju po utrošku.&nbsp;
"Beogradske elektrane“ međutim te usluge ne obračunavaju na osnovu izmerene potrošnje, već po kvadraturi stanova. Taj metod je posebno prisutan u starijim zgradama, u kojima ne postoje individualni merači potrošnje.
"Međutim, čak i ako nema individualnih merača, „Beogradske elektrane“ su u obavezi &nbsp;da naplatu vrše prema očitavanjima u podstanicama“, kaže predstavnik Udruženja "Zaštita potrošača“ Branislav Tomić za Insajder.
Na obavezu da naplate samo ono što se potroši, tom preduzeću pažnju je skrenula i Državna revizorska institucija, ali se ništa nije promenilo. Rok da to isprave je 2025. godina. To nije sve. „Beogradske elektrane“ godinama nisu cenu grejanja usklađivale sa cenom gasa koja je značajno padala. &nbsp;Zakon o energetici kaže da je ta korekcija obavezna, kada energent pojeftini više od 5%. Tako smo došli u situaciju da grejanje poskupi kad i gas, ali ne pojeftini kad cena gasa padne.
"Oni u svojim finansijskim izveštajima potvrđuju da je došlo &nbsp;do značajnog pada cene gasa, &nbsp;međutim, oni nisu izvršili svoju zakonsku obavezu, &nbsp;gradska uprava ih na to nije naterala, &nbsp;a trebalo je, jer oni imaju sektor za energetiku koji mora da vrši kontrolu rada javnih preduzeća iz svog resora“, dodaje Tomić.
Ukupnu neosnovanu dobit do danas gotovo je nemoguće utvrditi. Ipak, samo tokom 2016.godine "Beogradske elektrane“ su ostvarile čak osam milijardi dinara čiste dobiti. „Zaštita potrošača“ je platila nezavisno finansijsko veštačenje, koje je pokazalo da je grejanje po kvadratnom metru u periodu od 2016. do 2020. bilo skuplje od tri do 17 dinara, u odnosu na iznos koji bi se dobio, da je cena grejanja bila korigovana po zakonu. To znači da je račun za grejanje samo jednog stana od 70 kvadrata 2016. godine, kad je gas najviše pojeftinio, na godišnjem nivou bio veći za čak oko 14 hiljada dinara.
"Godine2016, kada je došlo do znatne, &nbsp;to je tada u dve godine cena gasa pala skoro 30%, &nbsp;i oni nijednom nisu podneli zahtev za promenu cene toplotne energije, &nbsp;tako da to je još jedan način bio na koji su građani oštećeni“, zaključuje naš sagovornik Branislav Tomić.
Tako dolazimo do računice koja objašnjava kako je moguće da neku uslugu platimo više od onog koliko ona zapravo košta, ali i da je plaćamo čak i kada nam se ne isporučuje. Za odgovor na sva pitanja “Beogradske elektrane” su nas preusmerile na gradsku Info službu, a mogućnost da na njih ipak javno odgovore biće im pružena i u narednim danima.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Elektrana

Više od vesti

Pojedini korisnici usluga "Beogradskih elektrana" još bez grejanja (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Pojedini korisnici usluga "Beogradskih elektrana" još bez grejanja (VIDEO)

Tagovi: