Poligraf - glavni adut političara, za sud nevažan (VIDEO)

Za neke političare i deo javnosti, jači od materijalnih dokaza, svedoka, veštaka. Sredstvo na koje se, neretko, poziva u političkim obračunima. Poligraf ili, na srpskom, detektor laži. Međutim, u pravosuđu nije dokaz i nema ulogu u krivičnom postupku.

"U krivičnom postupku se dokazi mogu prikupljati samo na onaj način i onim radnjama koje su propisane zakonikom o krivičnom postupku. Ispitivanje svedoka, ispitivanje veštaka, uviđaj, rekonstrukcija, tajni nadzor komunikacije… Zašto je bitno da mi koristimo kao dokaz samo one radnje koje su propisane zakonikom o krivičnom postupku, suprotno postupanje bi dozvolilo faktički da mi koristimo hipnozu, serum laži, detektor istine. Poligraf zbog svoje nepouzdanosti, znači zbog tehnološke nepouzdanosti, uopšte nije propisan kao dokazna radnja“, kaže Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.

Pre skoro deset godina, Darko Šarić je, pred Sudom, optužio tadašnjeg načelnika Kriminalističke policije Rodoljuba Milovića da mu je montirao slučaj i da je uzeo mito. Poligraf su, međutim, prošla obojica.

"Šta vam to zapravo znači, Laičkoj javnosti često se predstavlja poligraf kao nepobitan dokaz određene činjenice odnosno kredibiliteta ili da diskredituje, ili da da kredibilitet iskazu određenog lica. Prvo što moramo, prvu mistifikaciju koju moramo da razbijemo jeste da poligraf kao takav, kao uređaj, uopšte ne detektuje laž i istinu, poligraf samo meri određene fiziološke reakcije, u vašem organizmu prilikom davanja iskaza“, dodaje Bajović.

Pre pet godina, predsednik Srbije je rekao da je poligraf prošao i Milan Radoičić kada je odgovarao na pitanja o mogućoj umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. U jeku afere Krušik, 2019. godine, predsednik se ponudio da zajedno sa, u to vreme jednim od najbližih saradnika Nebojšom Stefanovićem, ide na poligraf. Na tome je ostalo.

"Sama sumnja ništa ne znači, zato je zahvalan poligraf jer se on koristi u preventivne svrhe. Šta to znači preventivne svrhe? Policija dovede određeni krug ljudi na poligraf i poligrafista radeći ta lica, on vidi da li je neko od tih lica umešan, ako jeste, na koji način ili je direktni izvršilac“, kaže Dragiša Mališić, poligrafista.

Međutim, poligrafsko ispitivanje je uvek dobrovoljno, a saglasnost može da se povuče u svakom trenutku.

"Šta nam to u praksi znači, to znači u praksi policija može da ponudi nekome da ide na poligraf, ne može da ga obaveže. S druge strane i vi sami možete da predložite policiji da vas stavi na poligraf, što opet ne obavezuje policiju. Sve se radi o jednoj policijskoj operativnoj meri, koja nema nikakav stepen obaveznosti. Uslovi za poligrafsko ispitivanje su takođe propisani Zakonom o policiji, i tu se zahteva primera radi da osoba nije uzimala alkohol, da nije uzimala neke lekove za smirenje. Zato što se polazi da sve to može da utiče na rezultat samog tog poligrafskoj ispitivanja“, kaže profesorka krivičnog prava. 

Ako neko odbije detektor laži, neće imati procesne posledice, niti bi sudija o tome trebalo da bude obavešten. Odbijanje da se ide na poligraf jedino može da bude signal policiji da u nečiju nevinost posumnja ili da nešto više istraži. Da bi detektor laži bio dokazno sredstvo, smatraju stručnjaci, potrebno je da se naprave standardizovani testovi.

"Nisam za to, znate zašto, zato što treba napraviti standardizovane testove da bi na bazi te standardizacije test mogao da bude relevantan i dokaz za sud, jer bez toga ne vredi… Mi smo svi ljudi podložni, što kažu, emocijama, svemu ostalom, znači postoji mogućnost ako nešto nije standardizovano da se na neki način i pogreši, neću da kažem namerno, ali upravo zbog toga i lično mislim da ne bi trebalo“, objašnjava Mališić.

Do tada, poligraf nastavlja da pokazuje svoju moć u medijima. Sagovornici Markera kažu da za stručnjake nema nikakve dileme da to što mediji pišu i govore o poligrafu, nema nikakav značaj u krivičnom postupku. 

Izvor: Insajder