Politikološkinja iz Gruzije: Vlast masovno kažnjava građane zbog blokada ulica (VIDEO)
Jedan od najdužih aktivnih protesta u Gruziji, mesecima traju različitim intenzitetom. Sve je počelo 28. oktobra prošle godine nakon rezultata parlamentarnih izbora koji su na neki način označili i kraj evropskog puta zemlje. Pobedu "Gruzijskog sna", osporavala je opozicija i tražila ponavljanje izbora. Umesto toga, iz dana u dan ponavljali su se protesti i žestoki sukobi sa policijom, ali i sa grupama huligana bliskim vlastima. Na hiljade ljudi je uhapšeno, na stotine je prijavljivalo policijsku brutalnost, oko 80 je hospitalizovano nakon privođenja i boravka u policijskim stanicama. Protesti su se nastavljali uprkos tome ali je i represija režima jačala i tako je i dalje. Kako izgleda život i rad onih koji su protestovali mesecima u Gruziji, za "Svet i mi" je govorila politikološkinja Ani Kincurašvili iz Tbilisija.
Ažurirano -
"Protesti i dalje traju. Iako se vlast trudi da ignoriše proteste, kao da ih ne dotiču, kao ne utiču na njih, oni su i dalje zabrinuti. Na primer, povećan je broj nadzornih kamera tamo gde se održavaju protesti. Tako identifikuju osobe koje protestuju kako bi ih kaznili, najčešće novčano. Kazne su oko 5.000 gruzijskih larija ili 1.600 evra i mogu da se dobiju sa obrazloženjem, na primer, da ste blokirali licu tokom radnog vremena. Mnogi su kažnjeni i po nekoliko puta pa im preti i do 5.000 evra kazne", rekla je Kincurašvili.
Kaže da su osim toga, tu su i politički zatvorenici. "Neki su počeli štrajk glađu, ali su prestali jer ih je Vlada ignorisala. Nismo želeli da umru", dodaje.
"Pored svega toga, vlada i dalje pokušava da usvoji i počne da sprovodi represivne zakone. Na primer, prošle godine su usvojili blažu verziju zakona o stranim agentima, kako nazivaju zakon kojim se guše organizacije civilnog društva. Međutim, sada vladajuća stranka Gruzijski san tvrdi da su organizacije civilnog društva našle način da zaobiđu obaveze po odredbama tog zakona pa su odlučili da prekopiraju američki zakon o stranim agentima. Taj zakon je veoma restriktivan i negativno će uticati na nevladine organizacije, kako domaće tako i strane. Zakon uključuje kaznu zatvora od pet godina za članove rukovodstva ili lidere organizacija civilnog društva, pa čak i za neke pojedince ako vlada smatra da krše određene propise", naglasila je Kincurašvili.
Ističe da se iz državnih institucija se stalno otpuštaju službenici koji su podržali proteste, bilo verbalno ili na društvenim mrežama. "Skoro svaki dan vidim na društvenim mrežama da je neko objavio da je otpušten samo zato što je podržao protest", rekla je za "Svet i mi" politikološkinja iz Tbilisija.
Novinar Žikica Stevanović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.