Porodice u krizi, rešenje - na čekanju: Kako je usluga porodičnog saradnika ostala "zaglavljena" u sistemu (VIDEO)

“Dovoljno dobra porodica je uvek bolja, nego bilo koji drugi vid života za dete van porodice. Ne tragamo za idealnom porodicom”, rekla je u TV serijalu "Male velike priče" Sanja Miloradović, koordinatorka pilotiranja projekta usluge – porodični saradnik, u periodu od 2013. do 2017. godine.

Porodični saradnik – podrška na putu do rešenja

Jedno od osnovnih prava deteta je da živi u svojoj porodici. Ipak, kako je interes deteta imperativ, krajnje rešenju u određenim okolnostima jeste i izmeštanje deteta.

“Ako su okolnosti takve da nije bezbedan razvoj deteta u porodici, jedna od mogućnosti, da kažem krajnja mogućnost, jeste i izmeštanje deteta. Ono što je važno jeste da se u sistemu razvije što veći broj usluga koje će prevenirati izmeštanje, odnosno koje će porodicu na vreme podržati, da ona ne dođe u tu krajnju situaciju kad vi nemate više šta drugo da uradite nego da izmestite dete. Tragalo se za jednom novom uslugom koja može da pokrije jedno veoma nepokriveno, a veoma trusno tlo i napravljan je porodični saradnik”, rekla je Sanja Miloradović.

Usluga porodičnog saradnika nastala je kao pilot projekat koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u partnerstvu sa UNICEF-om i donatorima pokrenulo 2013. godine. Sanja Miloradović bila je uključena u razvoj projekta od samog početka ispred Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

“Početna ideja je bila kako nam treba usluga koja će da prevenira izmeštanje. E sad, to je u stvari bilo preusko gledanje, zato što kada vi nastupite da radite sa porodicom koja je već na korak od toga da dete bude izmešteno, male su šanse da se porodici dovoljno dobro pomogne. Ali, jedan pristup u kojem će se porodicama sa ovako brojnim i složenim potrebama pristupiti holistički, raditi na terenu, paralelno raditi savetodavno terapijski i socioedukativni rad, raditi veoma praktična podrška i kao treća stvar jedna zagovaračka aktivnost u zajednici i povezivanje te porodice sa drugim uslugama i sistemima, e to je tako jedan šaren posao i morao je da se smesti u jednu uslugu”, rekla je Miloradović.

Usluga porodičnog saradnika pilotirana je inicijalno u četiri grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ipak, zadržala se samo u Novom Sadu.

Direktor Ustanove za decu i mlade SOS Dečje selo u Sremskoj Kamenici “Dr Milorad Pavlović“ Mirko Jankelić, objašnjava da je stvaranje te usluge predstavilo “značajan moment u radu sa porodicama i u konceptu socijalne politike”.

“Socijalna politika i zakonodavstvo u prethodnom periodu imalo je određeni pristup, kada je neka porodica u krizi, da se interveniše tako što se dete izmešta iz porodice, i zbrinjava se. Ovoga puta menjamo tu paradigmu, menjamo pristup i gledamo da očuvamo prirodnu biološku porodicu i da sa našim porodičnim saradnicima pomognemo toj porodici da otkloni sve rizike koje dovode u takvo stanje da im pomognemo da prevaziđu te teškoće i da postanu što stabilniji, samostalniji i funkcionalniji”, rekao je on.

Jedna od porodičnih saradnika u Dečjem selu je i Jovana Tomić, koja u okviru te institucije radi sa 15 porodica.

“Naš glavni zadatak jeste terenska poseta. Mi imamo plan, na timskom sastanku se dogovaramo kada ćemo koju porodicu da obilazimo. To je obično jednom nedeljom, po potrebi i više puta, zavisno od toga koja je problematika porodice kada se uključi. Nama Centar za socijalni rad upućuje porodice na rad. Za rad mi se s njima dogovaramo koje su to aktivnosti koje treba da realizujemo zajedno sa porodicom”, rekla je Jovana Tomić.

Jedna od porodica sa kojom Jovana radi je i porodica Dragane Cegledi, samohrane majke petoro dece. Njenom pričom i značajem usluge porodičnog saradnika bavila se ekipa serijala Male velike priče u emisiji “Porodica između stuba i ruba”.

Sudbina usluge: Rezultati prisutni, ali ne i volja

Usluga porodični saradnik pilotirana je pet i po godina, od 2013. godine do 2017. Za to vreme više od 900 porodica bile su korisnici te usluge. Miloradović navodi da su rezultati jasno ukazali da je usluga – uspešna.

“Usluga je uspešna. Više od polovine porodica pokazalo je nekakav napredak. Mi ne možemo da kažemo to je čarobni štapić, on će sada da promeni porodicu. Nažalost, mi nemamo podatke da li je u međuvremenu došlo do izmeštanja neke dece. Ali ono što je moglo da se analizira i da prati porodicu po šest meseci, godinu dana, nakon usluge, bili su jasni dobri efekti”, rekla je Miloradović.

Nakon 2017. godine – uprkos uloženim donatorskim sredstvima, sem Novog Sada, u drugim gradovima usluga nije opstala niti je ušla u sistem socijalne zaštite, kako se očekivalo.

Tako je i posle više od decenije postojanja, porodični saradnik i dalje nova-stara usluga, ograničene dostupnosti građanima, iako je potreba za tom uslugom sve veća.

“Kao i obično, slama se priča oko finansiranja. Dobra namera je bila da se finansiranje veže u stvari za nacionalni nivo i da se kaže ‘dobro, ako država daje pare za domove i hraniteljstvo, odnosno plaća za izmeštenu decu, fer je da u stvari se plaća prevencija izmeštanja’ i da se na taj način za jednu ovako ozbiljnu uslugu osigura, poveća sigurnost finansiranja. Mi se nažalost i dalje zovemo inovativna usluga ili usluga koja se pilotira i lokalna samouprava ima apsolutno pravo da to finansira. I mogućnost. Ali, onda, prosto, je potrebna velika volja na lokalu da bi se to uradilo”, rekla je Miloradović.

Direktor Dečjeg sela "Dr Milorad Pavlović" Mirko Jankelić, jedine državne institucije u kojoj se ta usluga zadržala, kaže da je Grad Novi Sad prepoznao značaj ove usluge.

“Grad Novi Sad je prepoznao zašto mu treba ova usluga na lokalu i svake godine nas finansira sa sve većim i većim iznosom, jer se krug porodica kojima je potrebna ova usluga i pomoć neprestano širi. Ovo radimo u saradnji sa Centrom za socijalni rad koji na svojoj evidenciji ima porodice koje su u nekom riziku, koje su disfunkcionalne i gde preti do dezintegracije porodice, do razbijanja i samim tim ugrožavanja bezbednosti, zdravlja, boravka dece u tim porodicama, to jeste dece koje su u riziku od izmeštanja”, rekao je Jankelić.

Na naše pitanje da li je, na koji način i kada, u planu da se usluga intezivne podrške porodici implementira u zakonska ili podzakonska akta, odnosno sistemski postavi u okviru socijalne zaštite, nadležno Ministarstvo u pisanom odgovoru je između ostalog navelo da je Radna grupa krajem 2024. godine dostavila predlog standarda za tu uslugu, kao i da će u narednom periodu taj predlog biti predmet normativnog uređenja i stvaranja formalnih uslova za usvajanje koji treba da budu sastavni deo Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.

Osim jedne državne institucije, sličnu uslugu, uslugu intenzivne podrške porodici nudi i nevladin sektor. SOS Fondacija Dečija sela od 2014. godine, radi sa porodicama u 9 opština – Beogradu, Obrenovcu, Nišu, Gadžinom Hanu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Čačku i Raški.

Novinarka Teodora Marković