Poskupljenja obeležila prošlu, a obeležiće i narednu godinu (VIDEO)

Godina je počela sa mnogo optimizma.

Ministar finansija Siniša Mali, gostujući na Televiziji Pink 25. januara 2022. godine, govorio je o novčanoj pomoći koju su dobili mladi. 

„Pogledajte na mom Instagram profilu šta mladi govore na šta će potrošiti tih sto evra. Dakle, to nam je i bio cilj, da stvorimo jednu lepu, pozitivnu atmosferu, da širimo jednostavno optimizam i među mladima”, rekao je Mali.

Optimizam je narušila ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela mesec dana kasnije, u februaru 2022. godine. Usledio je poremećaj na tržištu u celom svetu i drastično poskupljenje svega – od energenata do hrane. 

U Srbiji su potrošačke cene, prema podacima Zavoda za statistiku, u novembru ove u odnosu na isti mesec prošle godine uvećane za 15,1 odsto. S druge strane, predstavnici vlasti uveravaju da ćemo, uprkos svemu, kraj godine završiti sa istim, ako ne i boljim standardom.

„Nama će biti inflacija oko 11–11,5 odsto, pretpostavljam, videćemo još, čekaćemo Narodnu banku Srbije na kraju krajeva da izađe sa procenama, sačekaćemo finalne podatke nakon završetka ove godine, ali je svakako najniže povećanje u javnom sektoru  od 12,5 odsto, tako da će biti veće od inflacije”, istakla je premijerka Srbije Ana Brnabić gostujući pre nekoliko dana na javnom servisu. 

Vlada Srbije od marta kontroliše cene goriva, a ograničene su i cene osnovnih životnih namirnica: ulja, šećera, brašna T-400. Ono što nije ograničeno poskupelo je mnogo više od prosečne inflacije. Cene hrane u proseku su porasle za 23 odsto. Pasterizovano mleko je primera radi od početka godine poskupelo za oko 59 odsto. Cene kozmetičkih proizvoda uvećane su i za nekoliko puta.

„Mi moramo kao država da vodimo računa o tome šta štitimo, koga branimo. Da li mi kao država imamo pravo da kontrolišemo cenu dezodoransa ili nam je prioritet hleb, ulje, so, meso”, upitao je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović pre samo dva dana tokom gostovanja na Televiziji Prva.

Na samom početku nove godine nas očekuje novo poskupljenje - struje osam, a gasa 11 odsto. Godinu smo završili sklapanjem stend baj aranžmana sa MMF-om vrednog 2,4 milijarde evra. Toliko ćemo moći da pozajmimo ako zagusti, a uslov su još i tri poskupljenja struje i gasa – 1. maja i 1. novembra sledeće godine i ponovo 1. maja 2024. godine. U svakom koraku struja bi trebalo da poskupi po osam, a gas po 10 odsto. Iz izjave ministra finansija možemo da zaključimo - dobro smo prošli.

„Najveći teret te krize opet je preuzela država Srbija na sebe. Dakle, vi niste imali ni povećanje struje ni povećanje gasa u toj meri. Ono što jeste dogovor sa MMF je da idemo sa još dva povećanja, a ne tri tokom naredne godine. Opet kada govorite o povećanju to povećanje je daleko daleko niže nego što je to povećanje cena i struje i gasa koje imate i u Evropi i u celome svetu. Daleko ispod”, objasnio je nedavno Siniša Mali. 

Očekuje se da će privredni rast na kraju godine biti oko 2,5 odsto. Prošle godine smo imali rast od 7,5 odsto. Ali, kada se primeni operacija sabiranja stvari ne izgledaju tako loše, tvrdi vlast.

„Prema podacima MMF-a kumulativni rast unutar četiri krizne godine, tu se računa kovid kriza i energetska kriza, kumulativni rast Srbije ekonomski će biti  13,1 odsto, što je skoro četiri puta više od proseka Evropske unije gde iznosi 3,4 odsto”, tvrdila je premijerka početkom ovog meseca u Skupštini Srbije. 

Javni dug Srbije, prema poslednjem zvaničnom izveštaju, na kraju oktobra je bio 53,7 odsto bruto društvenog proizvoda. U apsolutnim iznosima rast duga je drastičan, ali i rast bruto društvenog proizvoda, pa nadležni poručuju - nema razloga za brigu. Dobra vest je da je nivo stranih investicija rekordan, iako su stizale manje iz Evrope, a više iz Kine i Japana.

„Mi imamo, zaključno sa 10. decembrom, 4 milijarde i 95 miliona nivo stranih direktnih investicija. Rekordan nivo”, saopštio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Sudeći prema porukama nadležnih, iduća godina doneće mnogo privrednih aktivnosti. Najavljuje se nastavak gradnje velikog broja infrastrukturnih projekata, uključujući beogradski metro, autoputeve, nacionalni stadion. 

„Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3 odsto BDP”, obrazložila je premijerka početkom ovog meseca u Skupštini Srbije.

U međuvremenu je Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu; povećana je na 5 odsto, što uz poskupljenje deviznih kamatnih stopa donosi i poskupljenje dinarskih kredita. To je deveto uzastopno povećanje, bez i jednog smanjenja, i najviši nivo referentne kamatne stope u poslednjih sedam godina. S druge strane, Srbija ima rekordne devizne i zlatne rezerve, za ne daj Bože. Bog ili priroda, tek ispostavilo se da prirodnih rezervi ima više nego što smo znali. Samo da se ne ispostavi da je novac važniji od vazduha koji dišemo.

„U jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađen jedno od 80 najvećih nalazišta zlata. Kao da nas u poslednje vreme Bog malo pogleda”, rekao je nedavno na javnom servisu predsednik Srbije. 

Tako se i ova teška godina završava kako je i počela – dodelom novčane pomoći mladima. 

„Srećan sam što ovu godinu završavamo sa upravo ovom pomoći mladima. Teška godina je za nama, građani to znaju, energetska kriza, konflikt koji je započeo u Ukrajini, visoka inflacija u celom svetu, u Evropi dakle jednostavno opet se nastavlja ta kriza koja je pre tri godine krenula sa kovidom. Ali evo nekako prvih sto evra smo pomogli ove godine mlade, drugih sto evra, evo sada pet hiljada dinara“, rekao je ministar finansija Siniša Mali na Televiziji Prva.

Uprkos ovakvim porukama nadležnih, tradicionalno sklonih optimizmu, niko ne spori da će 2023. ipak biti teža od 2022. Čulo se čak i najteža ikada.  

„Ljudi moraju da prezime, a sledeća zima, ko živ ko mrtav”, zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Ukratko -  država radi sve što može, ali i dalje mnogo toga zavisi od situacije u svetu.

Izvor: Insajder