Posle Hrvatske, bojkot trgovinskih lanaca i u Crnoj Gori i BiH: "Trgovci moraju da shvate da žive od kupaca, a ne obrnuto" (VIDEO)

Zarija Pavićević iz Alternative Crna Gora rekao je u emisiji "Svet i mi" na Insajder televiziji da je optimističan i da veruje da će poziv na bojkot trgovačkih lanaca u petak dati sjajan rezultat. Veruje da će doprinos tome dati i podrška koju je akciji pružio premijer Crne Gore Milojko Spajić.

"Ja sam, kao predstavnik Alternative Crna Gora, bio inicijator uvođenja neradne nedelje u trgovinama na čitavom nivou Crne Gore. To je u jednom momentu bila totalno nemoguća misija. Međutim, kako smo preživeli jedan bivši režim u Crnoj Gori, kako su radnici bili konstantno ugnjetavani, mi smo zaista uspeli da makar taj jedan jedini slobodan dan obezbedimo za preko 50.000 radnika u sektoru trgovine. Dakle, nije ovo prvi put da se bavimo pitanjem trgovine. Cene u Crnoj Gori su zaista na jednom neverovatnom nivou, a verujem da ste upoznati i da Crna Gora u ovom momentu ima minimalnu platu za one sa srednjom spremom 600 evra i za visokoobrazovane ljude od 800 evra. Imamo ozbiljan problem sa trgovačkim i farmaceutskim kartelom, kako ja to volim da nazovem, jer zapravo mi, koliko god povećavali platu, ne možemo da izađemo na kraj sa svim tim pohlepnim ljudima, odnosno sa svim tim ljudima koji, žargonski rečeno, drže šapu na sve to", rekao je Pavićević.

"Ekonomski patriotizam"

Prema njegovim rečima, rešenje za Crnu Goru, koja ima malo više od 600.000 stanovnika, u ovom momentu je ekonomski patriotizam.

"Nama su konstantno puna usta neke vrste patriotizma, da li ove ili one vrste, to je glavna tema godinama unazad u Crnoj Gori. Ova zemlja, koja je prilično bogata, ima jednu zetsku i bjelopavlićku ravnicu koja može da snabdeva - kao Vojvodina u slučaju Srbije - čitavu Crnu Goru sa voćem i povrćem, imamo jedan bogati sever, koji može da se bavi mesnim i mlečnim proizvodima, da na taj način jačamo neka domaćinstva, pa da onda nakon toga, kroz određene poreze i doprinose, jačamo javni sektor. To je jedan zatvoreni krug i ne mora neko da bude magistar ekonomije da bi ukapirao da može jako dobro da funkcioniše", naveo je on.

Kako kaže, "simptomatično i problematično" je to što Crna Gora ima niz velikih lanaca koji drže šapu na 90 odsto trgovačkog sektora.

"Moramo da nađemo rešenje za to i zapravo mislim da, kao jedna mala država, možemo da dođemo u situaciju da čak u dobrom delu ni ne zavisimo od uvozničkog lobija, nego da bukvalno sve te osnovne potrebe možemo da proizvedemo u svojoj državi. Međutim, godine iza nas nisu pokazale da je neko zapravo želeo da se bavi tom problematikom, verujem da će se u nekom narednom periodu to ispraviti", zaključio je Zarija Pavićević.

Cene rastu zbog pohlepe

Murisa Marić iz Udruženja potrošača "Don" iz Prijedora istakla je u emisiji "Svet i mi" da je pohlepa ključni faktor rasta cena u BiH.

"Mi imamo danas kilogram brašna za marku i po, odnosno nekih 75 feninga, a onda imamo jedan hleb od 200 grama preko evra. Eto, vidite odnos cena, imamo maržu koja nije ograničena na osnovne životne namirnice, imamo slobodno formiranje cena i trgovci mogu da podignu cene koliko hoće", rekla je ona.

Kako kaže, često se govori o potrošačkoj korpi, a zanemaruje se da, pored potrošačke korpe, građani imaju i neke druge potrebe ili obaveze.

"Neko ima kredit, neko ima neka druga davanja, imamo studente, imamo đake... Taj deo nije sigurno u potrošačkoj korpi, jer bi potrošačka korpa onda zaista bila mnogo, mnogo skuplja. Mi uvek kažemo da će ovakav način preživljavanja nekada neko izučavati u ekonomiji, odnosno to kako smo uopšte mogli da kraj s krajem sklopimo u toku meseca. Imajući u vidu da mi pričamo ovde o prosečnoj plati, koja je negde iznad 700 evra, šta ćemo sa penzionerima koji žive sa 250 evra ili neki i sa znatno manjim primanjima. Nerealno je onda pričati o tome koliko dana uopšte možemo da kupimo nešto i da preživimo, zanemarujući da imamo i ostale potrebe", navela je Marić.

Nada se da će akcija koja je planirana za petak imati uspeha.

"Morate znati da mi u BiH imamo dva entiteta i da imamo različitu priču što se tiče i trgovine, imamo dva ministarstva, u jednom entitetu zaključavamo cene, u drugom tražimo dobrovoljne trgovce da se odreknu dela marže na neke od proizvoda. Ovde je teško govoriti o tome koliko će se građana odazvati pozivu na bojkot. Bojkot je možda malo preteška reč, ja bih radije koristila neki drugi termin, kao što je to opomena trgovcima. Moraće trgovci da shvate da žive od potrošača, odnosno kupaca, a ne obrnuto. Verujem da će veliki broj potrošača ostati kod kuće, a da li će biti veliki odziv videćemo u petak", zaključila je Murisa Marić.

Izvor: Insajder