Poverenik Marinović za Marker: Utvrđujemo ko je medijima dostavio pasoše dva studenta (VIDEO)

Ističe da upravo mediji nikada ne odaju svoje izvore, da je pokušano više puta, ali da nisu želeli da otkriju te detalje. Marinović objašnjava i da u ovom slučaju postoji otežavajuća okolnost, jer se ne radi o dokumentu koji je izdala Srbija i njen MUP. Prema tom ministarstvu je, kako kaže poverenik, usmeren prvi korak.

„Prvi korak smo učinili prema MUP-u, uputili smo im dopis, za početak, da se oni izjasne na ove okolnosti da li je slučajno iz njihove baze. Dakle, ne može biti iz baze putnih isprava kao što ih mi imamo, ali može biti iz baze kontrolisanih putnih isprava prilikom prelaska granice. Možda. Ja zaista ne znam, to ćemo kasnije da utvrdimo, da li su oni prelazili granicu, da li sa tim pasošem, na koji način - to ne znam, ali ovo je prvi korak. Idemo prema MUP-u, jer nam je to nekako najlogičnije. Kasnije ćemo videti od razvoja situacije i od utvđenih činjenica, jer u ovoj situaciji i u ovakvim situacijama moguće je da se desila jedna od više mogućnosti. Jedna je da je to, uslovno govoreći, iz baze MUP-a prilikom prelaska granice. Drugo je da je neko drugi predao ko raspolaže tim, da li to može biti, primera radi, fakultet, može biti neko fizičko lice, da sad ne spekulišem dalje... Ali, bukvalno svako ko je došao u posed tih pasoša mogao je da dostavi. Ali to nas ne oslobađa, mi ćemo pokušati da utvrdimo istinu i, u zavisnosti od toga šta utvrdimo, slede naše dalje mere“, rekao je poverenik Marinović.

Krivična prijava verovatno protiv NN lica

Upitan koliko bi mogla da traje ta procedura utvrđivanja i koja je procedura kada se sve utvrdi, on je rekao da to zavisi od nekih stvari.

„Nekad mi utvrdimo na prvom koraku, ali to ovde verovatno neće biti slučaj. Mi smo imali slučajeva prethodnih godina da su objavljivane fotografije ili podaci koji su evidentno bili iz baze MUP-a i nije niko drugi mogao da dođe do njih. I to je bilo mnogo lakše utvrditi. Međutim, ovde je teže. Mi ćemo, kažem, pokušati sve, učinićemo sve da utvrdimo, ne mogu da kažem koliko će da traje. U svakom slučaju, kada se obraćamo nekome dajemo veoma kratke rokove za odgovor. Ukoliko uspemo da dođemo do toga iz koje je baze, odnosno sa koje strane je podatak dostavljen medijima, mi ćemo u skladu sa tim i reagovati. To znači da ćemo verovatno, kao što smo godinama unazad radili, podneti krivičnu prijavu. E sad, da li ćemo moći da utvrdimo konkretno lice - što se veoma retko dešava - ili ćemo podneti protiv NN lica u tom rukovaocu podacima, to ćemo videti. To su neki od mogućih puteva“, ističe Marinović.

Poverenik je, inače, ranije rekao da nema ovlašćenja da kontroliše obradu podataka o ličnosti koja se sprovodi u svrhe novinarskog istraživanja i objavljivanja informacija u medijima. Upitan da li se ovo sada može smatrati novinarskim istraživanjem, Marinović je kazao da je on lično – kao građanin, ne kao poverenik - stekao utisak da je veoma širok pojam novinarskog istraživanja i objavljanja informacija u medijima.

„Ja sad ne mogu da se setim maltene nečeg što nije novinarsko istraživanje. To je ta sloboda medija, sloboda izražavanja medija i, naravno, zaštite izvora... Ima puno toga što se objavljuje, nekad - ne govorim o konkretnoj situaciji - svi mi znamo da to nije tačna informacija, da nije istinita, ali postoje i drugi putevi da se to utvrdi, postoje i drugi organi, a postoji i sudska zaštita lica čiji se podaci objave ili o kojima se objavi nešto što nije tačno“, kaže Milan Marinović.

"Ne pratimo sve medije"

Govoreći o tekstovima koji su se odnosili na studentkinju iz Novog Sada Milu Pajić, a u kojima se navodilo da je doživela nervni slom i da se razmišlja o hospitalizaciji, Marinović je istakao da se u tom slučaju niko nije obratio kancelariji poverenika.

„Mediji spekulišu, pitanje je kako su oni došli do te informacije i opet se vraćamo na to da mi možemo da pokušamo da utvrdimo izvor. U ovom slučaju nam se niko nije obratio kao povereniku koji treba da preduzme neke mere iz svoje nadležnosti, ali u ovom slučaju, naravno, ne bismo išli prema MUP-u, nego bismo išli prema nekoj zdravstvenoj ustanovi koja bi mogla eventualno da raspolaže tim podatkom koji je dospeo u medije“, naveo je poverenik.

Prema njegovim rečima, poverenik može da postupa i ukoliko mu se niko nije obratio prijavom, ali dodaje da ne može da isprati sve što se pojavljuje u medijima.

„Nekad neke informacije saznam iz medija, ali ne pratimo mi sve medije. Mi ne možemo znati šta se sve objavljuje. Sad bi neko mogao da kaže - pa kako, bilo je u tim novinama ili na toj televiziji... Ali, zaista, mi ne možemo da stignemo na sve strane. Zato je bolje da nam se obrate, jer onda znamo o čemu se radi i aktivira se naša nadležnost. Nekada, kada imamo nedvosmisleno saznanje, mi reagujemo“, objasnio je poverenik.

Nenadležan za blokade fakulteta

Na pitanje koliko je stiglo prijava u vezi sa protestima i blokadama studenata, Marinović je rekao - ne previše.

„Zapravo, mogu da kažem da su nam se najviše obraćali mediji. Pojedini mediji. Naravno, tražeći informacije u vezi sa tim da li su nam se obraćali građani, studenti, da li smo preduzeli neke aktivnosti i tako dalje. Što se tiče samih učesnika protesta, mislim da nam je stigla jedna ili dve predstavke, a što je karakteristično stigla je jedna predstavka od studenata koji nisu učesnici protesta, pa su se požalili da ne mogu da uđu na fakultet zbog toga što su fakulteti u blokadi, a ne znam kakve su potrebe imali, da li kolokvijum, ispit... Mi ne možemo da utičemo na to da li je neka ustanova blokirana ili ne, to nije nadležnost poverenika“, zaključio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, gostujući u emisiji Marker na Insajder TV.

Izvor: Insajder