Požari bukte na manje od 100 kilometara od Rusko-srpskog humanitarnog centra, pripadnici Centra se ne oglašavaju o aktivnostima
Samo u poslednjih 48 sati u Srbiji je registrovano više od 200 požara, a najteža situacija je u rejonu Pirota, Tare, Žagubice, Crnog Vrha... Na delovima svojih teritorija, Dimitrovgrad i Pirot su proglasili vanrednu situaciju. U poslednjih sedam dana, pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) intervenisali su na 893 požara na otvorenom prostoru, a u istom periodu godine imali su dvostruko manje intervencija, 393. Osim vatrogasaca i Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, u gašenju požara učestvuju i radnici JP „Srbijašume“. Međutim, nema informacija o tome da li u gašenju učestvuju spasioci iz Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu iako su u prošlosti to činili.
Na sajtu humanitarnog centra postoje vesti o nizu aktivnosti, poput obuka za vatrogasce, ali nema o gašenju požara koji je trenutno najaktivniji na manje od 100 kilometara od sedišta Centra.
Nema odgovora ni na pitanja o tome da li su i koliko puta učestvovali u gašenju požara u Srbiji od početka godine; Insajder je to pitanje postavio i MUP-u Srbije i Rusko-srpskom humanitarnom centru.
Podsetimo da je taj centar osnovan sa ciljem “da obezbedi niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije” i drugih zemalja regiona. To podrazumeva učešće u aktivnostima prevencije i pomaganje u vanrednim situacijama, pružanje humanitarne pomoći stanovništvu nastradalom od vanrednih situacija, kao I demonstraciju savremenih vatrogasno -spasilačkih sredstava i tehnologija.
Ćutanje u vezi sa aktivnostima Centra svojevremeno je zanimalo i Brisel; u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije od Srbije je traženo da informiše Evropsku uniju o aktivnostima Rusko - srpskog humanitarnog centra.
„Vrednost Centra i sa srpske i sa ruske strane je uvek više bila u domenu političkih poruka, nego prave strategije. Od kada je otvoren Centar, za Srbiju je to bio samo simboličan adut u politici balansiranja da bi se Zapadu poručilo Zapadu ’budite bolji prema nama ili idemo kod Rusa.’ Takođe, zbog popularnosti Rusije u Srbiji, srpske elite su koristile Centar da pokažu da je i Rusija zastupljena u Srbiji, a ne samo Zapad,” kaže za Insajder Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
On dodaje i da je Rusko–srpski humanitarni centar, koji je otvoren 2012. godine, dve godine kasnije, posle aneksije Krima, bio koristan za Moskvu kako bi provocirala Zapad i pokušala da svoj položaj u Srbiji i na Balkanu stavi u položaj prividne jednakosti sa položajem koji NATO ima u Srbiji.
“Veoma je teško reći kako Centar funkcioniše u kontekstu kada je Rusija pod sankcijama EU i kada je teritorija EU i NATO-a zatvorena za ruski transport. Kao i pre i posle sankcija, Centar se prvenstveno bazira na marketinškoj vrednosti. Srbija nije imala nepopravljivu štetu od Centra, ali je imala diplomatsku i političku nelagodnost zbog toga što se stalno suočava sa navodima da je paravan za ruski uticaj, uključujući i obaveštajne aktivnosti,” naglašava u razgovoru za Insajder viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Vuk Vuksanović.
Podsetimo da je prethodnih godina, pre napada Rusije na Ukrajinu 2022. i otvorenog rata, Rusko-srpski humanitarni centar povremeno učestvovao u gašenju požara u Srbiji i regionu, kao i spasavanju ljudi u poplavama 2014. godine u Obrenovcu. Osim što su učestvovali u različitim spasilačkim akcijama u Srbiji, isto su ranije radili u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Sloveniji. Svojevremeno im je zahvalnost izrazio i filmski reditelj Emir Kusturica, koji je rekao da bi izgorela Mokra Gora, da timovi rusko-srpskog humanitarnog centra nisu odmah reagovali i gasili požar.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.